BEOGRAD
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto.
Povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,75 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7,25 odsto, saopšteno je iz NBS.
Imajući u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije, kao i rizike iz međunarodnog i domaćeg okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje, Izvršni odbor je zaključio da je povećanje referentne kamatne stope adekvatna i pravovremena mera u cilju sprečavanja znatnijih sekundarnih efekata energetskog šoka na ostale cene i obezbeđenja cenovne stabilnosti u srednjem roku.
Produžena neizvesnost u međunarodnom okruženju, usled sukoba na Bliskom istoku, nastavila je da se odražava na kretanja na globalnom energetskom tržištu, opredeljujući rast ne samo cena nafte, već i cena prirodnog gasa i električne energije.
Istovremeno, zalihe nafte koje su tokom prvih meseci sukoba korišćene radi ublažavanja cenovnih pritisaka postepeno su iscrpljene, što je dodatno pojačalo pritiske na globalnom tržištu energenata. Povećane su i rafinerijske marže, naročito kod dizela, usled oštećenja i uništenja rafinerijskih kapaciteta na Bliskom istoku i u Rusiji, ističe NBS.
Naglašava se da iako su efekti energetskog šoka na globalnu inflaciju i ekonomsku aktivnost do sada ispoljili u relativno ograničenoj meri, rizici od njegovog šireg prenošenja se povećavaju imajući u vidu da se cene energenata duže nalaze na visokom nivou.
U tom slučaju, rast troškova energenata mogao bi se u većoj meri preliti na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja, inflaciona očekivanja, zarade i cene ostalih proizvoda i usluga, navodi NBS.
Međugodišnja inflacija je u septembru, u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora, povećana na 4,1 odsto, pre svega pod uticajem niske baze iz prošle godine kod cena prehrambenih proizvoda i proizvoda kućne hemije na koje se primenjivala uredba o ograničenju marži.
Na kretanje inflacije uticalo je i poskupljenje naftnih derivata već od 17 odsto međugodišnje zbog porasta cene nafte na svetskom tržištu, koje bi bilo i veće da država nije smanjila akcize na gorivo.
Prema oceni Izvršnog odbora, dugotrajnije zadržavanje cena energenata na visokom nivou, uz više svetske cene i ostalih primarnih proizvoda i povećanu uvoznu inflaciju, kao i nisku bazu iz ove godine kod cena hrane, odraziće se na dalji postepeni rast inflacije, za koju se očekuje da naredne godine bude iznad gornje granice cilja od tri odsto, uz odstupanje plus minus 1,5 odsto.
Ipak, krajem 2027. inflacija bi trebalo da se vrati u granice cilja i zatim do kraja perioda projekcije da nastavi da se približava centralnoj vrednosti cilja.
Izvršni odbor očekuje da će privredni rast ove godine biti veći nego što se očekivalo u avgustu i da će iznositi najmanje 3,5 odsto, jer je privreda Srbije pokazala veću otpornost od očekivane na dešavanja u međunarodnom okruženju, a delom i zbog većeg od procenjenog rasta poljoprivredne proizvodnje.
Iz centralne banke navode da su zbog više ovogodišnje baze, kao i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija projekciju rasta za 2027. godinu korigovali naniže, na četiri odsto.
(Kraj) SP/AS