Lena Stojiljković, gimnastički državni prvak

LESKOVAC

Lena Stojiljković je odlična učenica osmog razreda OŠ „Kosta Stamenković“, ali i državni prvak ženske sportske gimnastike u „C“ programu u svom uzrastu. Gimnastikom se bavi već sedam godina, a krenula je da se ovim sportom bavi rekreativno.

„Nisam ni mislila da ću da dođem do nekog stadijuma kada se ide na takmičenje. Cilj mi je bio da se bavim nekim sportom, a u to vreme nisam ni znala kojim, mislila sam da ću da odaberem neki sport kasnije. Moja najbolja drugarica je trenirala gimnastiku, pa je pozvala i mene da probam… Prvi trening je bio doživljaj, nikog ne znam, ali sam se odmah popela na gredu i trenere je procenio da sam talentovana. Roditelji su me podržali, vodili na treninge…“

Lena je član Gimnastičkog kluba „Kolut“ i kaže da podjednako voli sve discipline, a njen trener Goran Stojanović smatra da najviše voli akrobatiku. Gimnastika je sport koji se retko pojavljuje u medijima, pa Lena to nadoknađuje uz pomoć interneta.

„Tamo vidim neke vežbe koje bih želela da i ja izvedem, ali su problem uslovi za trening. Nedostaje nam sala u Leskovcu koja bi bila specijalizovana za gimnastiku. Mi koristimo salu Osnovne škole „Vuk Karadžić“, koristimo neke njihove rekvizite, kao i naše koje smo tamo odneli.“

Trener Goran Stojanović se nadovezuje i kaže da postoji dosta improvizacije u radu.

„Svaki trener zna šta vežbaču treba i za šta ima potencijal, tako da se uklapamo u skladu sa tim. Mi, recimo, nemamo dvovisinski razboj, pa koristimo obično vratilo sa metalnom šipkom. Dvovisinski razboj ima drvenu pritku, koja je od naše razlikuje u prečniku, elastičnosti… Mi polako opremamo klub tim tehničkim stvarima, jer svake godine od novca koji dobijamo od grada Leskovca kupimo po nešto. Zato je važno i da imamo prostor koji bi bio namenjen gimnastici, jer neke sprave moraju da budu fiksirane.“

Lena trenira tri puta nedeljno. U gimnastici nema mnogo takmičenja, na godišnjem nivou to su dva regionalna i, eventualno, treće državno za onekoji se tamo plasiraju. S druge strane plivanje ili karate stalno ima neka takmičenja ili turnire…

„Trenirala sam ja i plivanje, ali mi nije bilo interesantno kao gimnastika. Nisu mi važna takmičenja, nego se bavim onim što volim“ kaže Lena i dodaje da na takmičenju gde je postala državni prvak bila za čitav bod bolja od drugoplasirane.

„Trener kaže da sam bila stabilna na svim spravama, a sam rezultat nisam mogla da pratim tokom takmičenja. Naime, kad se takmičenje završi na jednoj spravi, sufdije objave ko je koliko bodova dobio i ide se ne sledeću spravu i opet bude isto, ali niko ne objavi ukupan rezultat. Tek kad je završeno takmičenje na sve četiri sprave i kada su sabrani svi rezultati sam saznala da sam ja najbolja.“

Logično je da Lena svima preporučuje da treniraju giomnastiku.

„To je lep sport, mene potpuno ispunjava, lepo je na treninzima, uvek naučim nešto novo. Tu je i neizbežno druženje sa ostalim članovima u klubu, zaista se radi o lepo provedenom vremenu tokom treninga. Neki roditelji smatraju da je to opasan sport i da deca mogu da se povrede, ali to baš i nije tako. U svakom sportu imate povređivanje, to jeste ružnija strana. Tu su treneri koji su tu da takvu mogućnost svedu na minimum. Ne radimo ono što je rizično, bez obzira na iskustvo koje imamo kao takmičari.“

„Tu je važno i da svako dete posmatramo kao zasebnu priču“ dodaje trener Stojanović.

„Naravno da je bilo povreda, ali to je retko i radi se o lakšim povredama. Naši treninzi deluju isto, ali nisu. Ukoliko neko dođe do izvesne granice, do nivoa za koji smatramo da to nije njegov maksimum, onda polako idemo korak dalje. To je i jedan od načina da se rizik od eventualnih povreda smanji na minimum.“

Lenu dogodine očekuje i upis u srednju školu.

„Još uvek ne znam šta ću da upišem. Možda Medicinsku školu. Ima vremena do tada.“

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare