Ljubica Đorđević – savremena žena šezdesetih godina

LESKOVAC

U jednom leskovačkom dvorištu, za stolom sedi starija žena i gleda u daljinu, izgubljena u mislima.

-Došla nam je zima,- kaže odjednom, smeškajući se.

Ljubica Đorđević – savremena žena šezdesetih godina

Ta starija žena je Ljubica Đorđević, nekadašnja radnica nekadašnje firme „Moravka“. U toj firmi provela je dugih trideset godina i sa punim radnim stažom otišla u penziju. Svojih radnih dana, rado se seća, proživljenih za radnom mašinom.

U penziji je već više od petnaest godina i od tada, najveći deo svog vremena provodi upravo tu, u dvorištu, zajedno sa Cicom, mačkom.

-Uživam ovde, a naročito zimi, kad sneg padne i pokrije celo dvorište, a ponekad nas i zaveje. Povremeno izađem do grada, ali smeta mi saobraćaj, kao i gužva. I jedno i drugo je nepodnošljivo. U tim trenucima sa radošću se prisetim da sam u penziji. Lepo mi je ovde,- priča ona, lutajući pogledom po velikom i čistom dvorištu.

Kaže da se razlikuje od većine starijih ljudi i da je zdravlje izuzetno dobro služi. Recept za dobro zdravlje, kako kaže, je optimizam i rado ga preporučuje svima. Uvek je dobro raspoložena, pa čak i kada naiđu teški periodi, koji su često nailazili. Za sebe kaže da nije „teška“ osoba i da je vrlo lako komunicirati s njom.

Rođena je 12. novembra 1939. godine u selu Navalin kod Leskovca, kao najmlađa od petoro dece. Završila je osnovnu školu u rodnom mestu, a potom se preselila u Leskovac. Od malena, zajedno sa braćom i sestrama, pomagala je roditeljima u obavljanju seoskih poslova.

-Bila su to dobra, bezbrižna vremena. Ne mogu baš da kažem da je tada sve bilo dobro, bilo je tu i loših stvari, ali u društvu, čoveku je uvek bolje. Bila sam srećna, jer nisam bila ćerka jedinica. Sa braćom i sestrama, odlično sam se slagala, ali bila sam nerazdvojna sa sestrom Nadom, koja je, na žalost, preminula pre par godina. Uvek je bila uz mene, uvek,- priča Ljubica.

Svoj radni vek, započela je u istoj firmi u kojoj je dočekala i penziju. Tokom tih trideset i nešto godina, prilikom kojih su se izmenjali i Tito i Slobodan Milošević, istovremeno menjalo se i rukovodstvo u firmi. „Moravka“ je doživela mnogo promena, koje nisu bile na bolje, što je vreme i pokazalo.

O politici nikada nije volela da komentariše, iako priznaje da predstavlja sastavni deo svakodnevice.

Kako kaže sa osmehom, važi za modernu ženu, koja se polovinom šezdesetih, udala sa 27 godina i to za sedam godina mlađeg Stojana, koji samo što je odslužio vojni rok. Sa njim je dobila jednu ćerku, Snežanu.

-To tada nije bilo uobičajeno, kao što je u današnje vreme. Ali nismo se toliko obazirali na tuđe priče i različita naklapanja. Jednostavno bilo smo srećni i to je bilo najvažnije. Međutim, poznato je da ni sreća dugo ne traje, tako da smo se rastavili posle dvadesetak godina. On je otišao u Beograd, a mi smo ostale ovde.

Bez obzira na sve, život je krenuo dalje, uobičajenim tokom. Sada je u penziji. Iako nema puno obaveza, bavi se kućnim poslovima i druži se kako sa ljudima, tako i sa životinjama, mada nerado kaže da su životinje bolji ljudi, nego sami ljudi.

-Baš je hladno, ali volim zimu,- govori nam Ljubica i polako ulazi u kuću.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare