BUJANOVAC-LESKOVAC

Laura Saitović iz Urduženja gradjana ROSA kaže za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress da se mladi Romi u Bujanovcu razlikuju od svojih sunarodnika na jugu Srbije u veoma važnoj stvari a to je da medju njima nema maloletničkih brakova.

Saitović je, u okviru projekata koji je ROSA realizovala u Bujanovcu, razgovarala i sa mladim Romkinjama i Romima a na naše pitanje koji su najveći problemi koji muče mlade ljude iz ove zajednice, rekla je ” Nisu to problemi koji se razlikuju u odnosu na probleme mladih iz drugih gradova, naročito južne Srbije”.

” Najveći problem je što po završetku srednje škole nemaju zaposlenje. Ali, mogu da kažem jednu dobru stavr, koju smo uočili, jer smo radili i u drugim gradovima južne Srbije, da mladi u Bujanovcu, koji završavaju srednju školu, ali i fakultete, se ne žene ili udaju radno, nego gledaju da prvo obezbede svoju budućnost, pa tek onda sklapaju brak. Mladi se druže sa svakim, barem na radionicama koje smo držali u školama. Imali smo radionice i sa srpskom decom, sa celim odeljenjem, niko nije istakao neki problem. Jednostavno, družili su se, izlaze zajedno, barem nama nisu istakli da postoji neki problem između njih. Jedini problem je što nakon škole ne mogu da nađu odmah posao”, prenela nam je Saitović.

Pitali smo i kakva su iskustva sa ranim brakovima medju mladim Romima.

“MI smo naišli, kao organizacija, na zaprepašćenje i iznenađenje u Bujanovcu, zato što je u Vranju, Vladičinom Hanu, Leskovcu je mnogo drugačije. Rani brakovio se sklapaju bez obzira koliko mi razgovaramo i utičemo, teže se to menja, ali u Bujanovcu nas je veoma obradovalo saznanje da toga nema”, kaže Saitović.

” Jednostavno, prosek sklapanja brakova koji smo uočili je posle 20 godina, dok je kod nas 15 godina. Veoma mi je drago zbog toga, posebno zbog devojčica koje idu u srednju školu. Na to dosta utiče i sredina, jer se deca druže između sebe, sa većinskim narodom i nema razlike. I svest roditelja je drugačija, menja se i to je svakako dobro”, konstatuje Laura Saitović.

Problem maloletničkih brakova je vrlo prisutan medju Romima na jugu Srbija a Lauru Saitović smo pitali da li bi se taj problem lakše i brže i prevazišao kada bi stariji više razgovarali sa decom?

” Kada smo razgovarali u školama, svaka škola je imala obavezu da obavestio i roditelje, ali se oni nisu odazvali u velikom broju kao deca. Naravno da sve polazi iz porodica, jer ako roditelji teraju decu da idu napred, da uče, da se školuju, da završavaju srednje škole, fakultete, onda će deca to svakako i učiniti. Ima i tu izuzetaka, ali ako je roditelj uporan, i dete će biti takvo. treba još raditi na tome, nije dovoljno samo ovo što mi radimo. Svakako da je dobro, postoji razlika, ali treba raditi intenzivnije na tom problemu sa roditeljima i celom zajednicom”, smatra ona.

Pitali smo i da li bi pomoglo da o svim ovim problemima romske zajednice javljaju mediji, da ne pišu samo kada je crna hronika u ptanju?

” Svakako”, kaže Saitović.

” Mediji imaju veliki uticaj na celu populaciju. Biće pomaka na toj strani, treba raditi na tome, da se inplementiraju takvi projekti i svakako bi doprinelo da stvari medju mladim Romima krenu na bolje”, smatra Saitović.

Laura Saitović: Ani Bujanovca nane tikore phrandipa maškaro terne Roma

Laura Saitović taro amalipe ROSA vaćeri za ki za Regionalno informativno agencija JUGpress da o terne Roma ani Bujanovca razlikujinenanpe taro avera terne roma ano jug Srbije ko veoma importantno kotor a adava i da maškaro olende nane tikore phrandipa.

Saitović i ano rami o projekti kova i ROSA nakhađa ani Bujanovca, vaćerdja i sa terne Romane ćhija hem ćhave a ko amaro pučiba save najbare problemija kola mučinena e ternen kotar akava katanipa, vaćerdja”Nane adava problemija kola razlikujinenape ano odnos  ko problemija ternengere taro avera dizija, naročito ko jug Srbije”.

“Najbaro problem so pali maškarutni sikavni nanolen buti. Ali, šaj te vaćerav jek šukar stvar, kova dikljam, jer ćerdjam buti i ko avera dizija ko jug Srbije, da terne tari Bujanovca, kola završinena i maškarutni sikavni , ali i fakultetija, na lenape terne, nego dikhena te zorarenpe za ko djivdipe(budućnost), pa tek onda te phrandinenape. Terne amalisarenpe sarijencar, barem ko radionice kola ineamen ko sikavne. Ineamen radionice i sa gadžikane ćhave, sa celo odeljenje, niko na vaćedja da isilen nesavo problemi. Jednostavno, družinenape, ikljovena katane, barem amendje na ikaldje da isi nesavo problem maškaro olende. Jekutno problemi i so pali sikavni našti te arakhen buti”, vaćerdja amendje i Saitović.

Pučljam ola save i iskustva maškaro terne phrandipa maškaro terne Roma.

“Amen arakljam, sar organizacija,  ko šukaripe ani Bujanovca, adalese so ano Vranje , Vladičin Han, Leskovac, i but aver chane. Terne phrandipa phandenape i ako amen vaćeraja i dajamen zor, phareste menjinipe, ali ani Bujanovca arakljam šukar da adava nane”, vaćeri Saitović.

Jednostavno, prosek kad phandena o phrandipa i 20 berš, dok amende i 15 berš. Veoma maje drago zbog adava, posebno zbog o ćhija kola djana ki maškarutni sikavni. Ko adava dosta utičini o maškarutnipe, jer o ćhavore mangenape maškaro pumende, sa o baro nardo i nane razlika. I o svest e jerjeso i aver ćhane, menjinipe i adava i šukar”, konstatujini i Laura Saitović.

Problemi taro maloletnička phrandipa i but ate maškaro Roma ko jug Srbije a e Laura Saitović pučljam da li adava problem lokheste hem sigate nakhajipe kad bi o purane vaćerena e ćhavorencar?

“Kad vaćerdjam ano sikavne, svako sikavni inola obaveza te vićinen i e jerje, ali on na ale ko baro numero sar o ćhavore. Naravno da avela tari porodica, jer ako o jeri dela zor e ćhavoren te djan anglal, te sikljoven, te djan ko maškarutne sikavne, fakultetija, onda o ćhave adava i ka ćeren. Isi i izuzeci, ali ako o roditelja uporna, i o ćhave ka oven asavke. Valjani te ćherelpe buti ko adava, nane dovoljno samo amen so ćheraja buti. Svakako da i šukar, postojini razlika, ali valjani intezivnije te ćherelpe buti sa o jeri hem o celo katanipa”, smatrini oj.

Pučljam ola da li bi dela dumo kad bi taro adava problem romane katanipaseri vaćerena i o mediji, te na ramosaren samo kad i kali hronika ko pučiba?

” Svakako”, vaćeri Saitović.

” Mediji isilen baro uticaj ki celo populacija. Ka ovel anglalipe ko adava kotor, valjani te ćerelpe buti ko adava, te imlementirinenpe asavke projektija i svakako bi dela šukaripe maškaro terne Roma te djan anglal”, smatrini Saitović.