LESKOVAC

(Nova Naša reč)
Prema podacima od kraja juna ove godine, fond knjiga Narodne biblioteke „Radoje Domanović“ u Leskovcu iznosio je 278.580 naslova, dok prema poslednjem popisu od 2013. godine 140.000.

Fond bilioteke bogatiji za skoro dve hiljade knjiga

Ovi podaci govore da se u svakom trenutku svaka druga knjiga nalazi na čitanju, što je jako dobro, kaže za leskovački nedeljnik Nova Naša reč  direktorka ove ustanove Gordana Đorđević.
Redovni godišnji otkup knjiga koji sprovodi Ministarstvo kulture i informisanja nedavno je završen, knjige pristižu, obrađuju se i unose kako bi bile vidljive u kobisu (sistem umreženja biblioteka) i uskoro će na policama biti dostupne čitaocima. Direktorka Đorđević objašnjava da ministarstvo svake godine raspisuje konkurs na kome konkurišu izdavačke kuće naslovima koje su izdale u prethodnoj godini. Na policama biblioteka će se naći one knjige koje, prema stručnom mišljenju ministarstva, to zavređuju i koje će privući pažnju čitalaca, bez obzira na to da li se radi o beletristici, stručnoj literaturi ili dečjoj kinjiževnosti. Nakon toga svim bibliotekama (pri čemu se najviše sagledavaju matične bivlioteke, kojih je 25 u Srbiji i među kojima je i leskovačka) šalju se spiskovi sa naslovima koji su ušli u redovni otkup i sa cifrom koju je ministrastvo za ovogodišnji otkup odredilo.
Za ovogodišnji otkup izdvojeno je milion 163 hiljade 480 dinara.
“Vrlo je bitno da se tokom cele godine prati puls čitalaca i da se otkupi i nabavi ono što nedostaje. Putem otkupa Narodna biblioteka u Leskovcu će ove godine obogatiti svoj fond sa 1.974 knjiga. Gledamo da pored dečje književnosti i veoma traženih stripova akcenat bacimo na izdanja koja su vezana za stručnu literaturu jer je ona uvek potrebna i ni jedna biblioteka ne može reći da ima sve od te literature. Zato i postoji međubibliotečka pozajmica koja odlično funkcioniše kao i kobis kao sistem umreženja biblioteka, kaže Gordana Đorđević.
Prema Pravilniku o nacionalnim standardima za rad biblioteka, na nivou poslovne godine biblioteka je u obavezi da brine o 11.500 naslova, što monografskih, što serijskih publikacija. U 2015. godini putem otkupa, ali i kupovonom i poklonima, obezbeđeno je 13.960 naslova, odnosno 2.400 više od obaveze, što je veoma dobar podatak. Posebno je bitno to što je deo tih knjiga obezbeđen preko poklona, jer biblioteka ima odličnu saradnju sa brojnim insitucijama i fondacijama. To omogućuje da se novac utroši na neke druge vitalne stvari u bibliotekarstvu, ističe direktorka Đorđević.

STRUČNA LITERATURA UVEK TRAŽENA
Prezicni podatak koliko članova leskovačka biblioteka ima teško je utvrditi, budući da je polovina godine, pa se konstantvno vrši obnova upisa. Prema podacima s kraja prošle godine bilo je 9.230 članova, ali su očekivanja da će ih ove godine biti više.
Leto je tradicionalno vreme kada se čita lakša literatura, beletristika.
“Ljudi koji rade i koji su okupirani svakodnevnim obavezama i čitaju inače vrlo ozbiljnu literaturu, letnji period i odmore koriste da se opuste, tako da se pretežno traži literatura zabavnog karaktera. Od domaćih autora traži se Momo Kapor, Vanja Bulić, Dejan Lućić, Marija Jovanović, Isidora Bjelica, od stranih Nora Roberc, Paulo Kueljo, Agata Kristi i tako dalje, kaže Đorđević.
Interesantan je podatak da tokom cele godine postoji interesovanje za sve što je vezano za epsku književnost i naučnu fantasiku. Ono što se traži tokom cele godine je i stručna literatura. Ukoliko čitaoci ne mogu da nađu ono što im je potrebno, postoji međubibliotečka razmena, do traženih knjiga, pod uslovom da su slobodne, dolazi se brzom poštom za dva dana.
Zatim, tu su školarci i mlađa populacija, koji tokom letnjeg raspusta uzimaju školsku lektiru. Njihovo interesovanje je usmereno i ka stripovima, čiji se fond stalno obnavlja i dopunjuje.
Gordana Đorđević objašnjava da je polučasovno traženje knjiga i preturanje po policama stvar prošlosti, budući da su odnedavno uvedeni bar kod čitači. Preko njih se vrši unos podataka, razduživanje i zaduživanje, za šta je potrebno samo nekoliko minuta.

KOME ĆE PRIPASTI FONOTEKA?
Pitanje kome će pripasti fonoteka javnog preduzeća Radio Leskovac, koje je nedavno likvidirano, još uvek nije rešeno. Veliko interesovanje pokazuju za to dve ustanove, Narodna biblioteka i Istorijski arhiv.
Gradska uprava za društvene delatnosti organizovala je satanak direktora Narodne biblioteke, Istorijskog arhiva i Marodnog muzeja. Muzej je u startu odustao od ove ideje, ali se prava „bitka“ povela između biblioteke i arhiva oko toga ko će preuzeti fonoteku.
“Na tom sastanku razgovarali smo o tome kome treba da pripadne fonoteka, pa je Gradska uprava za društvene delatnosti zatražila mišljenje Ministarstva kulture i informisanja. Međutim, odgovor koji je stigao može se tumačiti dvosmisleno, tako da smo se dogovorili da gradska uprava pošalje još jedan dopis radi dodatnog pojašnjenja, kao i da zatraži sastanak u Ministarstvu kulture, jer razgovor nije isto što i dopisivanje, kaže Gordana Đorđević.
Ona smatra da je bolje rešenje da fonoteku preuzme bilbioteka, zato što po Zakonu o bibilotečko informacionoj delatnosti biblioteka ima zakonsku obavezu da se brine o audio, tonskim i video zapisima, osim filmova na standardnoj filmskoj traci, dok o arheološkoj i papirološkoj građi treba da brine Istorijski arhiv.
“Mi tražimo fonoteku zato što nam to nalaže zakon, da se borimo za očuvanje svakog tonskog, audio zapisa, ploče i svega ostalog što je vezano za radijsko novinarstvo. Smatramo da je biblioteka pravo mesto za to. Arhiv bi to samo čuvao, dok bi u biblioteci sav taj materijal bio digitalizovan i dostupan građanima i van Jablaničkog okruga, koji naša biblioteka pokriva. Zahvaljujući kobisu i neko iz Slovenije, budući da je i ona u tom sistemu, iz Vojvodine i iz bilo kog grada moći će da vidi ono što čuvamo. Istoriski arhiv takve mogućnosti nema. Fonoteka je neprocenjivo blago, jer je Radio Leskovac bio prva radijska kuća na jugu Srbije i to treba sačuvati. Iako je bibiloteka u nedekvatnom prostoru, to neće biti problem, za početak ćemo napraviti reorganizaciju, dok se sav materijal ne obradi i unese, kaže direktorka Đorđević.
Procedura oko rešavanja problema ko će se brinuti o fonoteci je u toku, a zadnju reč daće nadležno ministarstvo.