LESKOVAC

Učenici Osnovne škole „Vožd Karađorđe“ već duže vreme učestvuju u akciji „Čep za hendikep“.

Cilj akcije je sakupljanje čepova sa plastičnih flaša čijom prodajom mogu da se obezbede određena novčana sredstva za neke humanitarne akcije.

Učenici ove škole su svoje sakupljene čepove odneli u Udruženje obolelih od multiple skleroze u Leskovcu.

Marko Petković, učenik sedmog razreda, kaže da su ove čepove skupljali prethodna dva meseca, ali se ovom vrstom posla bave par godina unazad.

„Znam da će se novac zarađen na ovaj način upotrebiti u humanitarne svrhe. Mislim i da je tim ljudima potrebno pomoći u svakom smislu i drago mi je da možemo da pomognemo na ovaj način. Našu akciju je pokrenuo Đački parlament, a čepove skupljamo bukvalno tako što gde god vidimo čep uzmemo ga, stavimo u džep i kad dođemo u školu ubacimo u balon od pet litara. Kad se balon napuni, na njegovo mesto postavljamo drugi i punimo opet.“

„Mislim da je potrebno da se svi uključe u humanitarne akcije“ kaže učenica drugog razreda Nikolina Keković i dodaje da „svakom kome je to potrebno treba da pomognemo. Mi ćemo da skupljamo čepove i tokom leta, iako je raspust, a kada na jesen dođemo u školu donećemo sve te čepove na jedno mesto.“

Sličnu akciju je preko društvenih mreža organizovala i Danijela Mikić. Ona kaže da je, pre svega, upućena u same potrebe obolelih od MS-a, jer je dugogodišnji prijatelj i bivši kolega sa predsednikom udruženja Predragom Jovanovićem.

„Bez obzira na podršku lokalne samouprave koju oni imaju, na projekte koje rade, mislim da i mi kao obični garđani, ali i deca koju možemo da organizujemo od najmlađeg doba, treba da budemo uključeni u sve to. Tako nekako je i krenulo, jer ja kući redovno sakupljam čepove, kad se sakupi veća količina uredno ih predam dalje. Onda sam shvatila da mnogo ljudi i ne zna da postoji ovakva akcija, a bila sam sigurna da bi rado učestvovali u tome. Moju objavu na fejsbuku su mnogi podržali, javili su mi se prijatelji i sa strane, raspitivali se gde mogu da donesu čepove, kako još mogu da pomognu. Mislim da bi ovakvu akciju trebalo organizovati kao što smo i mi nekad u školama imali slične akcije, gde smo se takmičili ko će više da sakupi starog papira, itd… Za nagradu bi to odelenje, škola, razred… mogla da dobije jednodnevnu ekskurziju. Dobrobit od svega toga je višestruka, jer pored humanosti prema nekom, učimo i decu nekim lepim i korisnim stvarima, usmeravamo ih na pravi životni put. Sve možemo kad hoćemo, a samo je malo potrebno, malo dobre volje, da se to sprovede u delo. Verujem da u svakom od nas čuči čovek, samo je pitanje koliko je uspavan, umoran, zbog svega što nam se dešava. Ali, kad oseti tu žicu, taj nerv se probudi i vrlo brzo svi dođemo tu gde treba da budemo, a to je da smo pre svega ljudi.“