Migrantska kriza i barijere na granici- mit ili stvarnost?

PREŠEVO-BEOGRAD

Od  više puta ponovljene tvrdnje da “Srbija neće zatvarati granice ni podizati ograde”  koju su, kao mantru, prenosili medijima premijer Aleksandar Vučić , ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin kao I bilo koji od ministara koji se bavio izbegličkom krizom na bilo koji način, stigli smo do najave podizanja “barijera “ I “postavljanje odredjenih prepreka” .

Ovo je izgovorio minister Vulin nedavno kada je I najavio da će od  Vlade Srbije zatražiti konkretnije mere za smanjenje nekontrolisanog priliva migranata u Srbiju, jer je , otkriva, “među njima sve veći broj izbeglica koji svoje domove napuštaju iz ekonomskih razloga”.

Vulin je najavljivao da će ovo  učiniti odmah po povratku premijera Aleksandra Vučića iz Pariza, gde je boravio prošle nedelje.

 

Smatra I da je “vreme”  da predloži premijeru neke drastičnije mere s obzirom na to da se, kaže, “ struktura migranata promenila I da je  među njima sve veći broj ekonomskih migranata.

Inače, po terminologiji koju koristi UNHCR migrant su upravo ljudi koji svoje kuće I države napuštaju iz ekonomskih razloga a izbeglice su oni koji beže od ratova.

Ovih prvih, dakle migranata,  je mesecima unazad  sve više u Srbiji  pa I u centrima za prihvat izbeglica, poput onog u Preševu .

“Imamo vojsku i policiju na granicama, ali možda su i barijere ili postavljanje određenih prepreka jedno od rešenja da se smanji broj migranata”,  smatra  Vulin koji poručuje I da “ Srbija ne može da bude zemlja u koju će migranti ulaziti, a da iz nje ne mogu da izađu”.

“Ekonomski migranti ne mogu da idu nigde u Evropu, pa onda ne mogu ni da ostaju u Srbiji”,decidan je Vulin.

“Naši kapaciteti su blizu limita. Migranti ostaju značajno duže nego ranije i njihova struktura je značajno promenjena”, kaže on.

 

Migrantska kriza je  bila jedna od tema nedavnog sastanka premijera Srbije, Bugraske i Mađarske Aleksandra Vučića, Bojka Borisova i Viktora Orbana  koji su o tome  razgovarali u Burgasu.

 

“Trojica premijera su na sastanku razgovarali, pre svega, o trenutnom statusu migrantske krize i posebnu pažnju poklonili su promenjenoj strukturi migranata, među kojima je sve više ekonomskih, a izrazili su visoku zabrinutost što se kriza ne završava”, rekao je Vulin I dodao da “ sastanak protekao u veoma ozbiljnom tonu”.

Trojica  premijera su  razgovarala o bezbednosnom i političkom aspektu migrantske krize.

Vulin je rekao da se povećava broj migranata, kao i dužina perioda koji provode u Bugraskoj, Srbiji, a dobrim delom i u Mađarskoj I da se  za tu situaciju mora pronaći odgovor.

Trojica premijera su na tom sastanku, prenosi Vulin ,  veliku pažnju posvetili upravo promenjenoj strukturi migranata jer je sve manje pravih izbeglica, ljudi koji beže od rata, a sve više ekonomskih migranata iz zemalja u kojima nema rata, a ima siromaštva.

 

“To nije nešto sa čime mi sami možemo da izađemo na kraj i upravo su zato trojica premijera razgovarala kako bi došli do zajedničkog stava i kako bi vodili zajedničku politiku”, kaže Vulin.

Na potrebu jasnog razdvajanja izbeglica koji beže pred ratovima od migranata koji   u EU idu iz ekonomskih razloga upozorio je u nedavnom intervjuu za JUGpress I šef UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder.

 

„Ovo nije situacija koja je karakteristična za Srbiju, ovo je situacija na medjunarodnom nivou, ne odnosi se samo na region već čak uključuje i više kontinenata“, rekao je tada  Šoder.

„ Ono što je za nas bitno, kao agenciju za izbeglice, je da se svima  kojima je pootrebna medjunarodna zaštita ona obezbedi“, rekao je on.

Potrebna nam je solidarnost svih da se upravo pruži ta medjunarodna  zaštita izbeglicama, smatra Šoder  i dodaje da je „potreban sistem za one koji nisu izbeglice i nisu pravi tražioci azila , kojima nije potrebna medjunarodna zaštita i koji su, takoreći, ekonomski migranti“.

 

„Potreban je i sistem da se oni mogu vratiti u zemlje iz kojih dolaze“, zaključio je Šoder.

Na pitanje JUGpressa  da li ima primera , do sada, da su ekonomski migranti vraćani u zemlje iz kojih dolaze , nije odgovorio precizno ali je objasnio da „postoji program dobrovoljnog povratka, postoje  sporazumi izmedju zemalja i ugovori o readmisiji po kojima se oni,  na osnovu nacionlnih zakona, mogu vratiti legalnim kanalima iz zemalja iz kojih dolaze“.

A nešto pre početka kampanje u medijima domaćih političara o tome da će i Srbija da preduzima neke mere u zaštiti svojih granica u Preševu su otvoreni  dodatni kapaciteti za smeštaj  u Centru za prihvat migranata , rekonstrukcija drugih objekata je u toku a punkt u miratovačkompolju u kome su izbeglice i migranti najpre prihvatani kada udju iz Makedonije, nije zatvoren iako je trenutno prazan.

Na pitanje JUGpressa da li će izbeglice i migranti i dalje da koriste tu trasu izmedju sela Lojane u Makedoniji i Miratovca u Srbiji, što ej , inače, ilegalni prelaz kojim nije dozvoljeno da se kreću stanovnici ova dva sela čak ni da bi se medjusobno porodično posećivali ili obradjivali imanja, ministar Aleksandar Vulin je  krajem avgusta rekao da „sve ostaje isro“.

Šta će u praksi značiti nove najave, ostaje da se vidi.

 

Ovaj tekst je deo projekta “Evropske integracije i Srbija u migranstkoj krizi” koji sprovodi Regionalna informativna agencija JUGpress a sufinansira Ministarstvo kulture.

 

 

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o
Проститутки Бишкека