O Andriću u Leskovcu

LESKOVAC

Obeležavajući 125 godina od rođenja Ive Andrića Leskovački kulturni centar i Društvo za srpski jezik i književnost Jablaničkog okruga organizovali su predavanje (seminar) na temu „Andrićev izabrani identitet u srpskoj književnosti“.

Predavanje je održao prof. dr Aleksandar Jerkov, profesor srpske književnosti dvadesetog veka na Filološkom fakultetu u Beogradu. On je govorio o raznolikim aspektima problema određivanja identiteta u delu i kulturno-istorijski određenog položaja samog Andrića.


„Andrić je prošao manje-više jednu eks jugoslovensku sudbinu, od samog rođenja do smrti, a i posle smrti prolazi tu sudbinu. Onda su se nagomilali ti problemi vezani problemi za to kako da na osnovu njegovog dela odredite položaj Andrića, pre svega u srpskoj kulturi, a onda kao svetsku kulturu i prema drugim kulturama koje su danas u našem okruženju. S druge strane, danas je 21. vek i svašta se menja. Jedno je Andrić, a drugo je Bob Dilan, ali ako obojica dobiju istu nagradu, Nobelovu, onda ili se promenio Andrić ili se promenila kultura. A kako se Andrić nije promenio, onda mislim da se nešto promenilo u kulturi na šta treba gledati bez zazora, bez osećaja da ste skandalizovani, ali ne i nekritički. To ne znači da svi, čim se nešto promeni, treba da kao beslovesno stado trčimo za tom promenom. Treba da razmislimo šta to znači i šta je tu dobro, a šta nije. Mislim da se upravo iz horizonta razumevanja Andrićevih transformacija, a to su onda promene njegovog narativnog, pripovedačkog, autorsko peotičnog identiteta, gde se mogu videti mogućnosti drugačijeg susreta sa vremenom i životom.“
Jerkov smatra da je i danas moguće saznati nešto novo o Andriću.


„Postoje stvari o Andriću koje mi nedovoljno znamo ili koje ne znamo sasvim pouzdano. Mnogi su srećni trenuci propušteni za jedno ozbiljno istraživanje raznih detalja njegovog života, njegove diplomatske karijere, njegovog političkog i javnog delovanja. Mnogi svedoci su danas nedostupni, a da nam nisu ostavili sva svedočanstva koja bi bila od koristi za jedno kontekstualizovanje Andrićevih dela, ali ja ne žalim za tim preko neke mere. To je kuriozum, znali bi smo više, pa šta? Mada, pametne kulture gledaju da saznaju šta god mogu i da to čuvaju, pa onda neka bude pa šta! Lično nisam potresen time što mi ne znamo svaki detalj iz Andrićeve intime i delovanja, međutim, mislim da tu u samom srcu Andrićevih dela još uvek ima neverovatnih tajni i da će godine koje su pred nama biti upravo mnogo čemu osvetljeni i time što ćemo imati nove Andriće u njegovom delu.“

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare