Brojnost populacija divljih kičmenjaka koje se prate širom sveta smanjena je u proseku za 73 odsto u periodu od 1970. do 2022. godine, pokazuje Izveštaj o stanju planete 2026. Svetskog fonda za zaštitu prirode (WWF). Iako podaci ukazuju na nastavak velikog gubitka biodiverziteta, izveštaj istovremeno pokazuje da priroda može da se oporavi ukoliko se ubrzaju promene u načinu proizvodnje i potrošnje hrane, energije i finansijskih resursa.

Indeks življenja na planeti (LPI), koji izrađuje Londonsko zoološko društvo, obuhvata podatke o 35.803 populacije 5.790 vrsta kičmenjaka. Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima, gde je brojnost praćenih populacija smanjena za 85 odsto. U kopnenim ekosistemima pad iznosi 69 odsto, dok su morske populacije zabeležile smanjenje od 59 odsto.

Prema WWF-u, gubitak i degradacija staništa i dalje predstavljaju najveću pretnju za biodiverzitet. Među ostalim ključnim uzrocima navode se prekomerno korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, zagađenje, invazivne vrste i bolesti.

Uprkos zabrinjavajućim podacima, gotovo polovina populacija obuhvaćenih analizom ostala je stabilna ili beleži rast. WWF zato ukazuje da pad biodiverziteta nije nezaustavljiv i da mere zaštite mogu da daju konkretne rezultate.

Oporavak populacija zelene morske kornjače, tune plavorepke, tigra i afričkog slona navodi se kao primer uspešne zaštite prirode i dokaz da dugoročni i koordinisani napori mogu da preokrenu negativne trendove.

Generalna direktorka WWF Internacional Kirsten Šuijt ocenila je da biodiverzitet i dalje opada zabrinjavajućom brzinom, ali da postoje razlozi za nadu.

„Uprkos velikim gubicima, postoje razlozi za nadu. Izveštaj o stanju planete 2026. pruža dokaze da su mnoge populacije divljih vrsta stabilne ili se oporavljaju, kao i inspirativne primere koji pokazuju da se priroda može obnoviti i da su promene moguće“, rekla je Šuijt.

Ona je kao primere navela oporavak tigrova, tune plavorepke i zelene morske kornjače, ističući da oni pokazuju šta može da se postigne dugogodišnjim zajedničkim angažovanjem na zaštiti prirode.

WWF naglašava da je za zaustavljanje gubitka prirode neophodna promena sistema proizvodnje i potrošnje hrane, energetskog sistema i načina na koji funkcioniše finansijski sektor.

Izveštaj istovremeno ukazuje da se promene već dešavaju. Obnovljivi izvori energije ubrzano se šire, u poljoprivredi i prehrambenom sektoru raste interesovanje za održive prakse, dok finansijske institucije sve više prepoznaju rizike povezane sa gubitkom prirode i klimatskim promenama.

Vršilac dužnosti izvršnog direktora WWF Adrije Loris Palentini ocenio je da mogućnost za drugačiju budućnost još postoji, ali da je za njeno ostvarenje potrebno brzo delovanje.

„Iskustva iz našeg regiona pokazuju da obnova prirode nije samo moguća, već je već vidljiva tamo gde prirodi damo prostor da se oporavi – od obnove slobodnog toka reka u slivu Dunava do zaštite morskih staništa i unapređenja održivog ribarstva na Jadranu“, rekao je Palentini.

On je naglasio da je neophodno da vlade, privreda i građani zajednički deluju kako bi se gubitak prirode zaustavio i obezbedio njen oporavak do 2030. godine.

(Kraj) SP/AS