LESKOVAC

Sta

Ovo sve potvrđuje i 67-ogodišenji Ljubomir Ristić

„Sin i snajka su u stanu do mene, pa mi oni preko dana nabave šta treba. Prvenstveni razlog za izlazak je više bio da malo protegnem noge, nego neka suštinska potreba. Ja sam navikao da sam stalno u pokretu. Imao sam servis za popravku šivaćih mašina, pa mi sve ovo dođe kao da sam u zatvoru. Već mi je dosadno, više mi se i televizija ne gleda. Sednem na terasu mog stana i promatram šta se dešava na ulici. A onda se setim da je tek nedelju dana prošlo…“

Ljubomir primećuje da ima dosta nediscipline.

„Gledam sa terase i vidim da se ljudi, pogotovo stariji od mene, izlaze na ulicu, šetaju, čak poneki i u vreme policijskog časa. Mislim da to ne treba da se radi i da ljudi ne shvataju da time mogu samo da pogoršaju situaciju svih nas. Ipak moramo biti disciplinovani, shvatiti sve ovo ozbiljno i pridržavati se propisanih mera!“