LESKOVAC

Direktor Instituta za prirodnu medicinu u Njujorku dr Miroljub Petrović kaže da je čovek jedini organizam u prirodi koji je bolestan.

“Naši preci, koji su živeli drugačijim načinom života, bili su dugovečniji. I ukoliko dođe do obolenja, postoje prirodni mehanizmi kako se mogu te bolesti tretirati. U prirodi se teško mogu naći bolesne životinje, a jedini organizmi koji su bolesni to su oni koji žive sa bolesnim čovekom – životinje na farmama, koje žive na neprirodan način”, rekao je Petrović na tribini u Centru za ekonomiku domaćinstva na kojoj je govorio o tome kako živeti u skladu sa prirodnom i lečiti bolesti na prirodan način, odnosno mimo konvencionalne medcine.

Dr Petrović je govorio o značaju zdravih stilova života, kao i o tome kako se primenom prirodnih mehanizama mogu tretirati bolesti, kako su to radili naši preci, pozivajući se na izreku iz, kako je rekao, drevne ili originalne medicine, „ne postoje neizlečive bolesti, već postoje samo neizlečivi ljudi“.

ZATO JE ČOVEK BOLESTAN?

Čovek je jedini organizam u prirodi koji je bolestan zato što ne poštuje zakone zdravlja. Petrović je govorio o tome koji su vodeći uzroci bolesti i smrti u savremenom svetu, iznoseći statisičke podatke iz Sjedinjenim Američkih Država, što je, kako je rekao, karakteristično i za ostatak sveta. Vodeći faktori koji dovode do bolesti, a zatim i do smrti, prvenstveno su nezdrava ishrana i nedovoljno fizičkih aktivnosti. Više od 580.000 Arerikanaca svake godine umre zbog nezdrave ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti, i ovaj trend prisutan je u celom svetu, kao i u našoj zemlji. Ovaj trend nije postojao do pre 100 godina, kada su vrlo retke bile bolesti kao što su rak, dijabetes, bolesti srca, depresija. Ove bolesti su ekspodirale početkom 20-tog veka. Do ovoga je došlo zato što su ljudi napustili prirodni način života i počeli su da napuštaju sela i prirodni ambijent, u kome su se hranili zdravom hranom i bili fizički aktivni, radili su u bašti, voćnjaku i njivi, što je najzdarvija fizička i mentalna aktivnost za čoveka.U gradovima su ljudi fizički neaktivni, hrane se prerađenom hranom, što je vodeći uzrok bolesti i smrti danas.

Drugi vodeći faktor koji izaziva bolest je pušenje. Svaki treći pušač umire od raka, jer u duvanskom dimu ima preko 4.000 otrova. Na trećem mestu je alkohol. Ova četiri faktora uzrokuju više od 80 posto savremenih bolesti.

Ukoliko se čovek razboli, najčešće se umire od srčanih obolenja, od raka, a treći vodeći uzrok smrti bolesnih ljudi je neadekvatna medicinska i loša medicinska usluga. U Americi godišnje od neadekvatne medicinske usluge umre preko 225.000, što je obrazac u svim savremenim zemljama. Davanje pogrešnih lekova, nepotrebne operacije i druge sprečive greške u bolnicama, kao što su infekcije (od kojih godišnje umre 80.000 Amerikanaca) i štetni efekti lekova (106.000). Po ovome ispada da su bolnice postale „opasno mesto“, naglasio je Petrović.

Kod lečenja na prirodni način vrlo je bitno delovati preventvno. Savremeni čovek živi na nezdav način. Postoje dva puta. Jedan put je bolest, neprirodno lečenje i smrt, a drugi put za savremenog čoveka je da počne da živi na prirodan način, da preventivno deluje, i ukoliko dođe do obolenja da primeni prirodno lečenje. To je put koji vodi u kvalitetan život i dugovečnost, istakao je Petrović.

NAJBITNIJE DOBRE ŽIVOTNE NAVIKE

Ukoliko neko želi da sačuva zdravlje, ili ukoliko želi da se izleči ako je bolestan, postoje dva koraka. Prvi korak je da se prihvate dobre životne navike. Čovek je po svojoj anatomiji i biologiji biljojed, što pokazuje medicina, i što se može zaključiti iz analize anatomije čoveka. Čovek može da konzumira u malim količinama namirnice životinjskog porekla, ali će imati problem ukoliko ih konzumira u velikim količinama. Idealno je da se čovek hrani biljnom hranom, jer tako može da se unese i dovoljno proteina. Formula za ishranu je: 80:10:10, a to je najmanje 80 posto uglejnih hidrata, maksimalno 10 posto proteina i 10 posto masnoća.

Da li čovek preko biljaka može da unese dovoljno proteina? Proteini se sastoje iz mnoštva aminokiselina. Od 20 aminokiselina, od kojih su izgrađeni svi naši proteini, 12 može da stvori naš organizam, a osam ne može i mora da se unose ishranom, to su esecijalne aminokiseline. Sa raznovrsnom biljnom hranom unosi se dovoljno esencijalnih aminokiselina, tako da organizam može da stvara sve proteine koji su mu potrebni.

Šta se dešava kada čovek unosi mnogo proteina? Čovekova krv je po svom sastavu blago alkalna ili bazna. Namirnice životinjskog porekla su po svom hemijskom sastavu kisele, i kada čovek unese puno namirnica životinjskog porekla, organizam se zakiseli, i on ima potrebu da se alkalizuje. Da bi se alkalizovao, organizam povlači alkalne elemente, kalcijum i magnezijum, tamo gde ga ima, a to su kosti. Tako kosti postaju slabije i dolazi do osteoporoze, do slabljenja kostiju. Studije koje su rađene su pokazale da kada čovek unosi malo proteina dnevno, 48 grama, onda se količina kalcijuma u organizmu povećava za oko 20 miligrama dnevno. Međutim, kada čovek unosi 95 grama dnevno, ili 142 grama, gubi se 84 miligrama kalcijuma, što se meri u mokraći i izmetu, i time se slabe kosti. Mali unos proteina, makismalno do 10 posto ishrane, učiniće da naše kosti budu jake, da kalcijuma u organizmu bude više. A najveći izvor kalcijuma je susam, pasulj, soja. S druge strane, kalcijum iz mleka teško organizam upija, jer je mleko po svom hemijskom sastavu kiselo. Unosom mleka gubi se kalcijum iz organizma i kosti postaju slabe.

Zdrav čovek bi mogao da maksimalno do 12 posto unosi namirnice životninjskog porekla. Zbog načina ishrane savremenog čoveka, došlo je do epidemije raka debelog creva. Ukoliko se jede meso manje od jednom mesečno, rizik da se oboli od ove bolesti je skoro nula. Ukoliko se meso jede jednom mesečno, do jednom sedmično, rizik se uvećava za 39 posto. Ako se jede dva do četiri puta sedmično, rizik se povećava za 50 posto, pet do šest puta sedmično rizik se povećava za 84 posto, a ako se jede jednom denevno ili više, rizik se povećava za 149 posto. Patrović je naglasio da su ovo podaci iz istraživanja koja se ne objavljuju, jer ne odrogaraju proizvođačima hrane i farmaceutskoj industiji, što su veliki biznisi, koji kontolišu i zvaničnu medicinu.

Na ovaj način se manipuliše ljudima. Potreba za vojskom više ne postoji, jer se od ljudi prave bogalji i bolesnici, koji žive od lekova, i tako se drže da budu „poslušni, mirni i okupirani“, smatra Miriljub Petrović.

LOŠA ISHRANA – VODEĆI UZROK BOLESTI

Institut za klinički nutricionizam iz Amerike radio je istraživanje o tome koji su narodi najizdržljiviji. Došlo se do zaključka da su najizdržljiviji Indijanci koji žive na planinama Visoka Sijera iz plemena Tara Humara. Do se nisu pojavile puške, Tara Humara Indijanci su lovili divljač tako što su trčali za njima. Njihova osnovna ishrana bila je paslulj, kukuruz, zeleno povrće, jako malo voća i jako malo hrane životinjskog porekla. Kada se kombinuju mahunarke i žitarice, čovek dobija sve aminokiselina koje su mu potrebne, i to je jednostavna i idealna hrana.

U biljkama nema holesterola, već samo u namirnicama životinjskog porekla. Kada se unese holesterol iz namirnica životinjskog porekla, on se taloži na zidovina krvnih sudova. Ukoliko čovek puši, nikotin dodatno taloži holesterol na zidove krvih sudova. Tako dolazi do zapušenja. Ukoliko se krvna žila koja, na primer, hrani srce, potpuno zapuši, nema krvi da dođe do srčanog mišića, i nakon dva do tri minuta ćelije srčanog mišića odumiru i nastupa srčani udar. Ukoliko se zapuši krvna žila koja hrani mozak, onda nema krvi u mozgu i nema hrane za ćelije mozga, one odumiru i dolazi do šloga, ili moždanog udara. Umesto ugradnje stentova i sličnih hiruršnih zahvata, postoji prirodan način za čišćene krvih žila. Integralne žitarice imaju supstancu lecitin, koja čisti krvne žile, čega u belom brašnu nema, jer ono ima samo 7 posto hranjivih sastojaka, rekao je Petrović.

Pri tome, ovakva ishrana uopšte nije skupa. Sa integralnim hlebom, od crnog brašna čija je cena 40-tak dinara po kilogramu, može da se jede bilo šta, grožđe, jabuka, šljiva, koštuničavo voće, banane… na taj način čovek čisti svoje krvne žile, bez upotrebe ikakvih lekova, to je prirodni mehanizam čišćenja.

Riba je, po rečima Petrovića, „najmanje problematično meso u prirodi“. Ali, danas je teško naći čistu ribu, jer se ribe gaje u ribnjacima gde se hrane koštanim brašnom, daju im se hormoni rasta, riba takođe ima holesterol, što znači da ni riba nije prvostepena hrana.

Što se mleka tiče, čovek je jedini sisar u prirodi koji pije mleko nakon što ga majka odbije od dojke. Kravlje mleko je namirnica za telad, ovčje za jagnje, kozje za jare. Da čovek nije dizajniran da se hrani kravljim mlekom i mlekom drugih životinja, pokazuju studije koje govore da više od 50 posto odrasle svetske populacije ne može da pije mleko. Čovek kada se rodi pije majčino mleko, u kome postoji šećer koji se zove laktoza. Dečji organizam proizvodi enzim laktazu, koji razbija taj mlečni šećer, kako bi mogao da se svari. Ali, kada dete napuni godinu, dve, tri, laktaza prestaje da se proizvodi i kada se pije mleko mlečni šećer laktoza ne može da se svari i u želucu i crevima ga napadaju bakterije, pa se javlja dijareja, nadimanje, grčevi itd.

Preko 90 posto Bantu crnaca ne proizvodi laktazu, 90 posto Filipinaca, Tajlanđana, Japanaca, Eskima, oni uopšte ne mogu da piju mleko. Ovde ne spadaju i ljudi sa našeg podneblja. Ipak, ukoliko se koristi mleko, ono treba da bude sterilisano, da se kuva nekoliko desetina minuta. Ukoliko se mleko samo pasterizuje, što se radi u fabrikama, ubija se samo jedan broj klica i mikroogranizama, ali ne sve.

ZAŠTO NE TREBA JESTI ČOKOLADU I PITI KAFU?

Namrinica koja je jako omiljena, a glavni je izvor alergija i kod dece i kod odraslih, je čokolada.

Čokolada se proizvodi u zemljama trećeg sveta od kakaa. On se bere i taloži na velikim livadama u kolicima. On tu fermentira, kvari se, kao kada se pravi rakija. Tu dolaze insekti i glodari, i onda se bagerima to odnosi i kuva na visokoj temperaturi, uz dodatak puno šećera i aditiva. Tako se dobija čokolada. Tu ima puno dlaka, izmeta glodara i fragmenata insekata. Američko Ministarstvo zdravlja je donelo propis da je u čokoladi i čokoladnim tečnostima dozvoljeno do 120 fragmenata insekata, na 227grama čokovade, ili dve dlake glodara po šolji. To znači da ste kada pojedete jednu tablu čokolade, pojeli otprilike jednu dlaku glodara i 16 fragmenata isnekata. Zbog toga se i javljaju alergije, tvrdi Petrović.

Oni koji žele da jedu slatkiše, treba da uzmu smokvu, urmu, bananu , suvo grožđe, kuvano žito, med i orahe, ali nikako ne čokoladu, savet je dr Miroljuba Petrovića. On kaže da treba jesti slatke namirnice koje su jeli naši preci.

Kafa je droga, i kada se ujutru ne popije ljude boli glava. Kafa veštački podiže krvni pritisak, što organizmu ne odgovara, i on obara kvni pritisak. Na taj način se teroriše organizam i on se navikne da obara krvi pritisak koji kafa podiže. Kafa izaziva pojačano lučenje želudačne kiseline, od nje može da se dobije čir na želucu. Ona je diuretik koji izvači tečnost iz organizma, ona izaziva aritmuju srca. Umesto uzimanja jutarnje kafe, potrebno je tuširanje toplom i hladnom vodom, trčanje, kako bi se navikao organizam na novi režim bez kafe. Nakon četiri, pet dana glava će prestati da boli, tvrdi Petrović.

Beli šećer takođe dovodi do narušavanja imuniteta organizma. Vojsku imunog sistema čine bela krvna zrnca. Kada se šećer ne uzima, svako belo krvno zrnce može da uništi po 14 štetnih bakterija. Ukoliko se pojede kolač koji ima samo šest kašičica češera, sposobnost krvnih zrnaca da uništavaju bakterije pada sa 14 na 10, ukoliko se pojede 12, 18 ili 24 kašičice šećera (koliko ima u jednom parčetu torte), bela krvna zrnca mogu uništiti samo jednu bakteriju.

Sa alkoholom je povezano 75 posto raka jednjaka, 50 posto raka usta, 30 posto raka jetre.

Za zdravlje je jako bitna fizička aktivnost. Da bi čovek imao minimalno dobro zdravlje, trebalo bi da potroši sedmično 450 kalorija, a idelno je da potroši sedmično 3.500 kalorija. Vrlo je bitno da se pije dosta vode, jer dve trećine organizma čini voda. Vrlo je bitan i adekvatan odmor. Postoji prirodni hormon melatonin koji čoveka podmlađuje i regeneriše, ali se on liči jedino noću u velikim količinama ukoliko spavamo. Da bi se noću lučilo puno melatonina, čovek preko dana treba da se umereno izlaže suncu i da bude fizički aktivan.

Zdrav način života može omogućiti čoveku i da se podmladi. Vrlo je bitno da se spava sedam do osam sati, da se ne jede između obroka najmanje pet sati, da se obavezno doručkuje, a večera vrlo malo, da se održava optimalna težina, da se redovno vežba, što je vrlo bitno i za mentalno zdravlje, da se izbegava alkohol i ne puši. Ukoliko se u periodu od devet godina čovek od 40 godina pridržava svih ovih navika, izgedaće 9,12 godina mlađi nego prosečan čovek od 40 godina. Što je čovek stariji i pridržava se ovih principa, sve se više podmađuje. Dakle, mladolikost može doneti jedino zdrav život.

Za zdrav život vrlo je važno čišćenje debelog creva, a jedan od najboljih recepata je da se ujutru na prazan stomak popije litar mlake vode, pomešane sa supenom kašikom soli i jednim isceđenim limunom. Ljudi sa lenjim crevima mogu da koriste formulu na bazi sene. Nakon toga, sedam dana treba posvetiti čišćenju jetre i žuči. Prve i treće sedmice treba čistiti jetru, a druge i četvrte bubrege i bešiku. Sve ove formule dostupne su na sajtu Insituta, i nisu ništa novo jer su ih koristili ljudi tokom istorije, rečno je na ovoj tribini.

Biološka starost čovek je 120 godina, i kada bi poštovao zakone zdravlja živeo bi toliko, zaključio je dr Miroljub Petrović.