LESKOVAC

Udruženje osoba obolelih od multipla skleroze (MS) proredilo je brošuru pod nazivom „Bonton ponašanja prema osobama sa invaliditetom”. Predsednica ivog udruženja Jelena Milićević kaže da je cilj bio da se napravi nešto što može da dotakne građane, medije, ali i one koji su na pozicijama gde
se odlučuje o nečemu, kao i ljude iz škola, ljude iz javnih preduzeća da shvate da „mi
nismo osobe sa posebnim potrebama, već da smo osobe sa invaliditetom i u brošuri je
objašnjeno na koji način se treba ophoditi prema osobama sa invaliditetom“.

“Na početku brošure je objašnjeno šta je u stvari bonton, odakle potiče bonton, odnosno
da bonton predstavlja pravila lepog ponašanja kako u javnom prevozu, tako i u školi,
među ljudima. I da se sa tim treba početi od najranijeg uzrasta u školama, da im prosto
učitelji, profesori objašnjavaju na koji način i šta to podrazumeva bonton, šta je to
lepo ponašanje. A zatim smo počeli sa tim kako se obratiti, da nismo osobe sa
posebnim potrebama, da nismo invalidi pre svega, jer je to jako pogrdna reč”, rekla nam je Jelena Milićević.

” Objašnjeno je da smo mi osobe sa invaliditetom koje svoje potrebe zadovoljavaju na jedan malo
drugačiji način, da li je to uz pomoć asistenta, da li je to sporije u odnosu na druge, ali
da prosto sve aktivnosti možemo obaviti i kao svi ostali. Ono što je jako bitno i što
je naglašeno, je da, ukoliko imate osobu sa invaliditetom, sa kojom je asistent, ne
obraćate se asistentu, jer je to uvreda za osobu sa invaliditetom, ako je osoba sa
invaliditetom sposobna da priča u svoje ime, trebate se obratiti njoj”. prenela je ona jedan od saveta iz ove brošure.

“Prosto, nađite način da komunicirate sa osobom sa invaliditetom, sa osobom koja je u invalidskim
kolicima komunicirate tako da je ne gledate sa visine već ili sednete pored nje na
neku stolicu da budete u ravni sa njom, gledate se oči u oči. Ne treba da pomažete osobi
sa invaliditetom ako nije zatražila pomoć, već trebate prvo da pitate da li joj je
potrebna pomoć, koja vrsta pomoći je potrebna… “, dodala je Milićević.

“Objašnjeno je i kako se pristupa sa osobama koje su slepe, osobama koje ne čuju… Ukoliko slepa osoba koristi psa kao vodiča, sa psom se ne treba igrati, jer to nije životinja sa kojim se igrate, ona radi svoj
deo posla, a to je da bude vodič slepoj osobi. Dakle, u brošuri je sve to na jedan lep
način objašnjeno, a na kraju brošure stavljeno je i to da se poštovanje počinje
razumevanjem, a da razumevanje počinje slušanjem”, objašnjava sadržaj brošure.

“Smatramo da je ovo samo jedan od načina da pokažemo da smo i mi sastavni deo društva, da imamo pravo da radimo, da ljudi ne treba da nas gledaju kao osobe koje su manje vredne, jer imamo iste sposobnosti, mnoge osobe sa invaliditetom su fakultetski obrazovane, mogu da rade različite poslove”, rekla je Miličević.

Kaže i da je najbitnije “da se će osoba sa invaliditetom potruditi mnogo više kako bi
pokazala da je ona stvarno vredna tog posla”.

” Možda će taj posao obaviti na drugačiji način, možda će biti malo sporija, ali će pokazati da je stvarno vredna tog posla koji je dobila. Ovo je ujedino i apel za sve poslodavce da pruže priliku osobi sa
invaliditetom i da, ukoliko su mogućnosti, čak i prilagode onome kome je potrebno
radno mesto, da nađu tu empatiju u sebi i pruže priliku i osobi sa invaliditetom”.

Tekst za brošuru je, kaže, uglavnom sama pisala.

” Na internetu se može naći više brošura koje je neko izdavao, ja sam pored toga gledala i šta je to što se dešava u okolini, sa čime se mi najčešće suočavamo kao najveći problemom… Mislim da je jako bitno za samo udruženje da pokažemo da možemo raditi nešto kao što je ova brošura”, prenale nam je Jelena.

.Na pitanje kolkiko je njen lični život i iskustvo doprinelo nastajanju brošure, odgovara “Moj život i ne toliko, koliko primeri iz života drugih građana”.

” Ali, mene stalno pitaju dokle ćeš pominjati kao da si osoba s invaliditetom, gde odgovaram dok
god ljudi ne shvate da nisam osoba sa posebnim potrebama, i to ću uvek istaći.To je
nešto što se, ako kažemo da je iz privatnog, to je moj lični primer. Ostalo je uglavnom
iz života svih osoba sa invaliditetom, jer sam se susretala i sa ljudima koji su u
kolicima, i sa slepim osobama i sa ljudima koji ne čuju, i to ne samo sa juga Srbije, već
i sa severa… Različiti su primeri, znači nije konkretno samo moj primer, nego je
primer svih osoba sa invaliditetom, koji se suočavaju sa diskriminacijom i
nepoštovanjem, sa barijerom na koji način se razgovara sa njima i na koji način ih treba
poštovati i razumeti”, rekla je u razgovoru za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress Jelena Milićević. (kraj) IS/LJS