LESKOVAC
Na Petom dunavskom biznis forumu, koji je pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije i Vlade Vojvodine održan u Novom Sadu, Leskovac je dobio priznanje „Zlatni ključ“ kao lokalna samouprava koja iza sebe ima odlične rezultate u ekonomskoj, privrednoj i kulturnoj promociji grada.
Gradonačelnik Goran Cvetanović je, na konferenciji za medije organizovanoj tim povodom, rekao da ova manifestacija ima za cilj da prikaže sve ono što je urađeno u prethodnom periodu.
„Leskovac, jasno je, ne pripada Dunavskom slivu, ali smo priznanje dobili zbog dobrih rezultata i jedini smo grada van područja Vojvodine i regije Dunavskog sliva koji je dobio ovo priznanje. Važno je da se naprave planovi za buduću saradnju država koje pripadaju dunavskom slivu sa onima koje nisu na Dunavu, ali žele da se povezuju, razvijaju i unapređuju, gde svakako pripada i naš grad. Ideja Dunavskog biznis foruma je ideja povezivanja, okupljanja što više energije, finansijskih sredstava i projekata koji će se realizovati ne samo u Vojvodini, već na teritoriji cele zemlje. Samo kroz zajedničko nastupanje i ujedinjeni oko dobrih ideja i projekata, kroz saradnju javnog i privatnog sektora, a ne kroz sukob, možemo da popravimo privredni ambijent i sveukupni ambijent u našoj državi i društvu.“
Novinarima je prikazan i petominutni film kojim je Leskovac promovisan na Petom dunavskom biznis forumu.
Eto, samo što je počasni građanin Leskovca zamakao za Beograd, a lepe vesti već pristižu. Pre nego što čestitam građanima Leskovca, red je ipak da malo demistifikujemo ovu “prestižnu” nagradu, kao i eventualne nejasnoće oko tog “Dunavskog biznis foruma”.
– Po rečima gradonačelnika Cvetanovića, Leskovac ne pripada Dunavskom slivu?! Po njemu se izgleda Južna Morava uliva u Egejsko more?!
– Cvetanović takođe tvrdi da je grad Leskovac jedini dobitnik tog priznanja izvan Vojvodine. Prošle godine su dobitnici ovog priznanja bili Čajetina, Rijeka, Salzburg, Goražde i Bijeljina. Nisam baš neki poznavalac geografije, ali rekao bih da nijedan od ovih gradova nije u Vojvodini, a ni na obalama Dunava.
– Svi mi naravno znamo da Dunav jeste velika reka, ali ova Cvetanovićeva objašnjenja baš ne drže vodu? Ako niste shvatili, on je u stvari svojim rečima pokušao da objasnio osnovni zadatak “Dunavskog biznis foruma”. A to je promovisanje “Dunavske strategije”, dokumenta Evropske komisije posvećenog povezivanju zemalja u regionu Dunava.
Organizator ovog skupa je “Media Invent” iz Novog Sada.
Zvuči poznato zar ne? Pa naravno, to je ona ista firma koja je prošle godine ničim izazvana nagradila gomilu naših uglednih i uglađenih sugrađana.
http://jugpress.com/index.php/2016/05/06/dodeljena-priznanja-kapetan-misa-anastasijevic/
Radi se agenciji za “tržišne komunikacije” iza koje stoji naturalizovani Novosađanin i bosanska izbeglica, Vlado Markanović. Gospodin je po obrazovanju novinar, a po zanimanju veletrgovac maglom. Ovaj čovek je za 17 godina svog izbeglištva stvorio najprofitabilniju opsenu na Balkanu. Ipak on nije klasičan prevarant, jer u toj njegovoj opseni svi učestvuju dragovoljno. Dakle, on samo veoma uspešno, za skupe pare, ispunjava želje svojih mušterija. A to naravno nije protizakonito. Barem ne na prvi pogled.
A počeo je veoma skromno, skoro pa kao Bil Gejts, takorekuć u “garaži”. Njegov “prvenac”, nagrada “Kapetan Miša Anastasijević” je najpre bila lokalnog karaktera i dodeljivala se jedino u Južno banatskom regionu. Međutim, kako ljudska pohlepa za prividom društvenog ugleda ne zna za granice, areal njegovog delovanja se proširio na čitavu Srbiju i Republiku Srpsku. U ovom trenutku već ima na hiljade dobitnika ovog “priznanja” u raznoraznim kategorijama. Sam sistem je inače veoma prost. Markanović za svoje laureate veoma često bira uglednike u svetu sporta, nauke i umetnosti. Među nagrađenima su obavezno i ambasadori najvećih svetskih sila, kao i domaći politički moćnici. Sva ova elita i kvazi elita zajedno, predstavljaja mamac za “ovce” koje treba “ošišati”. Te “ovce” su najčešće budžeti lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Zaluta tu i poneki biznismen, ali glavni ceh ipak plaća sirotinja raja kroz raznorazne donacije i kotizacije. Jer lokalni moćnici i direktori ne pitaju za cenu da bi stali u “istu ravan” sa Zubin Mehtom, Emirom Kusturicom, Miodragom Stojkovićem, Jelisavetom Karađorđević itd.
Krunski dokaz da i pored svega, ovu nagradu u nekim krugovima izuzetno cene, je to što na zvaničnom sajtu Vlade Republike Srbije ( http://www.srbija.gov.rs/vlada/predsednik.php ) piše da je Aleksandar Vučić 2012. godine nagrađen u kategoriji “Ličnost godine”. Svojevrstan kuriozitet je da je taj isti Aleksandar Vučić, dobio tu istu nagradu i 2015. godine. Pretpostavljam da je tom prilikom ideja vodilja bila: “Ako je već Tito mogao da dobije tri Ordena narodnog heroja…”
Kao što se da primetiti, Markanović je ovaj biznis sa prosrpskim “Kapetan Mišom” toliko dobro razradio, pa je svoju ponudu proširio proevropskim “Dunavskim biznis forumom”. A tu tek pljušti od nagrada, a i potencijalno tržište je kudikamo veće. Naravno, kriterijume za dodeljivanje i kategorizaciju samih nagrada zna samo i jedino Markanović! Evo recimo, ovaj dobitnik je nagrađen u kategoriji “Naj domaćin”?!
http://www.mediainvent.rs/wp-content/uploads/2013/03/Miroslav-Vasin-i-Peter-Langer-urucili-%E2%80%9A%E2%80%9AZlatni-klju%C4%8D%E2%80%9A%E2%80%9A-Draganu-Markovi%C4%87u-Palmi-1024×685.jpg
Dakle dragi moji Leskovčani, ko što ono reče knjaz Nikola u pozorišnoj predstavi “Dugo putovanje u Jevropu”: – DOBILI SMO ORDEN NI ZA ŠTA!
Pa neka nam je sa srećom. 😀