Nepoverenje u žensko mišljenje

BEOGRAD

U medijima u Srbiji vlada otpor i nepoverenje u žensko mišljenje, istovremeno žene su višestruko manje zastupljene u medijskom sadržaju, a iako su ključna radna snaga u novinarstvu, žene su isključene iz glavnih pozicija u medijima, nalaz je istraživanja Fakulteta političkih nauka koje su danas predstavili FPN i Misija OEBS.

Žene su višestruko podzastupljene u svim vrstama medija. Manje su vidljive, pojavljuju se u manje značajnim temama i u manje značajnim ulogama, rekla je profesorka FPN Snježana Milivojević, koja je vodila istraživanje o rodnoj ravnopravnosti u medijima.

Ona je navela da to što je prisustvo žena u medijima na 25 odsto u 2020. govori da vlada nepoverenje u žensku ekspertizu.

Žene kao subjekti u evropskim medijima se javljaju u 28 odsto slučajeva, a u Srbiji tek 20 odsto, što je petina, ukazala je Milivojević i dodala da je u štampi oko 19 odsto.

Ženska ekspertiza u medijima se mnogo manje ceni, žensko mišljenje je zastupljeno kao laičko kroz vox populi i lična iskustva, dok su ekspertska mišljenja u veoma niskom procentu zastupljena, sa 14 odsto.

Milivojević je navela da je broj ekspertkinja u medijima porastao na 14 odsto (evropski prosek je 24 odsto) pre svega u pričama o kovid-19.

Prema njenim rečima, ako se nastavi ovakav trend u Srbiji, biće potrebno oko 70 godina da se zatvori rodni jaz.

Ona je upitala da li sve to govori da je medijska kultura konzervativnija od političke, s obzirom na to da je država u svojim institucijama ispunila kvote rodne ravnopravnosti ili se ona, ipak, sa tog formalnog nivoa ne preliva u realnost.

U delu istraživanja “Ko vesti pravi”, koje je urađeno monitorngom produkcije vesti, odnosno udarnih priča u danu, pokazalo se da su žene u news industriji u Srbiji u ogromnoj većini od 65 odsto, dok je evropski prosek 47 odsto.

Milivojević je navela da je otežavajuća okolnost istraživanja u štampi bila to što je procenat od oko 30 odsto tekstova nepotpisano, a u internet izdanju za čak i do 70-80 odsto sadržaja nije bilo moguće utvrditi autora.

Kako je istakla, u toj feminizaciji profesije, kada se pogleda i da studije novinarstva pohađa gotovo 90 odsto žena, nesrazmera je u medijskoj kulturi i biznis kulturi, odnosno tamo gde se sadržaj pravi i gde se rukovodi, a da obeshrabruje to da se muškarci i žene jednako opiru stereotipima.

Žensko mišljenje u vestima o epidemiji kovida zastupljeno je sa 26 odsto, što je dve trećine svih koji su govorili u medijima, a 78 odsto vesti o kovidu su proizvele žene.

Drugo istraživanje “Rodna struktura direktorskih i uredničkih funkcija u informativnim medijima” pokazalo je da žena nema ni na pozicijama glavnih i odgovornih urednika najvećih medija u Srbiji.

Pilot istraživanje FPN obuhvatilo je 22 medija sa 40 redakcija informativnog programa najvećih medija u Srbiji sa 1.938 ljudi.

U redakcijama su 60 odsto žene, 40 odsto muškarci, 63 odsto su novinarke, 37 odsto novinari, a 58 su žene urednice.

Ali nagli pad je kod pozicije glavnog i odgovornog urednika – 82 odsto su muškarci, 18 odsto žene, navela je docentkinja FPN Danka Ninković Slavnić, koja je vodila to istražiavnje.

Kod web izdanja je nešto drugačiji procenat, 31 odsto su žene glavni i odgovorne urednice, dok je to 10 odsto u tradicionalnim.

Ni u jednom štampanom mediju u uzorku žena nije na poziciji glavnog urednika, niti u dve novinske agencije, kao ni u uzorku televizija, predočila je Ninković Slavnić.

Prema njenim rečima, nešto je drugačije kod direktorskih pozicija, gde su u posmatranom medijima 37 odsto generalni direktori žene, a 35 odsto direktorke medija.

Međutim, javni servisi, koji bi trebalo da postavljaju standarde, daleko su od toga, te do sada nikad žena nije bila generalni direktor RTS, dok je na RTV sada jedna žena na mestu direktora programa.

Svi glavni urednici RTS su muškarci, iako su 71 odsto reportera žene, dok RTV ima dve glavne i odgovorne urednice, a glavni i odgovorni urednik Televizije je muškarac, navela je Ninković Slavnić.

Šef Misije OEBS Jan Bratu izjavio je da ta organizacija prepoznaje specifične rizike s kojima se novinarke suočavaju u radu i naveo da je istraživanja urađeno da bi se sagledala korelacija zastupljenosti žena u sadržaju medija i u strukturi medija.

Bratu je naveo podatak da je 66 odsto žena upisano na studije novinarstva, a uprkos tome manjina su na rukovodećim pozicijama, a još manje u medijskim sadržajima.

Ne zaboravite da novinarska udruženja imaju odgovornost za rodnu neravnopravnost u medijima, poručio je on.

U zaključku Izveštaj ostavlja otvoreno pitanje zašto se izražena feminizacija novinarske profesije ne odražava na reprezentaciju žena u medijima, a profesorka Snježana Milivojević je predložila inicijativu da se u novom periodu važenja Medijske strategije u radnim telima i javnim servisima rodna ravnopravnost podigne do nivoa 50:50. 

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare