Niz spontanih pobačaja na radnim mestima u SAD zbog stava poslodavaca

NJUJORK

( Beta)
Američki list “Njujork tajms” piše o nizu spontanih pobačaja žena na
radnom mestu u SAD gde nema zakonske prinude poslodavaca da ih prebace
na lakše poslove.

Ti slučajevi, među kojima i smrt žena od krvarenja, najčešći su na
ionako teškim poslovima mahom u pretoplim, zagušljivim i prašnjavim
skladištima, gde rade i trudnice. Iako uz podršku svojih lekara traže
premeštaj na lakše radne zadatke, trudnice su prinuđene i da podižu
teret veći od 20 kilograma.

List iznosi da je zato samo u jednom skladištu, u gradu Memfisu, 2014.
godine došlo do četiri spontana pobačaja, a ovog leta do još dva,
uprkos zahtevima lekara tih trudnica i obećanju poslodavca da će
poboljšati uslove rada.

Skladišta su među “najbrže rastućim radnim mestima” u SAD, piše
“Njujork tajms” i iznosi da tu radi više od milion Amerikanaca.

Vlasnici skladišta, pogotovo onih koja su povezana s maloprodajom i s
masovnom isporukom robe kurirskim službama, od zaposlenih koji su
većinom nekvalifikovani, zahtevaju veliku brzinu rada i doprinos
smanjenju rashoda.

Jednoj trudnici na takvom poslu je 2013. pozlilo i onesvestila se, a
kada se dve nedelje kasnije vratila na posao, poslodavac joj je
ispostavio račun od 300 dolara za prevoz do bolnice. Ona je to rekla
novinaru “Njujork tajmsa” samo pod uslovom da ne objavi pojedinosti,
jer i pet godina kasnije strahuje da u suprotnom može izgubiti posao.

Druga radnica iste firme, koja je poslodavcu prijavila trudnoću da bi
dobila lakši posao, dobila je odgovor da “treba da abortira” što je
ona prijavila vlastima, ali je firma negirala da se to desilo.

“Diskriminacija trudnica je raširena u američkim kompanijama”, piše
list i navodi da “neki poslodavci uskraćuju budućim majkama
unapređenja i povećanja plata, a drugi ih otpuštaju pre no što mogu da
odu na porodiljsko odsustvo”.

“Njujork tajms” piše da je analizirao hiljade stranica sudskih i
drugih javnih dokumenata o zaposlenim ženama koje su prijavile
spontani pobačaj, prevremeni porođaj ili, u jednom slučaju,
mrtvorođenu bebu, pošto su poslodavci odbili njihove molbe za pomoć
“da više ne prevrću teške dušeke, da ne podižu velike kutije i da ne
guraju natovarena kolica” na radnom mestu. One su radile u bolnici,
pošti, na aerodromu, u prodavnici prehrambenih proizvoda, zatvoru, u
vatrogasnoj službi, restoranu, farmaceutskoj kompaniji i u nekoliko
hotela, nabraja list.

Odbijanje poslodavaca da udovolje potrebama trudnica je, međutim,
većinom potpuno legalno. Po saveznom zakonu, kompanije ne moraju nužno
da prilagođavaju radne zadatke potrebama trudnica, čak i kada im je
lakši rad na raspolaganju, a ni kada lekari trudnica to zahtevaju u
pismima firmama u kojima one rade.

Samo savezni Zakon o suzbijanju diskriminacije trudnica štiti buduće
majke na poslu. On sadrži svega četiri člana i star je 40 godina. Kaže
da kompanija mora da uvaži zahteve trudnih radnica samo ako to već
radi za druge zaposlene koji su “slični po svojoj sposobnosti ili
nesposobnosti za rad”. To znači da kompanije koje nikome ne popuštaju,
nemaju obavezu da to učine ni za trudnice. Zaposleni kažu da upravo to
radi vlasnik skladišta u kojem je ovog leta bilo spontanih pobačaja na
radnom mestu.

Kao primer odnosa prema ženama na radnom mestu, list navodi da je
oktobra prošle godine, jedna 58-godišnja radnica koja se žalila
kolegama da se oseća bolesno, umrla od srčanog udara na podu jednog
skladišta. Zaposleni su izneli da su im poslovođe naredile da nastave
rad kraj mrtve žene na podu dok ne dođe policija da napravi zapisnik o
smrti.

Dok savezni poslanik Džerold Nadler, demokrata iz Njujorka, stalno
zahteva jaču saveznu zaštitu trudnica, ni na jednom zasedanju Kongresa
SAD od 2012. godine to nije stavljeno na dnevni red, kao ni slični
predlozi niza raznih grupa poslanika. Sve to redovno odbijaju
republikanski poslanici, uz argument da bi zaštita trudnica
“iskomplikovala propise o radu”.

Suprotan stav ima samo 23 od ukupno 50 američkih saveznih država, koje
su uvele propise o zaštiti trudnica na radnom mestu, raznorodne, ali
ipak strože od jedinog saveznog zakona SAD.

(Fotografija iz arhive JUGpressa)

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare