BEOGRAD

Održivost trenutne strukture proizvodnje struje praktično nije moguća iz nekoliko razloga, među kojima je ključni taj da mi ne možemo više da računamo na ugalj jer ga praktično više i nemamo, što su potvrdila i dešavanja u proteklih nekoliko dana, izjavio je danas profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Željko Đurišić.

Đurišić je, predstavljajući rezultate istraživanja koje je sproveo sa koleginicom Bojanom Škrbić, podsetio da se danas 70 odsto struje u Srbiji proizvodi u termoelektranama na ugalj.

“Politički razlozi za prelazak na obnovljive izvore energije do 2050. godine i ‘Zelene agende’ meni su manje važne od činjenice da je naš ugalj lošeg kvaliteta, niske kalorijske moći, a i rezerve uglja su male”, upozorio je Đurišić na Naučnoj konferenciji “Energetska efikasnost i četvrta industrijska revolucija”.

Ukazao je da, pored zagađenja životne sredine, proizvodnja struje iz fosilnih izvora, a u slučaju Srbije iz uglja, nema ni ekonomsku perspektivu, s obzirom na to da će u nekom trenutku morati da se plaćaju takse na emisije ugljen-dioksida, koje već iznose 50 evra po megavat satu (MWh).

“U analizi novih izvora za proizvodnju električne energije, polazim od kriterijuma energetske nezavisnosti Srbije, a to znači: ako je ventil za gas van zemlje, ako nema uranijuma za nuklearke – ostaju nam energija sunca i vetra”, poručio je Đurišić na konferenciji Saveza inženjera i tehničara Srbije.

“Naše istraživanje pokalazalo je da bi, ako želimo da potpuno dekarbonizujemo elektroenergetski sistem, u našoj zemlji trebalo da budu instalirani kapaciteti za proizvodnju 7.000 MWh iz vetra i oko 6.000 MWh iz sunca, iako su potencijali za proizvodnju daleko veći”, kaže Đurišić.

Naglašava da moramo imati i kapacitete za balansiranje takve proizvodnje, kao i za skladištenje energije proizvedene iz obnovljivih izvora.

“Ukoliko se odlučimo za takav scenario, struktura proizvodnje električne energije u 2040. godini bila bi ‘obrnuta’ u odnosu na današnju: 70 odsto proizvodnje stuje bilo bi iz obnovljivih izvora, dok bi 30 odsto bilo iz fosilnih izvora”, zaključio je Đurišić.

Naučnu konferenciju otvorili su državni sekretari u ministarstvima rudarstva i energetike i prosvete – Jovanka Atanacković i Ivica Radović, porukom da se izazovi u dostizanju energetske efikasnosti mogu rešiti samo zajedničkim naporima nauke i privrede, uz podršku države na obezbeđivanju odgovarajućeg okvira za njihovu saradnju.

Izvor: FoNet