MILKOVIĆ: KO JE KRIV A KO NIJE

BUJANOVAC

Miodrag Milković, predsednik Ujedinjene seljačke stranke, u Bujanovcu, smatra da je  njegov dojučerašnji  sadrug po opredeljenju Stojanča Arsić najveći krivac za mnoge stvari u Bujanovcu.

 

To je I rekao u intervjuu za JUGpress

 

JUGpress : Šta se dešava na bujanovačkom političkom nebu, naročito kada je srpski korpus u pitanju, a pred  lokalne izbore?

 

MILKOVIĆ : Na žalost, svedoci smo da je konačno i definitivno jedinstvena srpska lista otpala, da svi razgovori koji su u prethodna 3-4 meseca bila ili se to nazivalo pokušajem dogovora, su bili jedno gubljenje vremena i jedno pozicioniranje za sopstvene pozicije pre svega kad je u pitanju srpski birački korpus. Pokušali smo u ime Ujedinjene seljačke stranke da ukažemo na sve povoljnosti koje u ovom trenutku srpska politička scena u sklopu bujnovačke opštine ima kao opoziciju da jedinstvena lista pruža najviše od onoga što Srbi mogu da očekuju u narednom četvorogodišnjem periodu. Međutim, sve računice nisu bile kod ostalih stranaka u tom pravcu i očigledno, prvi sastanak koji je zakazan na inicijativu SNS-a je i na bio neki početni predlog ili polaznu osnovu za razgovore sa onim što je SNS pružila: Već  drugi sastanak je pokazaod a nema želje i volje da se taj predlog SNS-a menja i dopunjuje, koriguje, da se pojedine želje ispune, nego je decidno odmah rečeno da je lista i da su ponude neprihvatljive, da su samim tim i budući razgovori izlišni. Znači, stiče se opšti utisak da nije bilo volje da do jedne jedinstvene liste dođe. Ima insinuacija, odnosno proturanja dezinformacija od pojedinaca koji su odbili zajedničku listu da je potreba bujanovačkih Srba da ima dve liste i to je gnusna zamena teza i jedan neprihvatljivi način da se kamufliraju lični interesi. Onaj ko misli da je više od jedne liste dobro za Bujanovac ima samo lični interes kad je u pitanju fotelja u bujanovačkoj opštini.

 

JUGpress : Da li bi, pošto je inicijativa SNS-a propala, više ispeha imala inicijativa PUPS-a, koji je prvi inicirao tu zajedničku listu?

MILKOVIĆ : PUPS je inicirao, ali su se sastanci ređali jedan za drugim bez želja, stavova pojedinaca, sastanak za sastankom pričamo zato što nemamo šta kući da radimo, i bez ikakvog predloga. Inicijativa PUPS-a je protekla u nizu sastanaka, ali bez konkretnih zahteva i želji i liste. Prvo što je ponudila ponudila je SNS.

JUGpress : Ko je taj za koga vi mislite da srušio ideju o jedinstvenoj srpskoj listi?

MILKOVIĆ : Prvi je decidno odbio dr Stojanča Arsić i Boban Pavlović, zatim se tu pridružio SPS i Jedinstvena Srbija, koja dodouše uopšte nije ni učestvovala u razgovorima o zajedničkoj listi i oni su od početka planirali da idu u zajednočkoj koloni. Zašto je to tako morate njih da pitate.

JUGpress : Stiče se utisak da se ponavlja situacija sa poslednjih izbora i izborima pre toga kada su, doduše bili radikali, pa onda SNS. Upravo SNS nije hteo da bude zagovornik ideje o jednoj listi Srba.

MILKOVIĆ : Čitava stvar 2012. je već na startu bila napravljena. Niko nije zagovarao zajedničku listu, jer su dijametralno bili vezani stavovi za da vas podsetim tada je na republičkom nivou bio DS, u Koordinacionom telu takođe DS, i SPS je bio u vladi, tako da nismo imali nikakvu inicijativu za zajedničkom listom u to vreme.

JUGpress : Suštinski građane Bujanovca to ko je gde i ko je koja politička opcija mnogo ne interesuje. Njih zanima kako će da žive. Šta vi mislite, šte je prioritet i šta prvo treba uraditi u Bujanovcu?

MILKOVIĆ : Apsolutno i na prvom mestu su radna mesta, a daleko iza toga je sve ostalo. NIsam protiv infrastrukture, nisam protiv boljih puteva, opremanja škola, ali alarmantna situacija sa zapošljavanjem je ta koja nam nameće otvaranje novih radnih mesta. Koje su sad tu mogućnosti, o tome možemo da pričamo, ali ispred Ujedinjene seljačke stranke smo pokušali da skrenemo pažnju da se poljoprivredom bavi više od 70% ljudi i koja prva može da ponudi nekakvu egzistenciju, zaradu i zaustavljanje propadanje sela. Da li ćemo u tome uspeti, za nas, za mene i za struku kojom rukovodim je to imperativ.

JUGpress : Činjenica je da radna mesta treba da otvori republička vlada i da pomogne u dovlačenju investitora. Lokalne vlasti tu veoma malo mogu da urade. Činjenica je da godinama već republičke vlasti ne pokazuju ozbiljan interes da to urade u Bujanovcu, bez obzira ko je na vlasti.

MILKOVIĆ : To je ozbiljna zabluda. Lako je prebaciti odgovornost na republički nivo ili na nekog drugog. Duboko sam uveren da lokalnom rukovodstvu u svakom momentu treba da bude prioritet dovođenje domaćih investitora. Mi ne možemo možda stranog investitora da dovedemo, pokušali smo sa Jugokopom, međutim poznato je da je skupština odbila takvu  podršku uz  burnu raspravu i svađu gde je došlo do raskola između zahteva za podrškom za podizanje Jugokopa i nekih pojedinih lokalnih funkcionera, što je za mene neshvatljivo bilo. Ali,  pokazalo se kao tačno. Inicijativa rukovodstva treba da bude na dovođenju uspešnih fabrika koej posluju u Srbiji. Ubeđen sam da rukovodstvo Bujanovca tri od pet dana treba da bude na putu po Srbiji i u Beogradu. Da ostvari kontakte i pokuša da pokaže da u Bujanovcu ima šta da se obnovi. Imamo prazne hale, imamo zemjište koje možemo da ponudimo, imamo sijaset mogućnosti za poljoprivredu. Da li je ostvaren neki kontakt lokalnog rukovodstva vezanog za domaće firme koje posluju u Srbiji? Ja nisam imao situaciju da budem upoznat s tim. Ima li smo inicijative iz Turske, ništa se od toga nije ostvarilo. Ovde se politika meša sa razvojem, ovde je politika osvajanje odborničkih mandata i kako bolje smisliti obmanu ljudi, obećati im to što ne možemo ,nećemo ili ne umemo da uradimo. Već 15 godina su na vlasti Albanci, po mojim procenama otvoreno je nekih 350-400 radnih mesta u opštini Bujanovac uglavnom u budžetskim ustanovama. Toliko smo ljudi zaposlili za 15 godina kada su u pitanju Albanci. To je više nego smešno, više nego mizerno. Bavili smo se infrastrukturama, asfaltima, asfaltirali smo po četiri puta jednu ulicu, ali u zapošljavanju osim ovi 350-400 rođaka i partisjkih poslušnika, nemamo nikakve rezultate. Razvoj Bujanovca je svakako potreban u smislu razvoja infrastrukture, ali osloniti se samo na Republiku u situaciji kada je Bujanovac bio u centru događanja u političkom smislu u jednom periodu i nakon toga svi su dokazivali da je ekonomski razvoj potreban da bi se akulirala politička nestabilnost. Na tome ništa nismo uradili.

 

JUGpress : Šta može lokalna vlast da ponudi investitoru? Šta je u njenoj ingerenciji?

MILKOVIĆ : Sve propale fabrike u Bujanovcu su u njenoj ingerenciji kad je u pitanju ideja za dovođenje ljudi da otvore pogon, naravno, u saradnji sa republičkim organima. Više od deset godina „Proleće“ propada, motel propada, „Svetlost“ Bujanovacpropada, „Jugokop“ propada, „Megal“, Bujanovačka banja, da li smo imali mogućnosti da to sprečimo u neku ruku? Mislim da  jesmo. Da li smo dovoljno puta povukli nekog za rukav iz Srbije ili nekih naših prijatelja iz inostranstva za koje tvrdimo da su nam prijatelji, da ih dovedemo u Bujanovac i da ima kažemo da im nudimo to, to i to, i da želimo to, to i to. Mislim da ne.

JUGpress : Poslednju reč i dozvole za te propale fabrike ipak moraju da daju republičke administracije.

MILKOVIĆ : Po meni suština je da ubedimo čoveka koji hoće tu nešto da radi da ima interesa i koristi. Imaćemo i mi kroz plate tih ljudi koji će tamo biti zaposleni. Ne mora to da bude megalomanski, sto, dvesta, trista. tri, pet, deset, male firme koje će nešto da naprave za početak. Imamo problem sa otkupom mleka i na teritoriji Preševa i Bujanovica. Od Leskovca pa na gore cena mleka je od 28-32 dinara. Kod nas je 24 dinara zbog kartonskog udruživanja pojedinih. Da li smo taj problem mogli kao opština da iniciramo i registrujemo kao problem našeg seljaka? Naravno da jesmo. Mislim da je lokalna politička struktura više vodila računa o infrastrukturnim projektima i o politici kako izaći pred građane sa što boljim obećanjima, ali da je to od sve manjeg značaja, jer ljudi ovde nisu samo jednom razočarani. Petaest godina je ovde vlast posle sukoba 2000/2001. godine. Ako smo tražili šansu kao region mi smo je dobili. Da li smo je iskoristili? Izgubili smo preko 480 radnih mesta u društvenim firmama. Da li smo te ljude pokušali, svi koji su dobili neke otpremnine da preusmerimo uz pomoć lokalnih struktura na neki posao, na neki biznis? Da li smo se o tome brinuli? Mislim da ne.

JUGpress : Za svo to vreme koje pominjete, 15 godina, Srbi su takođe u lokalnoj vlasti, Grupa gađana u kojoj ste bili i vi do skora, šta ste vi kao srpski partneri radili, sada su sve srpske stranke poslednje četiri godine bile u vlasti? Šta su srpske stranke radile?

 

MILKOVIĆ : Apsolutno se slažem sa vama. Nikakvo aboliranje, podjednaka odgovornost je i za Srbe i za Albance u parlamentu. Mislim da je veća odgovornost Albanaca kao većine u lokalnoj vlasti, ali podjednaka je i odgovornost Srba. Jedna izuzetna mogućnost za Bujanovačku banju, skretanje pažnje ka je u pitnju specifičnost ovog područja, duboko sma uveren da ej mogla da rezultira nekim poboljšanjem, a nekim ubrzanim krajem. Ne samo to, „Jugokop“ pre svega. To je jedna tužna priča kad je u pitanju propast tog giganta. On je koštao 18 miliona dolara kad je izgrađen. Perko 2.500 tona mesa je izvoženo, preko 160.000 jagnjadi smo ptkupljivali u sezoni i klali i izvozili u Italiju i na Bliski istok. Nije moguće da mi ne znamo taj posao da radimo jer smo ga već radili. Nije moguće da Bujanovačka banja radi sa 10% kapaciteta. Morali smo nešto da uradimo, ali je politika bila prioritetnija i infrastrukturni su bili važniji. Ja opravam infrakstrukturne projekte kada je bilo u početku, odmah posle sukoba 2000/2001. godine, ali je moralo da se obrati pažnja i na pojedinca u opštini Bujanovac i na ličnu, da tako kažem, propast velkog broja i Srba i Albanaca. To rezultira odlaskom mladih ljudi iz Bujanovca.

 

Miodrag Milkovic1

JUGpress : Pomenuli ste „Megal“. Prošle godine je ministar privrede Sertić bio u „Megalu“ i tada je rečeno da je to firma koja dobro radi.

MILKOVIĆ: „Megal“ je napravio velike pomake u zadnjem periodu, ali je period koji je bio pre toga ostavio teške posledice. „Megal“ radi, ali mu je potreban jedan otklon od onoga što je u prethodnom periodu bilo da bi se vratile neke putanje kojima su odlazili naši kotlovi prema Sloveniji, Crnoj gori, itd. Mislim da je  država mogla da sebe uključi malo više, u ovom trenutku samo se oslanjamo na ljude koji vode te firme i mislim da je to pogrešno. Jedan sveobuhvatni koncept vezan za plasman, tržišta, brendove, vezan za ovo područje je moguć i mislimd a tu i država snosi veliku ogovornost, ali period od 2002-2012. je prošao u znaku privatizacije i jedne besomučne pljačke svih preduzeća. Tu Bujanovac nije mogao da bude nešto posebno. Jedva je zadržana privatizacija Bujanovačke banje, Veterinarske stanice i Duvanske industrije. Inače, bilo je velikih apetita da se to proguta i uništi, tako da taj period od 2001-2012. pre svega kada je bila Koštuničina vlada i gospodina Tadića je nanela ogromnu štetu celoj Srbiji, a duboko sam uveren u tom delu i Bujanovcu. Društveno preduzeće „Heba“ je procenjeno na 26 miliona evra, a prodato za dva u vreme vlade Vojislava Koštunice ako se ne varam.

JUGpress : Pomenuli ste „Jugokop“. Zar njemu nije mogao na neki način da pomogne naš čovek u Ministarstvu privrede, državni sekretar koji je iz Surdulice?

MILKOVIĆ : Imamo problem sa zakonom o stečaju koji je donešen u vreme vlade Vojislava Koštunice gde je…

JUGpress :Koji ova vlada nije promenila…

MILKOVIĆ :… i osnovna greška je što taj zakon nije promenjen. Jedan od najvećih razloga za propast privrede je taj Zakon o stečaju gde je stečajnim upravnicima dato ovlašćenje da rasprodaju fabrike i da za svoju platu prodaju ono za šta su postavljeni da brinu, što je stvarno nonsens. Zakon o stečaju predviđa zakup objekta ako se ne proda samo godinu dana. Niko nema interesa da zakupi na godinu dana. Ova vlada je tek u prošloj godini pokušala da ispravi loše posledice Zakona o stečaju novim Zakonom o javno-privatnom partnerstvu koje, nadamo se, zaživeće se i to je jedina šansa da se preduzeća u stečaju nekako revitalizuju kroz javno-privatno partnerstvo i očekujem da će u tom pravcu i „Jugokop“ da zaživi.

JUGpress: Kako ocenjujete budžet opštine za 2016. godinu? Radi se o novom načinu pravljenja programskog budžeta i koliko su korisnici uopšte upoznati sa načinom kreiranja programskog budžeta?

MILKOVIĆ : Pokušaću da stvorim sliku u globalu. Poslednjih osam godina budžet opštine Bujanovac je iznosio oko 70 miliona evra. Ne računajući plate i troškove zaposlenih u javnom sektoru, što je ogromnan procenat od ovih 70 miliona, pretpostavljam da je ostalo bar 20 miliona evra za investicije u ovih poslednjih osam godina. Da li može neko da se seti šta je za tih 20 miliona evra urađeno u opštini Bujanovac za ovih osam godina? Reći će vam uglavnom asfalt, trg, ponešto iz vodovodne strukture i to je to. NIsmo posvetili pažnju da ovih 20 miliona usmerimo na to da ljudi rade i žive od svog rada. Budžet za poljoprivredu zadnjih osam godina je bio ispod 1%, a od poljoprivrede živi 70% ljudi. Ove godine je prvi put premašio tih 1% i sda je 1,5, a preporuka republičkih organa je da bude 5%. Mi do te mere potcenjujemo selo i seljaka da je to prosto bezobrazno. Seljak zaslužuje pomoć kao i ovi koji u ovim budžetskim ustanovama dolaze na posao, a da ne znaju zašto su došli na posao. Ne znaju koji su im zadaci. Pojedinci čak i ne dolaze na posao, a primaju platu.

JUGpress : Zar vi kao čovek koji je aktivno učestvovo u loklanoj vlasti nemate precizne podatke na šta je koliko utrošeno? Rekli ste da pretpostavljate da je 20 miliona od tog iznosa utrošeno…

MILKOVIĆ : Dobro ste primetili…

JUGpress : Prosto me zanima, da li ste galasali za izveštaje o realizaciji budžeta, za nove budžete, pretpostavljam da je i vaša Grupa građana glasala, kao, uostalom i sve srpske stranke kada su u vlasti?

MILKOVIĆ : Poslednjih osam godina nijednom predstavnici lokalnih organa nisu izašli pred odbornike i pred javnost da polože račun šta su radili u prethodnoj godini.

JUGpress : Kako su usvajali završne izveštaje o trošenju budžeta ?

MILKOVIĆ : Nijednom nije bio sastanak odbornika i pojedinih načelnika srpske zajednice u opštinskoj upravi pre donošenja budžeta u opštini Bujanovac. Slovina nijednom. Za osam godina lokalni odbornici zajedno sa načelnicima srpske nacionalnosti nisu imali ni jedan sastanak vezan za problematiku i teme koje muče opštinu Bujanovac. Pokušao sam više puta da iniciram te sastanke barem jednom mesečno da načelnici srpskog dela vlasti opštine Bujanovac zajedno sa odbornicima kandiduju neke teme, ovog meseca, sledećeg meseca, prethodnog meseca i da o tome napravimo jedan izveštaj na kraju godine, šta smo radili, koje smo projekte završili u ovoj godini, koji je procenat u odnosu na koalicioni sporazum koji smo dobili ispoštovan ili nije. Dakle, jedan način rada potpuno i apsolutno netransparentan…

JUGpress : A što ste…

MILKOVIĆ :…bio sam dosadio…

MILKOVIĆ : …u načinu rada i vi lično? Kako ste glasali za usvajanje Izveštaja o budžetu? Vi ste bili takođe odbornik, uz ostale srpske odbornike?

MILKOVIĆ : Moram da prihvatim svoju odgovornost, jer je suviše od mene bilo sebično da samo posvetim svoju pažnju firmi u kojoj radim i koja je bila sve ove godine, od 2007. do danas u procesu privatizacije. Strahoviti pritisak na moju firmu me je napravio, da ne kažem, otupelim za druge probleme sem za probleme koji su vezani za Veterinarsku stanicu Bujanovac i to je tačno. Snosim tu odgovornost. Nije mi uteha što sam non-stop bio bundžija i kukao i vikao i tražio nešto da se pomeri u načinu rada i funkcionisanju lokalne uprave i kad je u pitanju srpska zajednica i kad je u pitanju cela opština. Znate da ja ulazim u svaku kuću, i albansku i srpsku, pa čujemo obične ljude i njihove želje i muke i pokušavali smo da to artikulišemo i u opštini Bujanovac. Da nije politika ta koja će d aobeća nešto i da računa na zaboravnost ovog napaćenog naroda koji nema posao i koji ne zna kako da preživi dan sa sledećim danom.

JUGpress : Da se vratimo na ovogodišnji budžet, šta mislite o njemu? Pretpostavljam da ste na sednici skupštine glasali za njega? Koliko su i odbornici upoznati sa novim načinom kreiranja budžeta?

MILKOVIĆ : Kao i ove godine, tako i prethodnih godina mi nismo razgovaralil o budžetu opštine Bujanovac. Opštinski budžet su krojili dr Nagip Arifi i dr Stojanča u ovom četvorogodišnjem periodu, u prethodnom Šaip i Stojanča.

JUGpress : Zar nije bila javna rasprava?

MILKOVIĆ : To je potrebno, ali nije bila.

JUGpress : Nije bila javna rasprava u Bujanovcu?

MILKOVIĆ : Bila je na papiru, ali ne znam gde se održavala, pošto mi nismo imali takve skupove.

JUGpress : Odbornici nisu razgovarali o predlozima za budžet?

MILKOVIĆ : Apsolutno ne. Ja sa mojim odbornicima nikad nisam pozvan na razgovor o predlozima za sledeću godinu.

JUGpress : Ali, čekajte, na sednici skupštine, kada su se usvajali predlozi…

MILKOVIĆ : Na sednici skupštine je samo prezentovan i usvajan budžet, kao i ove godine. Nikakav sastanak koalicija 11 odbornika nije imala za predlog budžeta u ove četiri godine koje smo na vlasti.

JUGpress : Jeste li svi glasali za ovaj budžet?

MILKOVIĆ : Ja nisam glasao za ovaj budžet ove godine. Ostali jesu.

JUGpress : Postoji priča da je srpska zajednica dobila mnogo manje novca iz budžeta nego što bi trebalo po koalicionom sporazumu, tipa da se završe neke investicije, makar i infrastrukturne. Koliko je to tačno?

MILKOVIĆ : Apsolutno sam u to uveren i tu tezu sve vreme pokušavam da u direktnim razgovorima sa rukovodstvom opštine nametnem kao problem. Međutim, ovo što sam rekao, ta netransparentnost i nesastajanje srpskih odbornika i načelnika srpske nacionalnosti u opštinskoj upravi je rezultiralo stvaranjem jedne magle oko trošenja budžeta kada su u pitanju projekti za srpske zajednice. Poslednji primer je budžet za koordinaciono telo, gde je srpska zajednica dobila manje od 10%, a koalicioni sporazum predviđa 40%. Prošle godine je takođe budžet Koordinacionog tela nije potrošen u celini, nego su vraćena sredstva ne znam iz kog razloga, apsolutno nikakav sastanak nismo imali niti su odbornici upoznati sa rezultatima rada u prethodnoj godini. Odbornici su tu da glasaju i da potvrde volju svojih vođa.

JUGpress  Hoćete da kažete da je opština morala da vrati novac u Koordinaciono telo? Koliko je trebala da vrati?

MILKOVIĆ : Nemam detalje, ali mislim oko 27 miliona.

JUGpress : Da li se na terenu vidi da su urađeni bilo kakvi projekti srpskim nacionalnim sredinama?

MILKOVIĆ : Kad je u pitanju…

JUGpress : Čula sam da je urađen put prema Ljiljancu…

MILKOVIĆ : Započet. Jedna deonica je započeta, ove godine će… I tu nismo napravili konsenzus o tome kako će se praviti taj… Vrlo važan jedan put od Božinjevca prema Krševici koji je… Ja i moji odbornici oko mene smatrali smo da to treba rešiti u jednom cugu. Znači sve druge projekte podretiti tom jednom. Smatrao sam da je vrlo važan taj put kao kičma jedna za koji je godinama ruiniran  radovima tamo u kamenolomu, međutim, nismo opet naišli na odobravanje naših predstavnika u lokalnoj zajednici. Mislim da će i ove godine put da se nastavi da se gradi sredstvima iz Koordinacionog tela, ali rezultati su vrlo skromni.

JUGpress : Kada kažete ja i moji odbornici na koliko tačno odbornika u skupštini opštine mislite?

MILKOVIĆ : Od nas jedanaest mislim da 80% deli moje mišljenje, ali ne želi da to iznese javno, jer su vezani za lokalnu samoupravu svojim radnim mestom.

 

JUGpress : Šta će se desiti posle izbora? Da li će Srbi sad, a verujem da će biti još veće podele i svađe u predizbornoj kampanji, biti u stanju da posle izbora naprave zajedničku priču u lokalnoj skupštini?

MILKOVIĆ : Postoji mogućnost postizbornog udruživanja. Da li će do toga doći direktno zavisi od ovih ljudi koji su akteri ove političke priče u Bujanovcu. Svi koji su učestvovali na prošlim izborima i nisu prošli cenzus treba od njih zatražiti odgovornost. Mi to nismo nikad zatražili od njih pre svega kao narod, a da li će ih narod kazniti za tu grešku sa prošlih lokalnih izbora ne znam, videćemo posle ovih izbora. Ali, rastakanje srpskog biračkog tela ima više uzroka, nije samo u ljudima koji vode politički scenu u Bujanovcu. Pre svega mislim da tu ima vrlo, vrlo sumnjivih ličnih interesa.

JUGpress : Da li će Srbi posle izbora moći da sednu zajedno i naprave zajedničku priču o loklanoj skupštini?

MILKOVIĆ : Biću zagovornik apsolutno. Ja sam i na ovim izborima, odnosno na zajedničkoj listi koju smo pokušali da napravimo, sve predstavnike Ujedinjene seljačke stranke ponudio da ustupimo drugima, nismo tražili ništa samo da bi se napravila zajednička lista. Niko od nas nije tražio da mu ustupimo mesta na zajedničkoj listi, mi smo dobili dva mesta i bili smo spremni da ih ustupimo da bi se formirala zajednička lista.

JUGpress : Postoji primedba nekih stranka da ste vi iako ste tek nedavno formirana stranka dobili najviše u odnosu na neke koji su dobili recimo trideseto mesto i to jedno mesto je ostalo…

MILKOVIĆ : Ja sam od 2000.-2007. godine predsednik SPS-a, da smo na izborima 2000. ja i moj opštinski odbor SPS-a osvojili skoro 50% srpskih glasova. U najgore vreme, kada SPS nije bio na vlasti ja sam bio predsednik opštinskog odbora SPS-a u vreme nemira ovde u Bujanovcu. Naša politička i lična satisfakcija je bila da budemo iskreni i pošteni prema ljudima koje predstavljamo. Napustio sam SPS zbog korupcije na nivou Okružnog odbora u Vranju. Prihvatio sam da kao grupa građana sa doktorom Stojančom od 2008. učestvujem u političkom životu i zajedno sa dr Stojančom ostavrili smo dobre rezultate kada su u pitanju glasovi naših sugrađana, tako da je licemerno od onog ko kaže da mi nemamo svoju političku prošlost iskazanu i vezanu za aktivnost kada je u pitanju neka partija. Ja sam posle SPS-a i grupe građana formirao Ujedinjenu seljačku stranku kao pokušaj da se skrene pažnja na selo i seljaka. Ja živim sa seljacima, radim svoj posao sa seljacima, trpim sve posledice svega onoga što se desilo posle 2000. kada je u pitanju selo i seljak, dakle negativno, uništen stočni fond, uvoznički lobi nadjačao da je zemja postala uvoznička umesto izvoznička, tako da je i moja sudbina vezana za seljake. Sve svoje glasove sam dobio od seljaka.

JUGpress : Kako ocenjujete političku i bezbedonosnu situaciju u ovom trenutku u Bujanovcu?

MILKOVIĆ : Ocenjujem je stabilnom, pre svega zbog jedne opšte apatije u narodu i nemogućnosti političara da nacionalističkim parolama pokrenu neke nove tenzije i nove sukobe na ovom delu. Ljudi su shvatili da je to prazna priča i da poliičari uglavnom rade za sebe i za svoje interese. Poslednji pokušaj jednog sramotnog čina na trgu u Bujanovcu je kad se čuo poklič „Ubij zakolji d Srbin ne postoji“ i nikakva reakcija predstavnika Srba u lokalnoj samoupravi dovoljno govori da su političari i Srbi i Albanci zadovoljili svoje potrebe kada je u pitanju bavljenje politikom i da im je narod potreban samo kada je potrebno napraviti neku nestabilnost i skrenuti pažnju na činjenicu da su političari još uvek potrebni, da oni samo rešavaju krizne situacije i izazivaju krizne situacije. Kad je u pitanju blagostane i narod i da se njemu nešto učini kao benefit, onda je to u drugom planu.

JUGpress : Istine radi, tada nije reagovalo ni Koordinaciono telo. Kako ocenjujete to da oni kao državni organ nisu reagovali?

MILKOVIĆ : Slažem se. Jednako isto kao i Nagip Arifi što nije reagovao. Albanci su naše komšije i predstavnici nekih ljudi. Instruirani mladići od nekoga su uradili to što su uradili u Bujanovcu, pre svega na svoju štetu. To je jedna priča za koju smo se nadali da je završena do 2000. godine. Da li neko hoće da poboljša način delovanja koji je bio pre 2000. godine, d aga poboljša i u ovom periodu kad je u pitanju nacionalizam, vara se. Mislim da narod nije u toj situaciji da razmišlja o nacionalizmu, nego o hrani i opstanku.

JUGpress: Koordinaciono telo je napravljeno 2000. godine upravo da bi rešavalo takve stvari kada se pojave. Međutim, ovog puta uopšte nije reagovalo čak ni varbalno, iako je direktni organ Vlade Srbije?

MILKOVIĆ : Naravno, čuo sam neka mišljenja da ne treba podgrevati političke strasti kad je jedan događaj kakav jeste učinjen u Bujanovcu. Što se tiče eksterno van opštine Bujanovac može da se tumači u političkom smislu i ovako i onak, ali mene je povredilo kao građanina ove opštine. Ja i moja supruga živimo ovde 28 godina, supruga je lekar, pedijatar, to je bilo ispred mog stana, moja supruga je tu decu koja su bila na trgu lečila. Sva ta deca koja su bila na trgu i pojednici odrasli, u njihove kuće sam ulazio, znam njihove roditelje. Mnoge je sramota što se to desilo, pre svega Albance, a Srbi su ogorčeni. Nikad nije ružnija poruka upućena srpskim komšijama nego u ovom trenutku. Srbi ne zameraju velikoj većini Albanaca, mi znamo da su ovi ljudi instruirani da urade to što su uradili. Pokušaj albanskih struktura u opštini da jednom takvom potukom zabrinu Srbe nije uspela. Možemo mi da razmišljamo o nekom početku vraćanja u devedesete, ali Srbi odlučno kažu nećemo mi na to da se vratimo, mi želimo da u miru živimo i radimo ovde. Apsolutnu odgovornost u trenutku u kojem se dešavalo snosi rukovodstvo opštine, predsednik opštine, zamenik predsednika opštine, takođe pokušaj albanskog dela rukovodstva opštine da poistoveti položaj Srba na Kosovu i Metohiji i u Bujanovcu je neprimeren. Pokušaj da Bujanovac uvuče u pregovore kao pandan Srbima na Kosovu i Metohiji je neprimeren.

JUGpress : Istine radi, na trgu kada je bio taj incident bili su pripadnici stranaka i na vlasti i u opoziciji.

MILKOVIĆ : Bojim se da niste dobro informisani.

JUGpress: Bojim se da jesam. Među privedenima su bili ljudi iz opozicije, takođe.

MILKOVIĆ : Pa bili su i neki Srbi koji su se tu zatekli u prolazu.

 

 

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare