LESKOVAC

Ministar bez portfelja zadužen za ravnomerni
regionalni razvoj Milan Krkobabić rekao je danas u Leskovcu da “ne bi imao ništa protiv da moj drugi sin ili bilo ko vidi budućnost
na selu” ali da je njegov sin rođen u gradu i da je sad direktor JP „Stara planina“ .

On je ovako odgovorio na pitanje novinara Regionalne informativne agencije JUGpress da li i svog sina ubedjuje da se vrati na selo kao što ubedjuje mlade po Srbiji.

„Ne bih imao ništa protiv da moj drugi sin ili bilo ko vidi budućnost
na selu. Nemam ništa protiv toga i smatram da ćemo tako očuvati korene
u ovoj zemlji. Slovenački model je ovaj problem rešio tako što je za
svakog novog „seljaka“ dato 46.000 evra ukoliko želi da se vrati na
selo. Znači, davanje zemljišta, podsticajnih sredstava, sve to bi
omogućilo da neki mladi ljudi iz gradova različite profesionalne
orijentacije, krenu da se vraćaju na selo.“

. On je u sklopu svoje posete sa
potpredsednikom Akademijskog odbora za selo SANU, prof. dr Milovanom
Mitrovićem, agroekonomskim analitičarom, Branislavom Gulanom i
gradonačelnim Leskovca Goranom Cvetanovićem održao sastanak na temu
ravnomernog regionalnog razvoja Srbije oživljavanjem zadrugarstva i
projektom „500 zadruga u 500 sela“. Na sastanku su predstavljene i
aktivnosti Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

„Saradnja sa gradom Leskovcem je pravi vid uspešne saradnje Republičke
Vlade i lokalnih samouprava“ naglasio je ministar Krkobabić.

„Posebno me raduje podatak o subvencijama koje se daju individualni
poljoprivrednim proizvođačima, a tu je i ideja koja je već zaživela –
komasacije. Mali posedi zahtevaju povezivanje jer su parcele
usitnjene. Istovremeno veliki broj atarskih puteva je u Leskovcu
doveden u red i to je nešto na čemu moramo posebno da radimo.
Objavljen je treći po redu konkurs za dodelu bespovratnih sredstava i
domaćini Srbije imaju vremena do 15. avgusta da podnesu zahteve, nove
zadruge mogu da računaju na 7,5 miliona dinara podrške, stare do 15
miliona i složene zadruge do 60 miliona dinara. Ovo je šansa da oni
konkurišu i po našoj proceni očekujemo da novih 60 zadruga iz 60 sela
dobiju ova podsticajna sredstva.“

Ministar je rekao i da se akcije „500 zadruga u 500 sela“ na neki
način privodi kraju.

„Uspeli smo da konstatujemo uz pomoć privrednog registra da je
oformljeno u prethodne dve godine 474 zadruga. To je nešto što je i
za neverovati. Nikli su mali pogoni, fabrike pod otvorenim nebom,
voćnjaci, povrtnjaci, nove staje, vinogradi, više faza prerade… Na
to smo posebno ponosni i to je nešto što nas ohrabruje. Domaćini
Srbije su shvatili da bez udruživanja njihov mali posed dugoročno ne
može da opstane. Sada sledi prihvatanje najbitnijeg nacionalnog
zadatka koji ima ekonomsku komponentu, kako da mali posed učinimo
robnim proizvođačem, ima populacionu komponentu, odnosno kako da
zaustavimo pražnjenje i omogućimo dolazak novih mladih ljudi i ima
bezbednosnu komponentu koja se tiče brdsko-planinskih područja.“

Plan za budućnost je i da se polako prelazi na specijalizovane zadruge.

„Realno, sve naše zadruge su mešovite. Ljudi se snalaze i dovijaju,
rade ono što mogu i sa čim imaju da rade. Plan akademijskog odbora i
struke je da se prelazi na specijalizovane zadruge. Stočarstvo je,
recimo, rakrana srpske poljoprivrede. Udeo stočarske proizvodnje u
razvijenim poljoprivredama ide i preko 60%, a kod nas je svega 30%. Iz
tog razloga daćemo prioritet stočarskim zadrugama.“

Na pitanje novinara JUGpressa šta je to ministarstvo uradilo po pitanju
problema sa cenama voća i konstatacija da je situacija sa višnjom bila
takva da je uglavnom ostala neobrana.  Krkobabić je naglasio da upravo
iz tog razloga „nama trebaju dugoročna sistemski zasnovana rešenja,
kao što je povezivanje u zadruge sa horizontalno i vertikalno, sa
pronalaženjem mesta za finalne proizvođače, tregovinske lance i
eksportere. Samo na takav dugoročan način mi možemo da rešimo ovaj
problem.“

Na pitanje novinara JUGpressa da li zna za problem da mlade žene koje žive
na selu, ako žive u domaćinstvu, budu skidane sa biroa za nezaposlene,
budu bez svoje volje prebacivane na zdravstveno i penzijsko
osiguranje, da kada im zatreba lekarska pomoć ne mogu da je dobiju ako
ne plate to osiguranje i koja je ideja da neko onda uopšte ostane na
selu, rekao da je sve to izrečeno ono što žene tera sa sela i sa
zemlje.

„Definisali ste stvar! Naša ideja je da upravo otklonimo ono što
administrativno je moguće otkloniti. Sve što ste naveli ja potpisujem.
Kad to otklonimo, pa im dodatno omogućimo i ginekologa, i pedijatra i
vrtić, ako želimo da ta žena na selu radi, pa onda formiranje malih
porodičnih preduzeća, zanata, seoskog turizma… Jednostavno da one
same dođu u poziciju da ne žele da odu sa sela.“

Gradonačelnik Goran Cvetanović podsetio je da, zahvuljujući pomoći
ministra, u prethodne dve godine je lokalna samouprava uspela da
zadrugama u leskovačkom kraju obezbedi 71,7 miliona dinara.

„Ostvarena su prava na bespovratna sredstva koja su uložena u
savremenu opremu i moderne mašine. Zadrugarstvo i ono što ministar
Krkobabić čini sa svojim timom usporava trend pražnjenja sela, koji je
nemoguće potpuno zaustaviti.“

Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović nakon prezentacije „500 zadruga u 500 sela“ obišli su zadrugu „Gradac voće“ u Gradašnici, gde ih je dočekala direktor zadruge, Milena Mitić, sa svojom porodicom i radnicima