MINIMALNA CENA RADA KAO ODRAZ STVARNOSTI

BEOGRAD

Jedan od značajnijih pojavnih oblika tripartitnog socijalnog dijaloga – između države, poslodavaca i zaposlenih, odnosno sindikata kao njihovih legitimnih predstavnika, institucionalno utvrđen Zakonom o radu, trebao bi da bude utvrđivanje minimalne cene rada. Danas je tu odluku, u skladu sa Zakonom, trebalo da donese Socijalno-ekonomski savet Republike, saopštio je danas Ujedinjnei granski sindikat “Nezavoisnost”.

“Međutim, praksa je nešto sasvim drugo.

Socijalno-ekonomski savet nije, kao ni prošle godine, doneo odluku, pa će Vlada da ”preseće”, a u javnosti će se plasirati informacije o ”nesposobnim” reprezentativnim sinikatima koji nisu u stanju da se izbore za barem minimalno povećanje minimalne cene rada.

Već pri prvom utvrđivanju minimalne cene rada u skladu sa novim Zakonom (septembar 2014. godine), kao i ovih dana pokušaju dogovora o visini minimalne cene rada za narednu godinu o kojoj bi Socijallno-ekonomski savet raspravljao, upravo predstavnici Vlade, odnosno Ministarstava finansija i Unije poslodavaca Srbije, nisu ispoštovali ni jedan od navedenih parametara, za koje su se tako zdušno zalagali. Po njima, naravno, nema prostora za bilo kakvo povećanje minimalne cene rada.

Umesto da do objektivne minimalne cene rada dođu na bazi kretanja Zakonom zadatih parametara u periodu od godinu dana u kome je na snazi trenutno važeća minimalna cena rada, uključujući i procenu za narednu godinu, budući da nova minimalna cena rada stupa na snagu od 1. janura 2016.godine, nadležno Ministarstvo finansija i Unija poslodavaca, najpre donesu odluku da nema povećanja, a onda to ”brane” totalno neadekvatnim i neobrazloženim. Njihova računica uvek i opet ”pokazuje” da nema ni malo prostora za povećanje, a glavni ”argument” je ,,nema para u Budžetu, a preko 60.000 zaposlenih koji se finansiraju iz Budžeta prima minimalnu zaradu” (od toga, navodno, samo u prosveti preko 40.000, a zdravstvu oko 17.000)?!

Na stranu to, kakvi se rezultati mogu očekivati od zaposlenih u tako značajnim delatnostima, ukoliko primaju zaradu ispod minimalca, UGS NEZAVISNOST postavljaju pitanje ŠTA JE ISTINA ?

Izjave državnih i čelnika stranke na vlasti govore suprotno – privredna aktivnost je u usponu, nikad povoljniji uslovi za strane investicije, BDP će umesto minusa ostvariti rast od 1%, zaposlenost raste, budžetski deficit je višestruko manji od planiranog, ima prostora za povećanje plata u javnom sektoru i penzija….(čak se i MMF sa time složio).

PITAMO – ČIJE ĆE TO PLATE BITI POVEĆANE AKO NEMA PROSTORA ZA POVEĆANJE MINIMALNE ZARADE, ODNOSNO ZARADA ONIH KOJI OD TOGA NE MOGU DA PODMIRE NE OSNOVNE EGZISTENCIJALNE  POTREBE? Kako to da  Ministarstvo finansija ne zna za sve ove pozitivne rezultate koji Srbiju kandiduju za titulu ”najperspektivnije zemlje u regionu”. Ili se, možda, Ministastvo finansija ne slaže sa ovim ocenama?

UGS NEZAVISNOST smatraju da je u pitanju nedostatak  kompetentnosti i društvene odgovornosti.

Stav  sličan stavu Ministarstva finansija ima i Unija poslodavaca Srbije. Jeste da su ”uočili pozitivne  pomake svih navedenih parametara, ali se, po njima ,,nije vreme za opuštanje i baškarenje…”.

Zamislite ”baškarenje” zaposlenih sa 21.000 dinara mesečno.

Jedna od odredbi Zakona o radu uređuje i to da se minimalna cena rada ne može utvrditi u iznosu nižem od iznosa utvrđenog za prethodnu godinu. Budući da se ni druge odredbe ovog Zakona ne poštuju ili se krše, da li je sledeće što sindikati mogu očekivati od drugih učesnika u tzv ”socijalnom dijalogu” smanjenje ranije utvrđene minimalne cene rada?

Budući da socijalni dijalog, očigledno ne funkcioniše, a ne funkcionišu ni institucije koje treba da kontrolišu sprovođenje zakonskih i drugih obaveza, UGS NEZAVISNOST će, računajući na podršku svih zaposlenih, za ostvarivanje prava zaposlenih morati da pribegne drugim načinima i metodama sindikalne borbe.

Iskreno se nadamo da će i ”sindikati” koji se smatraju sposobnim da u ovom času ugovore minimalnu cenu rada od najmanje 250 dinara po radnom času, i kritikuju sindikate koji učestvuju u radu SES-a što to nisu u stanju, kao što i najavljuju, naći način da to i ostvare. U tome imaju našu punu podršku. Bojimo se, međutim da je to puka demagogija i pronalaženje razloga za blaćenje reprezentativnih sindikata, istim metodom kao kod ”sindikata” čiji je predsednik do podne sedeo u Parlamentu i glasao za neke zakone, a posle  podne, kritikovao reprezentativne sindikate što nisu sprečili donošenje tih istih zakona”, navodi se u saopštenju .

 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare