NIŠ

Današnja sednica Skupštine grada Niša još jednom će potvrditi ono na šta

opozicija i građani upozoravaju od završetka prošlih lokalnih izbora, da je vlast

formirana na tesnoj, politički i moralno spornoj većini, većini koju veliki broj građana s

pravom doživljava kao nelegitimnu, „ukradenu“ većinu, a ne kao istinski izraz slobodne

volje Nišlija.

Ta većina od prvog dana nije opstajala na programu, rezultatima ili interesu

građana, već na političkoj trgovini i podeli plena. Da bi sačuvala vlast, morala je da

podmiruje koalicione partnere, a cenu te trgovine nisu platili oni iz svojih džepova, već

su je platili građani Niša kroz zarobljavanje gradskih institucija.

Tako su važne ustanove kulture postale deo koalicionog aranžmana, a ne mesta

stručnosti i javnog interesa. U toj raspodeli plena, partnerima iz bloka oko Jedinstvene

Srbije dodeljene su dve značajne ustanove – pozorište i muzej. Umesto da na čelo kulturnih

ustanova dolaze najkompetentniji ljudi, dobijali smo kadrove koji su od početka delovali

više kao deo političkog dogovora nego kao izbor zasnovan na stručnosti.

Danas, međutim, političke okolnosti su se promenile. Posle smrti Dragana

Markovića Palme, Jedinstvena Srbija je praktično izgubila političku snagu i gotovo

nestala kao ozbiljan faktor, pa su se stekli uslovi da SNS više nema potrebu da održava

stare dogovore sa potrošenim satelitima. Kada koalicioni partner više nije potreban,

onda se menja. A kada satelit izgubi svrhu, zamenjuje se novim.

Zato ono što gledamo pred današnju sednicu nije nikakva reforma, nikakva

depolitizacija i nikakvo uvođenje reda u ustanove. Naprotiv, to je nova preraspodela plena,

u kojoj SNS sada uklanja stare koalicione kadrove kako bi postavio svoje ljude ili ljude

novih satelitskih grupacija i pokreta, potpuno lojalne centrali.

Ne menja se sistem – menja se samo ko kontroliše plen.

ISTORIJSKI ARHIV: STRANAČKO KADROVANJE I SENKA NEPOTIZMA

Posebno zabrinjava ono što se sprema u Istorijskom arhivu Niš.

Ustanovu koju je, prema utisku velikog dela stručne i lokalne javnosti, vrlo uspešno

vodila Snežana Radović, sada bi trebalo da preuzme Mima Živković, kadar iz biblioteke i

osoba koja je u javnosti prepoznata kao istaknuti član SNS-a.

Ali problem ovde nije samo partijsko kadrovanje.

Problem je mnogo ozbiljniji.

Mima Živković je rođena sestra Maje Živković, odbornice SNS-a u Skupštini

grada, koja je već, kao za nagradu lojalnosti stranci, zaposlena u Istorijskom arhivu Niš

kao pravnica posle prošlih izbora. Dakle, ako do ovog imenovanja dođe, dobijamo situaciju

u kojoj bi dve rođene sestre, obe politički povezane sa istom partijom, imale izuzetno

snažan uticaj na rad iste ustanove. To možda neko može pokušati da formalno pravda. Ali

javno, politički i etički to je ozbiljan alarm.

Sada će građani, ali i zaposleni, imati opravdanu sumnju u objektivnost rada

ustanove u kojoj dve rođene sestre, članovi iste političke stranke, odlučuju o ključnim

pitanjima i u potencijalnu zloupotrebu položaja, uticaja, sredstava i unutrašnjih

procedura.

SNEŽANA RADOVIĆ „NAGRAĐENA“ POZORIŠTEM, A ANA SAVIĆ SMENJENA

ZBOG PARTIJSKE KOMBINATORIKE

Sa druge strane, posebno je indikativno to što se Snežana Radović, koja je uspešno

vodila Arhiv, sada praktično „prekomanduje“ u pozorište. Ako je neko dobro radio svoj

posao u specifičnoj, stručnoj ustanovi kao što je Istorijski arhiv, postavlja se pitanje

zašto se smenjuje.

A ako nije dobro radila, kako onda odjednom postaje podobna za vođenje pozorišta.

Odgovor je jasan: zato što ovde nije reč o kulturi, već o raspodeli funkcija i

održavanju partijskog balansa.

Još je problematičnije što se istovremeno smenjuje i dosadašnja direktorka

pozorišta Ana Savić, za koju se u javnosti znalo da nije imala profesionalne kompetencije

za tu funkciju od početka. Ona je kao kadar JS morala doći na to mesto, a sada biva smenjena

ne zato što je dokazano loše radila, već zato što je potrebno napraviti mesto za novu

partijsku kombinaciju.

BIBLIOTEKA KAO RASADNIK SNS KADROVA

Posebno je simbolično i porazno to što su Mima Živković, Snežana Radović i Ana

Savić sve povezane sa istom matičnom kućom – Narodnom bibliotekom „Stevan Sremac“.

Ispada da ta ustanova više nije samo biblioteka. Ispada da je postala rasadnik

direktora i partijskih kadrova SNS-a. Umesto da bude prostor knjige, kulture, znanja i

javnog interesa, ona se pretvara u kadrovski inkubator vlasti, mesto iz kog se ne biraju

najbolji za ustanove kulture, već najpogodniji za stranačko prepakivanje funkcija.

OVO NIJE REFORMA, OVO JE NOVA FAZA ZAROBLJAVANJA INSTITUCIJA

Zato današnja sednica Skupštine grada Niša nije nikakva tehnička sednica.

To je politička sednica. To je sednica na kojoj ćemo videti kako se stara koaliciona

trgovina sa Jedinstvenom Srbijom zamenjuje novom fazom potpune SNS kontrole nad

ustanovama kulture. Nekada su pozorište i muzej služili da se očuva tesna vlast i podmire

koalicioni partneri.

Danas se isti sistem koristi da se uklone politički potrošeni partneri i dovedu

novi, još poslušniji ljudi.

„Građani Niša moraju da znaju: kada SNS priča o novim pokretima i novim ljudima,

ne radi se o novoj politici. Radi se o starom modelu sa novom ambalažom. Danas se gase

stari sateliti, sutra se registruju novi. Danas se sklanjaju kadrovi Jedinstvene Srbije,

sutra se prave novi ‘stranački’ partneri koji će opet glasati kako im se kaže. To nije

pluralizam. To je politički inženjering.“

Dakle, suština je ista: nije važno ko zna, već je važno ko je čiji. Nije važno šta je

dobro za ustanovu, važno je šta odgovara partiji i važno je da se očuva kontrola.

Narodni pokret Srbije Niš,

Vladimir Jovanović,

potpredsednik GrO