LESKOVAC

Aleksandar Jovanović ima decenijsko iskustva radeći kao građevinski radnik. Trenutno
radi u mestu Orebić, na poluostrvu Pelješac, stotinak kilometara od Dubrovnika.
-Tamo sam već pet meseci. Inače, ja sam u stvari radio u Crnoj Gori. Moj poslodavac je
bio Hrvat iz Tivta, i prebacio je svoju firmu u Orebić, pa je ponudio i nama da idemo s
njim. Prihvatio sam to, on je odmah sredio svu papirologiju, imam njihovu radnu
dozvolu, ličnu kartu… Kad je on ponudio da idemo tamo i da radimo ja sam odmah
prihvatio. Nisam se dvoumio, idem da radim, nikog ne diram, niko me ne dira i to je to.
Mi smo radili, recimo kod nekog krov kuće, a njegov brat je poginuo u Vukovaru. Nikakav
problem, ali se desilo da se godišnjica pogibije pala baš kad smo mi radili. On je
samo rekao da tog dana ne radimo i to je to. Sutradan već se radilo normalno, bili smo
ispoštovani s njegove strane maksimalno, što mi građevinci kažemo i doručak i kafa i
rakijica…“

Aleksandar kaže da se mahom bave renoviranjem kuća koje se tamo nalaze.
-Orebić je mesto koje ima možda 2.000 kuća. Nakon posla smo tu u Orebiću, zna se,
kafanica, šetnja… Nema nikakvih problema. Ja obično kažem da sam sa juga, otkud oni
znaju za Leskovac. I kad kažem jug Srbije, oni prvo pomisle na Vranje, pa im objašnjavam
da je Leskovac 70 kilometara severnije. Kakav je odnos pokazuje i činjenica da, recimo
popijemo dve ture pića, a treću časti konobar… Sve u svemu, ja sam zadovoljan. Ritam
rada mi je takav da radimo 40-ak dana, pa sam 10-15 dana kod porodice u Leskovcu.
Uostalom, građevina je sezonski posao, više se radi leti, manje zimi i to je to.-