VAŠINGTON-BEOGRAD

U Srbiji se beleži konstantan porast broja napada, pretnji smrću i klevetničkih kampanja protiv novinara, izjavio je Džejmi Vajzmen, predstavnik Međunarodnog instituta za štampu – nevladine organizacije usredređene na promovisanje i zaštitu slobode medija i pospešivanje novinarskih praksi.

U intervjuu Glasu Amerike povodom Svetskog dana slobode medija, Vajzmen je ukazao da u tom kontekstu Srbija znatno prednjači u odnosu na druge države obuhvaćene nedavnim izveštajem o stanju u medijima rađenim za potrebe Saveta Evrope, čiji je jedan od autora bio i Međunarodni institut za štampu.

“Ako se koristimo tom metrikom, možemo da kažemo da su u Evropi i državama koje prati Savet Evrope srpski novinari u većem riziku od takvih vrsta napada”, naveo je Vajzmen.

On je ukazao da neuspeh privođenja pravdi odgovornih i ukorenjena nekažnjivost stvaraju sistem u kom vinovnici napada i zastrašivanja imaju osećaj da mogu da se izvuku sa tim, što podstiče nove napade, dodavši da nerešavanje tih slučajeva podstiče neprijateljsko i opasno okruženje za novinare.

“Deluje da se u Srbiji sužava prostor za pravo profesionalno, nezavisno i istraživačko novinarstvo – dok se kontrola nad mejnstrim medijima povećava”, kazao je Vajzmen, uz napomenu da je bilo napora da se takvo stanje poboljša, kao što je uspostavljanje tela za istragu napada na novinare.

“Međutim, očigledan je bio manjak poverenja u takve inicijative novinarskih udruženja i novinara. Iako su prvobitno pozdravili osnivanje tih tela, nisu se uverili u njihovu svrsishodnost u slučajevima napada na novinare ili klevetničkih kampanja, poput one kojoj je bila izložena Mreža za istraživanje kriminala i korupije (KRIK). Takođe, izostale su i osude tih opasnih napada”, rekao je Vajzmen.

Kada je reč o opasnom izveštavanju tabloidnih medija povezanih sa vladom, nije bilo odlučnih reakcija – i tu se radi o podrivanju poverenja u te inicijative, rekao je Vajzmen, konstatujući da je medijsku scenu u Srbiji tokom poslednjih nekoliko godina obeležilo nazadovanje.

Prema njegovim rečima, potrebno je da te institucije postoje, ali je potrebno i osnaživanje saradnje državnih zvaničnika i drugih predstavnika sa policijom i istražiteljima i zadobiti poverenje novinarskih organizacija i medijskih predstavnika.

“Takav vid dinamike, međutim, ne funkcioniše. Zato želimo da se ojača posvećenost rada sa tim organizacijama i razumevanje njihove zabrinutosti”, istakao je Vajzmen.

Izvor: FoNet