Neodrživa proizvodnja struje u Srbiji

BEOGRAD

Održivost trenutne strukture proizvodnje struje praktično nije moguća iz nekoliko razloga, među kojima je ključni taj da mi ne možemo više da računamo na ugalj jer ga praktično više i nemamo, što su potvrdila i dešavanja u proteklih nekoliko dana, izjavio je danas profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Željko Đurišić.

Đurišić je, predstavljajući rezultate istraživanja koje je sproveo sa koleginicom Bojanom Škrbić, podsetio da se danas 70 odsto struje u Srbiji proizvodi u termoelektranama na ugalj.

“Politički razlozi za prelazak na obnovljive izvore energije do 2050. godine i ‘Zelene agende’ meni su manje važne od činjenice da je naš ugalj lošeg kvaliteta, niske kalorijske moći, a i rezerve uglja su male”, upozorio je Đurišić na Naučnoj konferenciji “Energetska efikasnost i četvrta industrijska revolucija”.

Ukazao je da, pored zagađenja životne sredine, proizvodnja struje iz fosilnih izvora, a u slučaju Srbije iz uglja, nema ni ekonomsku perspektivu, s obzirom na to da će u nekom trenutku morati da se plaćaju takse na emisije ugljen-dioksida, koje već iznose 50 evra po megavat satu (MWh).

“U analizi novih izvora za proizvodnju električne energije, polazim od kriterijuma energetske nezavisnosti Srbije, a to znači: ako je ventil za gas van zemlje, ako nema uranijuma za nuklearke – ostaju nam energija sunca i vetra”, poručio je Đurišić na konferenciji Saveza inženjera i tehničara Srbije.

“Naše istraživanje pokalazalo je da bi, ako želimo da potpuno dekarbonizujemo elektroenergetski sistem, u našoj zemlji trebalo da budu instalirani kapaciteti za proizvodnju 7.000 MWh iz vetra i oko 6.000 MWh iz sunca, iako su potencijali za proizvodnju daleko veći”, kaže Đurišić.

Naglašava da moramo imati i kapacitete za balansiranje takve proizvodnje, kao i za skladištenje energije proizvedene iz obnovljivih izvora.

“Ukoliko se odlučimo za takav scenario, struktura proizvodnje električne energije u 2040. godini bila bi ‘obrnuta’ u odnosu na današnju: 70 odsto proizvodnje stuje bilo bi iz obnovljivih izvora, dok bi 30 odsto bilo iz fosilnih izvora”, zaključio je Đurišić.

Naučnu konferenciju otvorili su državni sekretari u ministarstvima rudarstva i energetike i prosvete – Jovanka Atanacković i Ivica Radović, porukom da se izazovi u dostizanju energetske efikasnosti mogu rešiti samo zajedničkim naporima nauke i privrede, uz podršku države na obezbeđivanju odgovarajućeg okvira za njihovu saradnju.

Izvor: FoNet

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare