BEOGRAD

U septembru 2026. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je ukupno 24 incidenata koji su uključivali novinare/ke i medijske radnike/ce. Evidentirano je pet fizičkih napada na novinare i novinarke i četiri napada na medije i medijske organizacije, kao i 12 slučajeva pretnji smrću i ugrožavanja fizičke bezbednosti novinara i novinarki, te tri ostale pretnje novinarima i novinarkama. I ovog meseca nastavio se trend ozbiljnih pretnji i zastrašivanja novinara i novinarki. Takođe, u septembru su zabeleženi slučajevi fizičkih napada i ometanja novinara i novinarki tokom izveštavanja sa javnih skupova, posebno tokom praćenja stranačkih aktivnosti u vezi sa vanrednim parlamentarnim izborima. Ovi incidenti ukazuju na nastavak zabrinjavajućeg trenda napada na novinare i novinarke tokom izveštavanja sa skupova od javnog interesa, čime je rad novinara i novinarki na terenu već duži period ozbiljno ugrožen i otežan.

Nastavak pretnji novinarima i novinarkama tokom septembra

Bivši komandant Vojske Republike Srpske i osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić sahranjen je 7. septembra, a novinari koji su kritički pisali i govorili javno o tom događaju i Mladiću, bili su izloženi pretnjama i uvredama.

Novinarki lista Danas Safeti Biševac, upućene su pretnje nakon gostovanja na televiziji N1 povodom sahrane Ratka Mladića. U poruci ostavljenoj na portalu N1 pominje se dolazak na „kućnu adresu“ novinarke i upućuju joj se vulgarne pretnje seksualnim nasiljem: „Reče Salveta drolja obrezana. Nadam se da ce vas lojalisti i junaci posetiti i na adresi i jebati va se sto se mice. Ako ste pametni nalusticete Srbiju spidobo obrezana trecerazredo bice…ti nisi ni covek vec genetski promasaj, pazi nosis obrezano ime Safeta… sram te bilo jebo li te alija“.

Voditelju i uredniku TV Nova Marku Novičiću upućene su pretnje i uznemirujuće poruke zbog objave na njegovom ličnom nalogu na Instagramu povodom prenosa sahrane Ratka Mladića. U porukama se priželjkuje njegova smrt, poziva se na susret i preti mu se fizičkim nasiljem. Najdirektnija poruka glasi: „Kad te dohvatimo… Delićemo te na komade.“

Nakon gostovanja na televiziji N1 povodom ukidanja satirične emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, koja se emitovala na televiziji Nova, voditelju emisije Zoranu Kesiću je upućena pretnja. Na portalu N1 u komentarima na tekst pod naslovom Kesić: „Osećam se zabrinuto, besno, razočarano“, korisnik potpisan kao „Luka“ poručio mu je: „Motka treba za tebe.“

Takođe, 9. septembra Kesiću su upućene pretnje i putem Fejsbuk stranice Nezavisnog udruženja novinara Srbije nakon što je objavljen post o njemu. Pretnja je bila sladeće sadržine: “Moj iznos poklanjam sa svece i tamnjan ovom bedniku…Sa verom u Boga, vrlo brzo…Smrad bedni”.

Novinar i pisac Marko Vidojković dobio je novu pretnju na društvenoj mrezi Instagram. Osoba koja na Instagramu koristi profil pod imenom Zoran Kosorić uputila je 10. septembra Vidojkoviću poruku: „Samo laj kerino završit ćeš u šahtu“. Ova poruka predstavlja ozbiljnu pretnju da će se napasti na život i telo novinara, koja zahteva brzu i delotvornu reakciju institucija.

Novinarka Istinomera primila je uvredljive i poruke zastrašivanja sa anonimnog broja od osobe koja je ciljano pronašla njen privatni broj kako bi je zastrašivala i stavila do znanja da je pod nedozvoljenim nadzorom.

Pored toga, 16. septembra, urednik portala Žig info Željko Matorčević ponovo je dobio putem Vibera preteću poruku od Bojana Pitulića, bivšeg zamenika predsednika Gradske opštine Grocka. Uz uvrede i optužbe da je novinar napao njegovo dete, Pitulić mu je poručio: „A tebi posebno kad te budem vido olosu. Pa onda neces morati da izmisljas da te tuko Pitulix.“

Redakcija portala IN Medija dobila je 16. septembra preteću poruku sledeće sadržine: „kreće hajka na vas“. Pored toga, ista osoba je napisala „obrišite komentar pošto mi to stalno radite“, što ukazuje da nije prvi put da ista osoba šalje preteće i uvredljive poruke ovoj redakciji.

Pretnje novinarima i novinarkama nakon ozbiljnih kampanja targetiranja

Novinar portala N1 Predrag Popović, bio je meta ozbiljnog targetiranja i kampanje u prorežimskim medijima zbog legitimnog novinarskog pitanja upućenog Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. On je u više medija predstavljen kao „autošovinista“ i “srbomrzac” koji navodno „traži hapšenje Srba“. Kampanja je pokrenuta nakon što je na portalu N1 objavljen tekst o izostanku reakcije institucija na veličanje Ratka Mladića i zločina počinjenih u Srebrenici tokom poslednjeg fudbalskog „večitog derbija“. Portali Informer, B92, Politika, Novosti i Kurir potom su optužili Popovića i N1 da zahtevaju hapšenje navijača, odnosno „Srba“.

Novinar je, međutim, Višem javnom tužilaštvu postavio pitanje da li je povodom događaja na stadionu pokrenut postupak protiv jedne ili više osoba, imajući u vidu odredbe Krivičnog zakonika koje se odnose na javno odobravanje, negiranje ili značajno umanjivanje težine genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina. Postavljanje pitanja nadležnoj instituciji predstavlja osnovni novinarski posao, a ne zahtev za hapšenje bilo koga. Pretvaranje profesionalnog novinarskog pitanja u navodni poziv na „hapšenje Srba“ predstavlja grubo targetiranje novinara, kao i manipulaciju, nacionalističko etiketiranje i pokušaj da se autor i redakcija predstave kao neprijatelji države i naroda. Takvo izveštavanje nema za cilj informisanje javnosti, već diskreditaciju novinara zbog teme kojom se bavi i odvraćanje drugih novinara od postavljanja pitanja o odgovornosti institucija. Na taj način se ugrožava njegova bezbednost.

Posebno zabrinjava činjenica da su pojedini mediji objavili doslovan sadržaj imejla koji nije bio objavljen u tekstu na portalu N1. To otvara ozbiljno pitanje kako su došli do prepiske novinara sa Višim javnim tužilaštvom i da li im je ona dostavljena iz te institucije. Ukoliko je službena komunikacija prosleđena medijima kako bi bila iskorišćena za napad na novinara, reč je o teškoj zloupotrebi koja zahteva hitnu i nezavisnu proveru.

U vezi sa tim, 8. septembra na portalu N1 objavljen je tekst „Dopis koji je N1 poslao VJT-u objavljen u tabloidima“, a novinarima redakcije N1 upućene su pretnje putem komentara na portalu. Sa profila „Milisav“ upućena je poruka: „Posle izbora ćete bežati u Sarajevo i Zagreb. Kako ti to nije jasno ??“, dok je sa profila „Jahac“ upućena poruka: „Ne samo na jednog vašeg novinara, hajka će biti otvorena na sve vas na N1, samo se čeka signal. Dosta nam je ustaša i ustaštva u Srbiji, treba vas na svim mestima i non-stop jahati, mazati katranom i perjem“.

Takođe, 8. septembra Predrag Popović se našao na meti napada nakon kampanje koju su protiv njega pokrenuli tabloidi. Na društvenoj mreži X objavljena je nova pretnja u kojoj se navodi da će Popović morati da se osvrće dok bude hodao Beogradom, kao i da „znaju gde živi“.

Napadi na novinare i novinarke i pretnje tokom predizborne kampanje

U Srbiji je u toku predizborna kampanja koja je praćena velikim tenzijama među učesnicima a na meti su novinari. U septembru je zabeležen veći broj napada i ometanja novinara prilikom izveštavanja sa predizbornih okupljanja, ali i ozbiljnih pretnji i targetiranja novinara.

Novinarka Media i reform centra Niš, Magdalena Kostić, 18. septembra izveštavala je o predizbornim aktivnostima na pijaci, na kojoj su bili postavljeni štandovi Studentske liste i Srpske napredne stranke. Kada je pokušala da anketira građane okupljene kod štanda SNS-a u tome su je sprečila četvorica muškaraca koja su se nalazila u blizini štanda. Opkolili su novinarku, zahtevali da se udalji, ispitivali je ko je i zašto snima i optuživali je da „provocira“. Takvo ponašanje nastavili su i nakon što im je pokazala novinarsku legitimaciju. Zbog njihovog agresivnog nastupa i unošenja u lice, Kostić se, kako je navela, uplašila za svoju bezbednost i nije uspela da završi novinarski zadatak.

Dana 19. septembra na nalogu na društvenoj mreži X koji koristi nekadašnja predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić objavljen je video-montažni prilog u kojem su predstavnici Studentske liste prikazani u kontekstu negativnih komentara o pristalicama Srpske napredne stranke (SNS). U snimku su izdvojene reči novinara Miloša Milića: „najgluplji delovi našeg društva“, koje su iskorišćene tendenciozno i van konteksta. Naime, tokom intervjua sa profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovom Bakićem u emisiji Kvaka 23, Milić je citirao i postavio pitanje sagovorniku u vezi sa njegovom prethodnom izjavom o pristalicama SNS-a: „Moram da Vas pitam, malo pre ste, to sam zapisao, upotrebili jednu reč, najgluplji delovi našeg društva, govoreći o pristalicama Srpske napredne stranke, koji, po Vašoj proceni, neće promeniti svoje mišljenje. Zar to nije, taj termin koji ste upotrebili, zapravo argument vlastima kako to ova druga strana gleda pristalice Srpske napredne stranke?“. Ovako prikazana zlonamerna montaža i bez prethodnog konteksta predstavlja pokušaj diskreditacije novinara ali i ozbiljno targetiranje.

Novinaru Glasa Zaječara Đorđu Đorđeviću 19. septembra onemogućeno je da izveštava sa skupa Srpske napredne stranke u Velikom Izvoru kod Zaječara, kojem su prisustvovali lokalni funkcioneri, a na kojem je, prema najavama meštana, trebalo da se pojave i stranački lideri Ana Brnabić i Miloš Vučević. Potpredsednik zaječarskog odbora SNS-a Neli Nikolić prišao je Đorđeviću, rekao mu da je nepoželjan i zatražio da se odmah udalji sa skupa.

U Kraljevu 20. septembra dok je pokušavao da uzme izjave od okupljenih pristalica SNS-a koji su se nalazili na javnoj površini, uredniku portala LiKVidno Nenadu Simoviću prišao je nepoznati muškarac i snažno ga je uhvatio za desnu ruku. Iako je imao vidno istaknutu novinarsku akreditaciju muškarac mu se obratio sa rečima: „Ajde, izlazi. Nemaš akreditaciju, ovo je prijavljeni skup“.

Novinar lokalnog portala Kovinske info Miloš Ljiljanić 20. septembra bio je meta verbalnog napada i pretnji na pijaci u Kovinu dok je izveštavao o predizbornim aktivnostima. Ljiljanić je došao na štand organizacije „Ćale, ovo je za tebe“, koju predvodi politički aktivista Petar Đurić, kako bi uzeo izjavu o programu pokreta, njegovim aktivnostima u kampanji i najavljenom otvaranju kancelarije u Kovinu. Dok je snimao razgovor sa Đurićem, iz pravca grupe aktivista Srpske napredne stranke, među kojima su se nalazili predsednica Opštine Kovin, njen zamenik i odbornici u lokalnoj skupštini, Ljiljaniću su upućene uvrede i neprimerene reči. Kada je kameru okrenuo prema osobama koje su dobacivale, jedan od prisutnih mu je gestom prsta naložio da prestane da snima, uz psovku koja je imala karakter pretnje. Ljiljanić je nakon obavljenog zadatka slučaj prijavio Policijskoj stanici u Kovinu, a deo incidenta zabeležen je tokom direktnog prenosa sa pijace. NUNS očekuje da policija identifikuje sve osobe koje su učestvovale u incidentu, pregleda dostupne snimke i utvrdi njihovu odgovornost.

Novinarki portala Bečejski mozaik Kristini Demeter Filipčev, 21. septembra su upućene pretnje nakon izveštavanja sa skupa SNS-a u Bečeju, u komentarima ispod objavljenog izveštaja sa skupa. Poruke sadrže pretnje seksualnim nasiljem, eksplicitno mizogine i seksističke uvrede, kao i govor kojim se podstiče mržnja prema pripadnicima mađarske i hrvatske nacionalne zajednice.

Nakon što je direktor vesti Branislav Šovljanski objavio post o predizbornoj debati na N1, 25. septembra upućene su mu pretnje putem društvene mreže X. U komentaru na objavljen post, upućena je pretnja sledeće sadržine: „Jem te usta izdajnička i tebi i debatu konjino debela. A bićeš jen i ti 26.10.“

U Novom Sadu je 29. septembra Stefan Kostić, izveštavajući o dešavanjima kod dva štanda, jednog na kojem su se okupile pristalice Studentske liste i drugog na kojem su bili pristalice Srpske napredne stranke (SNS), zabeležio napad pristalica SNS-a na građane koji su došli da pruže podršku Studentskoj listi. Nakon što je snimak objavio na svom Instagram profilu, prenela ga je stranica čiji mu je identitet nepoznat, a snimak je ubrzo ostvario više od pola miliona pregleda. Nedugo zatim, novinar je putem poruke dobio pretnju sledeće sadržine: „… sad ti znamo facu“.

Ostali fizički napadi na novinare i novinarke

Novinar Nenad Božović u toku uključenja u Novi dan na TV N1, izveštavajući o Glavnom odboru Srpske napredne stranke u Nišu, bio je najpre fizički okružen, a potom i izložen verbalnom napadu i uznemiravanju kada su mu pristalice SNS-a prišle i počele da dovikuju: „ustaše, ustaše“. Nakon toga su dvojica muškaraca prišla reporteru, jedan je počeo da ga psuje, dok je drugi Božovića upitao „zašto prodaje državu“. Takođe „Zašto okrećete leđa svojoj domovini majci Srbiji? Zašto ne pratite četiri S, bre? Koja naša zastava ima, koja od vajkada postoji, četiri S“. Situacija je bila veoma napeta i uznemiravajuća, da bi nakon toga, kada se ekipa kretala ka Narodnom pozorištu, bili poliveni vodom.

Takođe, urednik portala Volim Zrenjanin Aleksandar Blanuša fizički je napadnut u nedelju, 20. septembra, dok je izveštavao sa promocije izložbe EXPO u Zrenjaninu. Dok je obavljao novinarski zadatak na Trgu dr Zorana Đinđića, prišao mu je muškarac, unosio mu se u lice, a zatim ga gurnuo preko frižidera pored obližnjeg kioska. Blanuša je tom prilikom povredio lakat i leđa, zbog čega je zatražio lekarsku pomoć. Prema njegovim navodima, ista osoba ga je i ranije napadala, zbog čega se oseća ugroženo.

Napadi na portale i Instagram naloge medija i medijskih radnika i radnica

U septembru su zabeleženi novi napadi na portale i instagram naloge medija i medijskih radnika. Ovaj trend zabeležen je početkom godine pred lokalne izbore u 10 gradova i opština u Srbiji i sada se ponovo javlja pred parlamentarne izbore. Takav trend je zabrinjavajući, budući da su društvene mreže mesto na kojem se informiše veliki broj građana, posebno imajući u vidu visok stepen kontrole tradicionalnih medija. To direktno utiče ne samo na vidljivost medija, već i na informisanost građana, a samim tim i na slobodu medija, naročito u ovako osetljivom društvenom trenutku.

Blok radio, internet radio-projekat i medijska platforma, bio je na meti DDoS napada 22. septembra. Oni su na svom zvaničnom nalogu na društvenoj mreži X objavili da su na meti napada i da se nastavlja sa napadima na njihov sajt, te da su u jednom trenutku zabeležili čak 3,18 miliona poseta.

Dana 25. septembra portal VranjeNews je bio meta sajber napada nakon izveštavanja o dolasku studentske biciklističke ture u Vranje. Prema rečima urednika Dejana Dimića za ANEM, sajt je ostao dostupan čitaocima, ali je redakciji bilo onemogućeno objavljivanje novih vesti, dok su interni alati zbog napada na server funkcionisali otežano.

Instagram profil portala Mašina je 26. septembra u kratkom periodu zapratilo oko deset hiljada naloga za koje se sumnja da su lažni. Zbog opasnosti da profil bude ograničen ili ugašen, redakcija je pozvala publiku da prati i rezervni nalog @masina.video, ali je ubrzo saopštila da je i taj nalog izložen istoj vrsti napada. U kraćem periodu portal je imao tri ovakva napada. Istog dana desio se botovski napad na Instagram nalog fotoreportera Gavrila Andrića. Njegov nalog je bio izložen naglom i masovnom zapraćivanju od strane velikog broja sumnjivih naloga. Nakon toga NUNS-u su prijavljeni botovski napadi i na Instagram nalog nedeljnika Radar.

Lokalni portal Kovinske info našao se krajem septembra 2026. godine na meti organizovanih sajber napada, kada je portal bio izložen direktnim tehničkim hakerskim napadima. Za ANEM iz redakcije su naveli da napadači ubacuju fajlove, menjaju pristupne podatke, postavljaju linkove ka kladionicama i kreiraju ili prijavljuju nepostojeće stranice.

Slučaj Masima Moratija udarac na slobodu medija

Istraživaču italijanske organizacije za slobodu medija OBC Transeuropa (OBCT) Masimu Moratiju odbijen je zahtev za izdavanje boravišne dozvole, a o tome je obavešten 4. septembra, sedam meseci nakon što je podneo zahtev. Naloženo mu je da napusti Srbiju u roku od 15 dana, uz zabranu ulaska u zemlju u trajanju od godinu dana. Kao obrazloženje navedeno je da predstavlja „neprihvatljiv bezbednosni rizik za zemlju“, ali bez dodatnog objašnjenja na kojim činjenicama i okolnostima je takva procena zasnovana. NUNS je izrazio zabrinutost i istakao da se ovakav potez može tumačiti kao pokušaj sprečavanja nezavisnog praćenja stanja slobode medija u Srbiji. Svako ograničenje ove vrste mora biti zasnovano na zakonu, jasno obrazloženo, srazmerno i primenjeno bez diskriminacije, uz puno poštovanje slobode izražavanja i medija garantovane članom 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Takođe, međunarodne organizacije su označile ovaj slučaj kao ozbiljnu pretnju slobodi medija od države Srbije. Nakon uložene žalbe i velikog pritiska domaće i međunarodne javnsoti, povučena je naredba i odobren mu je boravak.

Prekogranična koncentracija moći u oblasti medija

Kompanija Telekoma Srbija, koja je u većinskom državnom vlasništvu, širi se na tržišta zemalja regiona kroz telekomunikacione usluge, distribuciju televizijskih kanala, proizvodnju medijskog sadržaja i razvoj sopstvenih medijskih brendova. Ovakva prekogranična koncentracija omogućava kompaniji da bude prisutna u različitim fazama medijskog lanca, od proizvodnje sadržaja do njegove distribucije publici, čime se otvara pitanje njenog uticaja na konkurenciju i raspodelu medijske moći u regionu. Istovremeno prodaja Adria News Networka, koji okuplja medije poput N1, Nove, Danasa i Radara, otvara pitanje promene vlasničke kontrole nad značajnim informativnim sadržajima u regionu. Ovi procesi zahtevaju pažnju jer mogu uticati na raspodelu medijske moći između država i tržišta, kao i na medijski pluralizam i uređivačku nezavisnost.

Ratko Femić, sada već bivši zamenik glavnog i odgovornog urednika portala Nova.rs, obavestio je javnost 1. oktobra o razgovoru koji je prethodno imao sa Brentom Sadlerom, izvršnim direktorom programa Adria News Network-a (ANN). Kako je naveo, Sadler je na sastanak došao sa spiskom novinara iz prorežimskih medija koje je trebalo angažovati na portalu na tri meseca, što je Femić ocenio kao neprihvatljivo zadiranje u uređivačku politiku. Femić je naveo i da je 22. septembra potpuno ukinut budžet za promociju sadržaja portala na društvenim mrežama, što direktno smanjuje vidljivost tekstova na internetu. Istovremeno je, prema saopštenju zaposlenih, menadžment omogućio oglašavanje učesnika predstojećih parlamentarnih izbora po cenama koje bi, kako redakcija sumnja, mogla da plati samo vladajuća Srpska napredna stranka.

Izabran predsednik Saveta REM-a, nesuglasice oko rada Regulatora se nastavljaju

Na četvrtoj konstitutivnoj sednici Saveta REM-a održanoj 22. septembra Stevica Smederevac jednoglasno je izabran za predsednika tog tela, dok je za zamenicu izabrana Ira Prodanov Krajišnik.

REM je 10. septembra započeo monitoring sadržaja u predizbornoj kampanji koji će sprovoditi 24 sata dnevno nad 11 televizijskih programa (RTS 1, RTS 2, RTV 1, RTV 2, Pink, Prva, B92, Hepi, N1, Nova S i K1). Na sednici 22. septembra postavilo se pitanje proširenja spiska medija koje će pratiti regulator, međutim, nije postignut dogovor oko toga da se u monitoring uključi i TV Informer. Pojedini članovi Saveta REM-a, Dubravka Valić Nedeljković i Rodoljub Šabić, javno su ukazali da se svih osam članova prethodno pisano izjasnilo da Informer treba da bude uključen u monitoring, ali da su četiri člana u međuvremenu promenila stav. Na sledećoj sednici Saveta održanoj 28. septembra nije došlo do dogovora i predlog nije usvojen jer su 4 nezavisna člana glasala za proširenje liste, dok su ostala 4 bila protiv. Kao jedan od glavnih razloga navođeno je da je stručna služba preopterećena. Međutim, list Danas je objavio da se u materijalu za poslednju sednicu nalazi odluka u kojoj je obrazloženi predlog kriterijuma za proširenje liste i odluka da se u redovan nadzor uključe TV Informer i Newsmax Balkans. U istoj odluci se navodi da Služba za nadzor i analizu programa emitera dostavila Informaciju broj 1154/2026 o mogućnostima proširivanja broja pružalaca medijskih usluga (PMU) u praćenju medijske izborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore 2026. Međutim, do toga nije došlo.

(Kraj) SP/AS