NIŠ          

               Uprava Kliničkog centra Niš je prethodnih godina na „Međunarodni dan medicinskih sestara i tehničara“ svojim radnicima koji su odabrani za najbolje dodeljivala zahvalnice, zbog njihovog požrtvovanja, profesionalnosti  u radu i obavljanju dužnosti. Ove godine, čiji je početak obležila borba za život na globalnom nivou, ovaj veoma važan dan za sve medicinare ove zdravstvene ustanove, obeležen je posve drugačije. Umesto zahvalnica i povelja, svima koji rade u zdravstvu u čitavoj Srbiji, kako kažu, najveći znak zahvalnosti i pokazatelj da gotovo desetonedeljna borba za život i zdravlje  svakog pacijenta, nije bila uzaludna, jesu aplauzi, kojim su im građani, svake večeri u 20 časova, pružali podršku i iskazivali poštovanje za sve ono što čine u crvenim i zelenim Covid zonama, gde se neretko vodila brutalna bitka za svaki udah pacijenta.

                   S tim u vezi, a pre svega, kako bi podržali jedni druge, celokupno medicinsko osoblje: sestre, tehničari, pomoćno osoblje, a kojima su se pridružili i mnogi članovi Uprave niškog Kliničkog centra, gromoglasnim aplauzom ispred ulaza u novu zgradu Kliničkog centra Niš i puštanjem šarenih balona, poslali su, ističu, poruku svim svojim kolegama, ali i građanima naše zemlje: „Mi smo još uvek tu i borba nije završena, mi kao tim moramo da pobedimo, a vi svi da čuvate jedni druge, pa i nas“.

                   Kako je Niš proglašen kao jedno od najjačih žarišta u Srbiji, te je od početka epidemije do danas u niškom Kliničkom centru hospitalizovano i zbrinuto preko 2200 pacijenata,  a da su trijažni timovi Klinike za infektivne bolesti KC Niš sagledali preko 3500 pacijenata iz čitavog regiona, prvi čovek ove ustanove ističe da je ponosan na sve zaposlene koji su se sve vreme borili i učinili sve da zdravstveni sistem juga i jugoistoka zemlje „ostane na nogama“.

                 “Aplauzi koje smo danima, tokom večernjih sati mogli da čujemo, osmeh na njihovim licima, iako znaju da rat protiv nevidljivog neprijatelja i dalje traje, elan i želja svih njih da i sada, ali i u trenucima kada gotovo da nismo imali gde da smestimo pacijente koji su dolazili iz svih zdravstvenih ustanova koje gravitiraju ka nama, to je znak da su svi ti ljudi zaslužili da ponosno nose svoje bele uniforme i da ponosno stoje uz sve svoje kolege, koje se već tri meseca bore sa korona virusom”, kaže profesor dr Zoran Radovanović, generalni direktor KC Niš.

              “Sve ove ljude ćemo, ne samo danas, na njihov „praznik“, već i nadalje, svi mi drugačije gledati, jer više ništa neće biti isto, a država i mi kao rukovodstvo smo već i tek ćemo pokazati da znamo da cenimo sve one, koji su bili „u prvim redovima“, dodao je Radovanović.  

                 Svakako su sve vreme, osim čitave Uprave KC Niš, kraj svojih ljudi, bile sve glavne i odgovorne sestre, mnoge od njih su bile i koordinatorke i koordinatori Covid objekata u sklopu KC Niš.  Svi oni su ovu borbu doživeli na svoj način. 

                 “Mi se brinemo, patimo, volimo, borimo se, iščekujemo, nadamo se….Trčimo ispred smrti, večito podignutih štitova i osluškujemo svaki treptaj, svaki otkucaj srca, svaki jauk, svaki poziv. Možda zvuči kao kliše, ali svi koji se bavimo ovim poslom i koji volimo ovaj posao, strahujemo da će nas smrt prestići i lukavo odneti život nad kojim strepimo, za koji se borimo”, kaže Gordana Dragošev, glavna sestra KC Niš.

             “Hrabrili smo se među sobom i pokretali jedni druge. Svako na svoj način. Mene lično je hrabrila rečenica “Sve će ovo jednoga dana biti juče”, a kojom sam ohrabrivala i druge i nadam se da sam uspevala u tome”, dodaje ona.

                   Jedna od prvih kota, kako bi se to u vojnom žargonu reklo, bila je Klinika za infektivne bolesti, gde su bili hospitalizovani prvi zaraženi pacijenti.

                   “Kažu bili smo hrabri, bili smo heroji…Bili smo ono što stvarno jesmo, bili tu za svaku reč nade, za veru u ozdravljenje, borili se za svaki život. Bili smo tu i kad je bilo najteže i kad nije bilo nade i radovali se svakom odlasku kući i nedelju za nedeljom govorili “još samo ova i proći će, još samo ova…”, emotivno poručuje glavna sestra Klinike za infektivne bolesti KC Niš.

                  Hala Čair  širenjem Covid- 19 virusa i pojavom sve većeg broja obolelih, najednom je postala mesto strepnje, straha i nepoznanice. Hala je pretvorena u privremenu Covid bolnicu, čijim radom su u početku koordinisali zaposleni niškog Kliničkog centra. Među njima, ispred velikog tima medicinskih sestara i tehničara, bile su Žaklina Pajević i Milica Đurić, koje su se danonoćno trudile i brinule da sve kolege, ali i pacijenti, dobiju sve što je potrebno.

                “Uz veliko angažovanje i timski rad, uspele smo da osmislimo put crvene i zelene zone za ulazak i izlazak bolesnika, unošenje i iznošenje hrane, otpadaka, medicinskih sredstava i svega što je potrebno za bezbedan smeštaj i boravak velikog broja ljudi, jer je u samo četiri dana na ovom mestu hospitalizovano 305 bolesnika iz svih krajeva jugoistočne Srbije”, objašnjava Žaklina Pajević, glavna sestra Klinike za gastroenterologiju.

               “Pritisak na nas je bio ogroman, ljudi su u početku bili uplašeni, zabrinuti za porodice, kao i svi mi, naravno, jer mnogi od nas imamo decu mlađu od 12 godina, ali bez obzira na to, nije nam padalo na pamet da to koristimo kao razlog da ne budemo uz pacijente. Znali smo da moramo da uradimo pravu stvar i da je sada, pravi čas da pokažemo sve ono što smo učili i za šta smo se školovali“, pojašnjava Milica Đurić, jedna od pomoćnica koordinatora Covid privremene bolnice u hali „Čair“.

                Nažalost, korona je ušla u Gerontološke centre. Taj 13. april svi će pamtiti, jer je tačno u podne počeo prijem gerontoloških pacijenata, koji su bili potpuno ili delimično zavisni od nege drugih lica, sa nizom komorbiditeta i sa srednje teškim ili teškim kliničkim slikama.

                Pojava epidemije virusa Covid- 19, uzrokovala je veliku reorganizaciju zdravstvenog sistema u celoj Srbiji, pa i u niškom Kliničkom centru. Ova zdravstvena ustanova je svoje delovanje usmerila u dva pravca: prevenciju i suzbijanje posledica pandemije, ali i adekvatan tretman obolelih od drugih nezaraznih oboljenja-hirurških i internističkih. Zbog toga je Urgentni centar KC Niš u vanrednim okolnostima radio skoro pa potpuno redovno, a za to su se pobrinuli svi čije su radne pozicije bile upravo tu, na mestu gde je i u normalnim situacijama, „najveća gužva“.

                     Jedna od najbitnijih karika u lancu, bila je i čitava sanitarna služba niškog Kliničkog centra, koja je sa epidemiološkom službom ove ustanove konstantno brinula o tome da virus kojim slučajem ne prodre u medicinske redove, ili slučajno „pobegne“ van.

                      Svi oni, kako kažu, i dalje stoje „u prvim redovima“, oprezni i spremni da ukažu pomoć svakome kome je ona potrebna i poručuju da i dalje nema opuštanja, ali da nema ni pomišljanja na moguće povlačenje. Bar ne za sada.