LESKOVAC

Hotel ,,Kostić” spada među one građevine na koje su Leskovčani mnogo ponosni i sada – kada ih odavno više nema.

,,Toj je bija reprezentativan hotel otvorenog tipa. Tuj je dođuvala smo leskovačka elita, odabrani ljudi, intelektualci – lepo obučeni, ukruteni ljudi ss mašnu koji Leskovčani vikav – uštirkani ljudi! Jer, hotel ,,Kostić” je bija smo za visoku kategoriju ljudi, tkv mu ambijent bija – čovek koj nosi kačket nee nikd svrćaja u hotel ,,Kostić”, a ako niki pijan oće da ulegne – osoblje hotela mu dade banku i vikav mu:

,,Eve ti banka i idi na drugo mesto da piješ, čoveče! Ovoj je hotel ,,Kostić!”

Gazda hotela Kostadin – Dina Kostić bija je ozbiljan i opasan čovek, a takvo je bilo i osoblje i tuj nee mogja svaki da ulegne. Kelneri su bili Pera Todorović Ćure, Bora Mitić Dejanac, Jordan Petrović Piroćanac, Aca Kuzmanović Štefi, Luka Bosanac, Nikola Veličković Stari, Čeda Gulja i Mita Nedeljković, češljar, zvani Mita.

Dura je bija londiner – njigovo je bilo da ss fijaker ide na stanicu i sačekuje putnici iz voz i dovozi gi da spiev u hotel a ko londiner je rabotija i Duško Ciganče. Na kasu su rabotili Mehmet Čevro Bosanac, Sveta Graočankić – Graočanka, Pavle Jovanović i Rade Stanković, zet na Dinu Kostića.

Tast na Dinu Kostića, gazdu od hotela, Rista Biljar zvani Kmet iz Vladičin Han bija je na kasu u kujnu – pred njega uvek stoji jelovnik ss cene i kd kelneri markirav jelo za gosti, Rista Biljar gim za markirano jelo uzne metalni tantuzi ( bonovi ) i uveče kelneri tija tantuzi isplativ na kasira u pare.

Sava Dimitrijević

Iz knjige LESKOVACKI DRVENI TRAMVAJ