VLASOTINCE
Ministarka poljoprivrede i zažtite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković rekla je danas u selu Stakovce kod Vlasotinca da zaštitna cena paradajza nije opcija koja se trenutno razmatra i dodala da „ u nekom budućem periodu možemo da govorimo o tome“.
„ Zaštitna mera se uvodi u onim slučajevima kada je cena proizvoda na tržištu niža od cene koštanja ili ako je tek 10-ak posto viša od nje. Da bismo uveli takve mere, moramo da utvrdimo cenu koštanja proizvodnje paradajza po hektaru, prodajnu cenu i da onda vidimo kakva je kalkulacija. Mislim da je ostatatk veći od deset posto, rekla je Bogosavljević .
Ona je naglasila da su povrtari u Stajkovcu izvanredni proizvođači koji su ovladali tehnologijom proizvodnje, imaju visoke prinose, koriste subvencije države, a jedino što od nje očekuju je da pomogne u rešavanju problema elektrifikacije polja.
„ Oni su spremni da deo sredstava izdvoje za elektrifikaciju polja. Ja sam ponudila da naši stručnjaci i ovdašnji domaćini definišu šta je potrebno uraditi i da napravimo računicu. Imamo delove u Srbiji gde je elektrifikacija završena, a povrtari nisu zadovoljni jer je cena struje vrlo visoka, s obzirom na to da se naplaćuje kao industrijska „, dodala je Bogdanović.
Lokalna samouprava je u saradnji sa povrtarima pokrenula pitanje elektrifikacije polja u februaru ove godine.
Povrtar Bojan Mitrović proizvodi oko 100 tona paradajza po hektaru, izvozi u Rusiju, ali nije, kaže, zadovoljan saradnjom.
„Kad imamo najviše robe, oni uvek stanu, cena padne i damo robu jeftinije. Zaštitna cena bi nam odgovarala“, kaže Mitrović.
Što se kvaliteta proizvoda tiče, nadležne službe ga stalno kontrolišu, kažu povrtari i ističu da ni jedan paradajz, ako ne odgovara standardima, ne sme da se nađe u pošiljci jer onda kupac vrati čitavu pošiljku.
Srbija je prošle godine proizvela oko 146 000 tona paradajza, ove godine očekuje se najmanje 170 000 tona, odnosno povećanje proizvodnje od bar 20%, kažu u resornom ministarstvu.
,,Нећу да псујем, прљави су, да се не поганим. Нећу да кунем, није ред, мушко сам.
Услик'о се човек, изаћи ће на ТВ и у новине, да и он, мрав земаљски, каже коју. Колико за годину две, имаће занимљиву причу, чије ће порекло знати, али га неће разумети.
Храст “скроз” труо, али са зеленим лишћем, па га, са три моторке, обарали сат и по.
Још рекли да би се за 20 година сам осушио.
Већина нас за 20 година неће бити међу живима, па се због тога не убијамо. Или сам ја у криву.
И, кад су већ код храста и моторке: надгробни крстови од овог дрвета трају и по два-три људска века. Могли су…себи за живота…од племенитог дрвета, да се не баци. Само коментаришем.”