NIŠ
Zagađenje reke Jablanice, koje je poslednjih dana postalo vidljivo kroz izraženu mutnoću i promenu boje vode, ukazuje na još jedan ozbiljan ekološki incident sa potencijalno direktnim posledicama po zdravlje ljudi. Prema dostupnim informacijama, u blizini rudnika Lece došlo je do izlivanja tehnoloških i drenažnih voda povezanih sa jalovinom, čime je ugrožen ne samo vodotok, već i stanovništvo nizvodno, sve do Južne Morave.
Doc. dr Aleksandar Anđelković sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, član pokreta Kreni-Promeni, upozorava da ovakvi incidenti moraju biti posmatrani prvenstveno kao pitanje zaštite građana, a ne kao izolovani tehnički problemi.
„Rudnik Lece prerađuje polimetalne sulfidne rude, pre svega olovo i cink, uz prisustvo zlata i srebra. U takvim procesima, čak i kada se ne radi o klasičnom cijanidnom luženju zlata, u tehnološkom ciklusu se koriste različiti hemijski reagensi, uključujući i slabe rastvore cijanida u flotaciji, kao i druga sredstva za razdvajanje minerala“, objašnjava Anđelković.
Zbog toga je, kako navodi, realno očekivati da vode koje potiču iz jalovine sadrže teške metale poput olova, cinka, bakra i arsena, ali i sulfate, kisele rudničke vode i tragove procesnih hemikalija.
„Kada ovakve materije dospeju u reku, dolazi do pada kiseonika u vodi, toksičnog stresa za vodene organizme i postepenog uništavanja biodiverziteta. Najosetljivije vrste prve nestaju, dok se štetne materije zadržavaju u sedimentu dugi niz godina. Time se stvara dugotrajan rizik ne samo za prirodu, već i za ljude koji tu vodu koriste“, upozorava Anđelković.
On ističe da incident na Jablanici nije izuzetak, već deo šireg obrasca. Srbija je u poslednjih petnaestak godina više puta bila suočena sa sličnim situacijama – u slivu Timoka kod Bora, gde je zagađenje teškim metalima postalo hroničan problem, ali i u brojnim manjim vodotocima u jugoistočnoj Srbiji, koji su godinama primali industrijske i rudarske otpadne vode.
„Zajednički imenitelj svih ovih slučajeva jeste nedostatak prevencije i činjenica da se reaguje tek kada dođe do incidenta. To je reaktivno, a ne sistemsko upravljanje rizikom, pri čemu su građani ti koji snose posledice“, kaže Anđelković.
On podseća da su slične ekološke havarije postojale i u zemljama Evropske unije, ali da su upravo one dovele do ozbiljnih promena u praksi.
„Nakon velikih rudarskih incidenata u Španiji i drugim državama, uvedena su stroga pravila upravljanja rudarskim otpadom, stabilizacija jalovišta, kontinuirani monitoring i obavezan tretman otpadnih voda pre ispuštanja u prirodu. Savremena rešenja podrazumevaju suvo odlaganje jalovine, njeno vraćanje u napuštene rudarske prostore, kao i biotehničke mere stabilizacije sedimenata i rekultivacije“, navodi on.
Prema njegovim rečima, zagađenje Jablanice ne sme ostati tretirano kao prolazni incident, već kao ozbiljno upozorenje da bez primene najboljih dostupnih tehničkih i ekoloških rešenja nema stvarne zaštite ljudi.
„Voda koja jednom postane prijemnik jalovine prestaje da bude prirodni resurs i postaje hronično opterećenje za ceo ekosistem nizvodno. Ako institucije ne obezbede transparentan nadzor i jasnu odgovornost, rizik po zdravlje građana ostaje trajan“, zaključuje Anđelković.