Kušner i Generalštab: Posao sa crvenim lampicama sa obe strane okeana

VAŠINGTON

Namera Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa, da na mestu srušenog Generalštaba u Beogradu pravi luksuzni stambeni kompleks i hotel u dogovoru sa vlastima u Srbiji – posao je koji pali alarme upozorenja na korupciju, trgovinu uticajem ili sukob interesa, ocenju eksperti za korupciju iz Vašingtona i Beograda.

Akteri su “politički eksponirane osobe” i kao takve po definiciji predstavljaju veći rizik da budu umešane u korupciju zbog pozicije i uticaja, a ceo projekat se odvija u Srbiji koja se loše kotira na globalnoj skali percepcije korupcije Transparensi internešnala. Ali, kažu stručnjaci, korupcija je teško dokaziva i potrebno je da se u rasvetljavanju posla oko Generalštaba angažuju institucije – što se za sada ne dešava ni sa jedne strane Atlantika.

Prema onome što je za sada poznato, zet Donalda Trampa ima nameru da na mestu Generalštaba gradi luksuzni kompleks čija je idejna rešenja predstavio na društvenim mrežama. Srbija bi mu ustupila to zemljište na 99 godina bez naknade, sa opcijom da posle tog perioda postane vlasnik zemljišta, pokazuje predlog zaključka Vlade Srbije koji je objavio Ekološki ustanak, i potvrđuju Kušnerove izjave za Njujork tajms. On je izjavio i da je projekat vredan oko 500 miliona dolara i da će Srbija od tog posla dobiti 22 odsto profita.

Prema tvrdnjama obe strane, Investicioni ugovor o “revitalizaciji” Generalštaba nije potpisan, ali se iz objavljenog dokumenta može videti se da postoji Memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i američkih firmi Atlantic Incubation Partners LLC i Kushner Realty LLC. Ministar saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva Srbije Goran Vesić negirao je da je memorandum potpisan i obećao da će javnost biti o svemu obaveštena kada bude gotovo.

Koje su crvene lampice u Americi?

U SAD postoje zakoni o poslovanju sa inostranstvom koji važe za obične ljude, a i za poznate zetove i političare, kao i za kompanije, pa bi morao da ih se drži i Džared Kušner.

Jedan je Zakon o sprečavanju korupcije u poslovanju sa inostranstvom (Foreign Corruption Practices Act), a drugi je Zakon o sprečavanju iznude u poslovanju sa inostranstvom (Foreign Extortion Prevention Act) prema kojima svako mora da osigura da svojim delovanjem ne podstiče korupciju. Recimo, Zakon o sprečavanju korupcije propisuje da je nezakonito da pojedinci ili kompanije iz SAD daju ili obećaju novac stranim zvaničnicima kako bi dobili ili zadržali neki posao. Zakon o sprečavanju iznude cilja drugu stranu – odnosno omogućava američkim organima da krivično gone one koji prime mito od pojedinaca i kompanija iz SAD.

“U ovakvim slučajevima kao što je Kušnerov posao, mnogo zavisi od toga koliko su preduzete mere da se podrobno istraži i proveri poslovni partner pre nego što se sa njim sklopi dogovor. Jer Kušner potpada pod ovaj zakon, bez obzira na to da li nekog licencira da radi posao u njegovo ime, ili to radi sam”, objašnjava za Glas Amerike profersoka na Univerzitetu Džordžtaun i ekspertkinja za korupciju i nacionalnu bezbednost Džodi Vitori.

Ona kaže da je projekat Kušnera u Beogradu podseća na slučaj Trampovog luksuznog kompleksa u Azerbejdžanu. Naime, Tramp je 2012. sa sinom azerbejdžanskog ministra saobraćaja Anarom Mamadovim dogovorio izgradnju hotela i stanova u Bakuu. Porodicu Mamadov je američki Forin polisi zvao “kaspijska porodica Korleone”, a Njujorker je pisao da su povezani sa Iranskom revolucionarnom gardom. Trampovu organizaciju to nije sprečilo da uđe u posao sa Mamadovima, ali njegovi advokati su rekli da nije prekršio zakon jer nikoga nije podmitio.

Projekat u Bakuu nije realizovan i obustavljen je kada je Tramp postao predsednik. Tramp je, inače 2012. godine Zakon o sprečavanju korupcije u poslovanju sa inostranstvom nazvao “užasnim” i rekao da otežava sklapanje poslovnih dogovora.

Poznati autor Mark Tven je rekao da se ’istorija možda ne ponavlja, ali se često poklapa’. I ima mnogo poklapanja između ova dva posla. I posao u Bakuu je ponudio azerbejdžanski ministar saobraćaja, glavni izvođač građevinskih radova bila je firma u vlasništvu ministrovog sina, vidim da je i u Srbiji jedan od aktera ministar saobraćaja. Obe zemlje su poznate po visokoj korupciji, Srbija ima skor od 36 na Indeksu percepcije korupcije, 104. je na listi najkorumpiranijih zemalja od 180. I kada imate neke poslove u zemlji poput Srbije, treba još više da vodite računa o Zakonu o sprečavanju korupcije, posebno ako je jedan od glavnih aktera i ministar u vladi – odnosno politički ekspnirana osoba – koja je podložnija korupciji zbog pozicije i uticaja”, kaže Vitori.

Donald Tramp, prema svim navodima, nije uključen u projekat Generalštaba. Navodno se 2013. interesovao za investiranje na toj lokaciji pre nego što je postao predsednik, što je potvrdio i aktuelni ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu i tadašnji premijer Ivica Dačić, ali posle toga nije bio uključen ni u kakve dogovore ili poslove.

Kušnerova firma nije odgovorila na upit Glasa Amerike o tome da li je sprovela sve potrebne radnje u skladu sa zakonima o sprečavanju korupcije i iznude. Ali Džared Kušner je za Njujork tajms ranije izjavio da će poslovati u skladu sa zaknom, ujedno negirajući da mu neko daje poslove ili poseban tretman zato što je Trampov zet.

Prema mišljenju profesorke Vitori, sumnju izaziva i to što se pominje da će Kušneru zemljište kod Generalštaba biti dato na 99 godina bez naknade, kao i dve firme Atlantic Incubations Partner LLC, osnovana 2023. i registrovana u Delaveru (državi poznatoj po of šor firmama) i Kushner Realty LLC, osnovana 2022. i registrovana u Merliendu. Glas Amerike nije dobio odgovor od Kušnera da li su ove firme povezane sa njegovom kompanijom.

“Govorimo o nekome ko je bio zet predsednika i ko je zet možda budućeg predsednika, i nudite im praktično besplatno jako vrednu lokaciju, sa opcijom da postanu vlasnici tog zemljišta. Svaki put kada se nekoj “politički eksponiranoj osobi” da nešto jako vredno besplatno, treba da se upale sve crvene lampice. Kada se u nekom tako velikom projektu pojave imena kompanija, društava sa ograničenom odgovornošću (LLC) za koja niko nikad nije čuo, to takođe podstiče sumnju. Potrebna je dalja istraga da se utvrdi šta se sve dešava”, kaže profesorka Vitori.

Objašnjava da kršenje Zakona o sprečavanju korupcije u poslovanju u inostranstvu istražuje Sekretarijat za pravosuđe SAD, ali napominje da su to kompleksne istrage koje traju godinama. Druga opcija, u teoriji, mogla bi da bude istraga u Kongresu.

Sukob interesa?

Biznismen Džared Kušner je bio Trampov savetnik od 2017. do 2021. godine. Između ostalog se bavio Bliskim istokom i razvio bliske veze sa Saudijskom Arabijom. Posle odlaska sa funkcije, nastavlja sa poslom sa nekretninama i osniva firmu Affinity, čija je vrednost 3,1 milijarde dolara prema pisanju Blumberga. Dve milijarde je stiglo iz Fonda za javna ulaganja Saudijske Arabije. Firma Affinity će biti investitor u Srbiji i Albaniji.

Ta poslovno-politička veza Kušnera sa Bliskim istokom je sada pod lupom demorkata u Predstavničkom domu koji traže da se o tome pokrene israga, preneli su američki mediji.

Demokratski članovi Odbora za nadzor rada vlade u Predstavničkom domu traže istragu o dve milijarde dolara koji je firma Affinity dobila od Saudijske Arabije, kako tvrde – šest meseci pošto je Kušner napustio Belu kuću. Traže da se ispita Kušnerov uticaj i da li je postojao princip “usluga za uslugu” koji je uticao na američku spoljnu politiku prema Bliskom istoku.

“Pišemo vam u svetlu novih poslova koje Kušner namerava da realizuje u inostranstvu, u momentu kada se njegov tast Donald Tramp ponovo kandiduje za predsednika”, naveli su demokratski članovi Odbora za nadzor u donjem domu Kongresa. Ovo se dešava dok republikanska većina u Predstavničkom domu pokušava da opozove predsednika Džoa Bajdena zbog poslova njegovog sina Hantera u inostranstvu.

Kada sam prvi put čula za Kušnerove planove, pala mi je na pamet ekstremno velika verovatnoća da postoji sukob interesa. Konflikt interesa, barem ovde u SAD, ne mora da podrazumeva krivično delo. Ali, obično podrazumeva sumnju da pojedinac u nekom poslu ima i druge interese sem javnog”, kaže profesorka Vitori komentarišući planiranu investiciju u Beogradu.

Etički propisi Bele kuće propisuju da zvaničnici, po izlasku iz vlade, dve godine ne mogu da se bave lobiranjem u različitim aspektima, ali nije navedeno kako se tretira poslovanje sa inostranstvom.

U poslu oko Generalštaba pominje se i ime bivšeg zvaničnika Bele kuće – Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika za dijalog Srbije i Kosova i v.d. direktora Nacionalnih obaveštajnih službi SAD u Trampovoj administraciji.

Nije jasno da li on ima udela u ovom projektu, i kakva je njegova potencijalna uloga. Grenel je pohvalno govorio o Kušnerovom projektu u srpskim medijima. Kušner je u intervjuu Njujork tajmsu izjavio da je “Rik veliki zagovornik ulaganja na Balkanu i da je želeo da ga privuče da investira tamo otkako je osnovao svoj fond”.

Ričard Grenel je često posećivao Srbiju i Albaniju pošto je napustio Trampovu administraciju, o čemu svedoče i njegove objave na društvenim mrežama iz Beograda i sa albanske obale.

Nije krio ni bliske odnose sa srpskim zvaničnicima poput ministra finansija Siniše Malog – za kojeg je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je “razgovarao o velikim investicijama” u kontekstu Generalštaba.

Grenel je u avgustu 2021. godine za portal Kosovo online rekao da se bavi promovisanjem stranih ulaganja i ekonomske saradnje u regionu, ali nije rekao za koga to radi. Kasnije je negirao da se bavi lobiranjem za vladu Srbije.

“Ja sam u privatnom sektoru i tražimo mogućnosti za stvaranje privatnog sektora za strana ulaganja na Balkanu“, rekao je tada Grenel, kojeg je u oktobru 2023. odlikovao predsednik Srbije zbog doprinosa dijalogu Beograda i Prištine.

Grenel je ostao blizak Donaldu Trampu, često ga javno podržava i, kako piše Njujork tajms, privatno je govorio da se nada funkciji u novoj administraciji, mada to javno nikada nije potvrdio.

Koje su crvene lampice u Srbiji?

U Srbiji su informacije da se na mestu ruševina Generalštaba gradi luksuzni kompleks izazvale burne reakcije – zbog osetljivosti javnosti na NATO bombardovanje, ali i zato što je mnoge projekat podsetio na kontroverzni Beograd na vodi.

Prema izjavama srpskih zvaničnika, posao sa Kušnerom nije dogovoren. Ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Goran Vesić demantovao je da je memorandum sa Kušnerovom kompanijom potpisan i rekao da se pregovara sa “više kompanija”. Ali, iz dokumenta koji je objavio Ekološki ustanak, vidi se da je Vlada ovlastila ministra Vesića da potpiše Investicioni ugovor i preuzme sprovođenje obaveza koje su proizašle iz Memoranduma o razumevanju između Vlade i američkih firmi Atlantic Incubation Partners LLC i Kushner Realty LLC. Glas Amerike kontaktirao je Vladu Srbije i Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva za komentar, ali odgovor još nije stigao.

“Sa stanovišta srpskih zakona, ovde se čini da ništa nije u redu i za sada nemamo odgovore na nekoliko ključnih pitanja”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

Prvo, kaže, tiče se urbanizma i činjenice da je zgrada Generalštaba proglašena za spomenik kulture koji uživa određenu zaštitu, što znači da se tu ne može rušiti i zidati tek tako. Prema proceduri, zaštićeni status može da ukine samo Zavod za zaštitu spomenika kulture, a kako je saopšteno iz tog zavoda – nikakav zahtev za to nije stigao.

Drugo pitanje se, kaže Nenadić, tiče odluke države da uđe u neku vrstu javno-privatnog partnerstva, što se može zaključiti iz objavljenog memoranduma koji predviđa osnivanje zajedničkog preduzeća između Srbije i firme Atlantic Incubation Partners LLC. U to zajedničko preduzeće država Srbija ulazi sa zemljištem kao svojim udelom, dok privatni partner ulazi sa novcem.

Ali, tu nastaje problem – jer je privatni partner izabran bez javnog nadmetanja, što ne garantuje da je država izvukla najbolje za sebe. Prema onome što je Kušner izjavio za Njujork tajms, Srbija bi dobila 22 odsto profita od posla, a profit se obično deli shodno vlasničkom udelu u zajedničkom preduzeću, objašnjava Nenadić.

“Kada se radi direktna pogodba sa jednom firmom, onda nema nikakvih garancija da će država dobiti najbolju moguću ponudu. Dakle, zašto 22 odsto, zašto ne 42, na primer? Poređenja radi, u Beogradu na vodi koji smo kritikovali iz sličnih razloga, država je dobila 32 odsto vlasništva u zajedničkom preduzeću. Iskustvo je pokazalo da taj model poslovanja nije nešto što je profitablno za državu, videli smo da je država do sada prihodovala veoma malo od zajedničkog preduzeća”, kaže programski direktor Transparentnosti i dodaje da ovakav oblik parnterstva nosi brojne koruptivne rizike. “Jer onda većinski partner ima mogućnosti da preuveličava troškove, izvlači profit i da država onda od tog svog udela vlasništva ne dobije očekivane prihode”.

Konačno, kaže Nenadić, postavlja se pitanje zbog čega država ne proda lokaciju koja joj očigledno nije potrebna i tako uđe u “čist posao”.

Država bi dobila novac odmah. Kontra argument, kada bi ministar Vesić ovo pitanje razmatrao, bi bio da će to preduzeće da bude profitabilno i da će država da ubira profit, pa ćemo dobiti više novca. To može da bude tačno, ali i ne mora, to ne znamo. Ali, država ne postoji da bi ulazila u poslovne rizike i da bi se bavila biznisom”.

Međutim, iako u ovom poslu ima mnogo crvenih lampica, korupcija je teško dokaziva i podrazumevala bi rad institucija koje su nezavisne od vlasti – što u Srbiji nije slučaj prema izveštajima međunarodnih organizacija.

“Možda korupcije nema, možda niko od učesnika posla nije korumpiran, ali ukoliko je tako – onda je jako teško shvatiti koji su drugi motiv mogli da imaju da uđu u posao koji će budžetu naneti štetu, privatnom partneru doneti korist, a oni su odgovorni za sve to. Ako oni sami ne dobijaju nikakvu korist, teško je objasniti zašto rade nešto što je očigledno štetno. A zašto kažem da je štetno – zato što, kada bi to što nudi ova firma bila zaista najbolja moguća ponuda, pa onda bi ta opcija dobila posao i na otvorenom nadmetanju”, zaključuje direktor Transparentnosti Srbija.

Izvor; Glas Amerike (VOA)

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare