Ministarstvo odbrane Srbije kupuje žilet žicu za ograđivanje centara za migrante

BEOGRAD

Ministarstvo odbrane Srbije kupuje skoro 2,5 tone žilet-žice za ograđivanje prihvatnih centara za smeštaj migranata i centara za smeštaj azilanata, navodi se u pozivu javne nabavke objavljenom na sajtu te institucije.

Kako se navodi u dokumentaciji, koju je Ministarstvo odbrane objavilo 15. maja, pored žilet-žice debljine 700 milimetara, predmet javne nabavke su i 1.521 metara rebrastog gvožđa u šipkama debljine 20 milimetara i 50 kilograma pocinkovane žice za vezivanje, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Kao naručilac navedena je Vojna pošta u Kraljevu, a nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak.

Do zaključenja teksta od Ministarstva odbrane nismo dobili odgovor na pitanje zbog čega se žilet žica postavlja oko centara i koji će tačno centri biti ograđeni.

Kako se navodi, zbog „izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, naručilac nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak“.

Takođe se dodaje i da je Kopnena vojska dobila zadatak koji inače ne izvršava u miru, a odnosi se na obezbeđenje Prihvatnih centara i Centara za azil migranata na teritoriji Srbije „te shodno navedenoj činjenici eventualna nabavka dobara nije mogla biti predviđena i planirana godišnjim planom nabavki za 2020. godinu“.

Rok za dostavu ponude je, kako se ističe, 21. maj.

U dokumentaciji se takođe navodi da je ponuđač dužan i da ponudi garantni rok od najmanje 12 meseci.

Kao kriterijum za ocenjivanje i dodelu ugovora navedena je najniža ponuđena cena, a poziv za podnošenje ponuda ministarstvo je uputilo na adrese četiri firme: „Žica best“ iz Smedereva, „In-Sy Group“ iz Beograda, „Legi sistem“ iz Beograda i „Magnum Novi Sad Vebecom“ iz Sremske Kamenice.

Neke od ovih firma, kako se objašnjava na njihovim internet stranicama, već imaju iskustvo u ugradnji ogradnih sistema na objektima od strateškog značaja kao što su granični prelazi i aerodromi.

Obezbeđivanje migrantskih centara nije nadležnost Vojske

Nejasno je zbog čega se Vojska Srbije bavi obezbeđivanjem centara za azil i prihvatnih centara za migrante, jer ona za to nema ovlašćenja, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. On dodaje da treba praviti razliku između centara za azil i prihvatnih centara za migrante.

„Centri za azil su mesta gde se smeštaju ljudi koji žele da traže azil u Republici Srbiji. To su lica koja se ni na koji način nisu ogrešila o naš zakon niti postoji bilo koji osnov da se njima ograniči kretanje. To su ljudi koji žele zaštitu Republike Srbije i onda nema nikakve potrebe da se takvi kampovi ograđuju žilet-žicom“, kaže Đurović, te dodaje:

„S druge strane, ako su u pitanju prihvatni centri za migrante, dakle za ljude koji ne žele da traže azil ovde i koji bi morali da budu u nekom pravnom postupku, onda sve zavisi od karaktera takvog kampa, odnosno od konkretnog slučaja ljudi koji su smešteni da li treba da im se ograniči kretanje ili ne. To nije u nadležnosti Vojske. Tada bi takve centre, koji bi možda služili za deportaciju, trebalo da vodi Granična policija zajedno sa Komesarijatom za izbeglice i migracije. Vojska tu nema svoje mesto po postojećoj legislativi.“

U Srbiji trenutno postoji pet centara za azil i 14 prihvatnih centara. Problem je, smatra Radoš Đurović, što nadležne institucije smeštaju ljude u te centre nasumično, a oni koji ne žele da zatraže azil ostaju u neregulisanom pravnom statusu.

„Kada ljudi ne postoje za oči sistema, a smeštaju se u državne institucije, onda postoji nedoumica kako se prema njima ponašati i koje su prava i obaveze koje država ima“, kaže Đurović.

Podizanje žilet-žice nagoveštava da je Srbija u političkom smislu pošla putem restrikcija, kojim je već krenula Mađarska, gde postoji slična praksa ograđivanja kampova, smatra Radoš Đurović.

„U mnogim drugim zemljama u Evropi ograđivanje kampova na taj način je retkost, naravno, u zavisnosti od karaktera kampa. Neki deportacioni kampovi su ograđeni. S druge strane, centri za azil su samo ograđeni običnom ogradom. Ali da Vojska obezbeđuje centre za azil, to ne postoji kao učvršćena praksa u razvijenim zemljama Zapadne Evrope“, zaključuje Đurović.

Upotreba vojske u toku vanrednog stanja

Tokom vanrednog stanja u Srbiji zbog korona virusa, od 15. marta do 6. maja 2020, migranti su 53 dana bili u 24-časovnoj izolaciji, a objekte u kojima se nalaze čuvala je Vojska Srbije.

Prema saopštenju Komesarijata za izbeglice Srbije od 4. aprila, mere su uvedene “radi sprečavanja širenja korona virusa među migrantskom populacijom”.

Po ukidanju vanrednog stanja obezbeđenje je preuzela policija, dok je migrantima dozvoljen izlazak uz dozvolu uprava centara u kojima borave.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio je sredinom maja upotrebu dela snaga Vojske Srbije na teritoriji opštine Šid radi pružanja pomoći Ministarstvu unutrašnjih poslova u obezbeđenju centara za azil i prihvatnih centara, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

Obrazlažući odluku o raspoređivanju vojske, predsednik Srbije Alekasandar Vučić je rekao da je to učinjeno „u skladu sa procenama organa bezbednosti i zahtevima građana sa teritorije opštine Šid”.

Odgovarajući na pitanje zašto je bilo potrebno da se pošalju jedinice u Šid, Vučić je, gostujući na televiziji Prva, rekao da se građani Šida “osećaju nebezbedno”.

Komesarijat za izbeglice naveo je u saopštenju 16. maja da se vojska u Šidu raspoređuje iz predostrožnosti, te da do sada tamo nije bilo većih incidenata.

Komesar Srbije za izbeglice i migrante Vladimir Cucić izjavio je da je tokom vanrednog stanja i zatvorenih granica zbog epidemije korona virusa u Srbiji boravilo oko 9.100 migranata, ali da je više od 1.000 njih nakon što je ukinuto vanredno stanje otišlo iz zemlje.

Pojačana antimigrantska retorika

Više ekstremno desničarskih grupa organizovalo je 13. maja protest ispred Prihvatnog centra za migranate u Obrenovcu.

Kako su naveli njihovi predstavnici, oni su se okupili da bi pružili podršku Filipu Radovanoviću kom je Osnovni sud u Obrenovcu odredio pritvor do 30 dana nakon što je automobilom 6. maja upao u taj Prihvatni centar. Radovanović je pripadnik desničarske organizacije Levijatan koja zastupa antimigrantske stavove.

Komesar Srbije za izbeglice i migracije Vladimir Cucić je za RSE nakon tog incidenta izjavio da mora prestati sejanje mržnje prema migrantima.

Desni ekstremisti organizovali su proteste protiv migranata uoči izbijanja zdravstvene krize u nekoliko gradova Srbije.

Izvor : RSE

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Проститутки Бишкека
0
Ostavite komentar.x
()
x