LESKOVAC

Građani i građanke Leskovca će, kroz raznorazne javne pozive, radionice, pozive, fokus grupe , u zavisnosti na koji se segment života odnosi taj dokument, biti pozivani da učestvuju u kreiranju važnih dokumenata i odluka ali i budžeta, rekao je za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress načelnik Gradske uprave Miloš Cvetanović.

Ne sednici Gradskog veća usvojen je dokument koji predviđa posticanje učešća građana u odlučivanju .

“Građani će biti obaveštavani preko nadležnih odeljenja. Na primer ako se tiče mladih to će biti preko Kancelarije za mlade i Omladinskog kluba, ukoliko imamo nešto za socijalu, onda preko Odeljenja za društvene delatnosti, odsek za socijalu koji će obavestiti korisnike i udruženja u toj oblasti, tako da ćemo uglavnom ići prema strukovnim i specijalnim udruženjima koja se bave određenim nadležnostima, ali će i opšta javnost biti pozivana preko medija, sajta grada, itd…”, objašnjava mehanizam Cvetanović.

Radi se o projektu koji sprovodi Odeljenje društvenih delatnosi za lokalni i ekonomski razvoj podsticanje građana za veću participaciju u politici jedinice lokalne samouprave, odnosno u izradi svih dokumenata gde se sprovodi javna rasprava ne samo o budžetu nego i ostala dokumentacija javne politike i ostali dokumenti na koje mogu uticati građani, objasnio je Cvetanović.

Na pitanje koji su glavni projekti koje su građani predlagali u vreme kreiranja budžeta, šta je ono što je građanima najpotrebnije i za čim iskazuju potrebui da li preuzimaju inicijativu da nešto traže, Cvetanović navodi da je bilo 70 predloga građana.

“Mi smo imali javnu raspravu o budžetu, a od septembra je bio javni poziv da građani predlažu projekte koji će ići u budžet za 2023. godinu. Zvanična javna rasprava je bila od 8-27. oktobra. U tom procesu su korišćeni razni alati za participaciju građana. Bilo je 70 predloga od strane građana, plus devet na javnoj raspravi”, dodao je on.

Kaže da je 67 predloga bilo adekvatno popunjeno i na način na koji se moglo postupati po njima. “Elektronskim putem je bilo predato 46 predloga, a direktno, putem popunjenih upitnika, bilo je 24 predloga”.

Cvetanović nam je rekao da se najviše predloga odnosilo na kapitalna ulaganja , 40% , i na komunalnu infrastrukturu.

“Od tog broja 35 nije ušlo u budžet, dok 32 predloga jeste ili su se već nalazili u budžetu ili su određene pozicije povećane i usklađene sa tim. Pri tom mislimo na turizam, gde je došlo do povećanja iznosa na osnovu predloga građana, infrastrukturu gde je došlo do premene u strukturi projekata za koje su opredeljena sredstva i za poljoprivredu i ruralni razvoj je povećan iznos. Ostalih 35 predloga, koji nisu ušli u budžet, su uzetu u razmatranje za naredni budžetski ciklus, s obzirom da se radi o predlozima i projektima za koje je potrebno izraditi projektno-tehničku dokumentaciju, rešiti imovinsko-pravne odnose ili obezbediti neko dodatno finansiranje”, objasnio je on.

Ocenjuje da su građani aktivno učestvovali, a da je drugo pitanje da li je brojka zadovoljavajuća ili ne.”

” Uvek je dobro da učestvuje što više građana jer na taj način možemo bolje da sagledamo sve potrebe građana koje možemo da realizujemo iz budžeta, odnosno da finansiramo preko novca iz budžeta”, dodao je Cvetanović.

Na pitanje da li to znači da građani sve više postaju svesni da je važna i njihova inicijativa da se nešto uradi, Cvetanović je rekoa da “kad uzmemo pregled u poslednjih par godina, značajno povećanje predloga od strane građana je bilo ove godine”.

” Na taj način, smatra on, su i građani svesni da mogu da utiču i da to nije samo „prazna priča“, nego se i njihovi predlozi ozbiljno razmatraju od jedinica lokalne samouprave i daju se ozbiljna obrazloženja da li neki projekat može i zašto može, odnosno ne može da uđe u predlog budžeta”.

Objašnjava da je “uglavnom razlozi zašto nešto ne uđe u budžet je da nemamo projektno-tehničku dokumentaciju, pa treba da se ona izradi ili treba da se reše imovinsko-pravni odnosi ili treba obezbediti sredstva ako su neki kapitalni projekti u pitanju”.

Pitali smo ga i da li je, iako je mart mesec, sad možda vreme da građani i mesne zajednice počnu da razmišljaju šta bi predložili za naredni budžet?

“U suštini, možda je još uvek rano, treba videti kako će odvijati projekti predviđeni za ovu godinu, kako će ići izvršenje budžeta što se tiče prihodovne strane, tu stvarno skoro idealnih 100% bude izvršenje,  ali i rashodovne strane, odnosno realizacija svih tih investicija”, smatra Cvetanović.

” Mislim da je najbolje vreme za pripremu tih predloga i razmatranje inicijative o projektima koje treba raditi naredne godine posle prve polovine ove godine. Tada će se najbolje videti koliko će biti ostvareni ovi projekti i u kom delu, jer se neki od ovih projekta sprovode u trećem ili četvrtom kvartalu. Ali, u svakom slučaju mesne zajednice i sami građani već znaju šta im je neophodno i znaju kako to ide, tako da mo mi u kontaktu i preko saveta i preko naših članova saveta mesnih zajednica na terenu, znamo otprilike i pripremamo se zajedno da imamo svu onu neophodnu dokumentaciju da to što predvidimo budžetom bude i ostvareno sledeće godine”, objasnio je Cvetanović. (kraj) LJS/MN