Ko još želi nezavisnost?

BERLIN

(DW (DOJČE VELE)

Baskija, Škotska, Flandrija, Južni Tirol, Korzika, Bavarska… mnogi regioni u zapadnoj Evropi već dugo traže nezavisnost od matičnih država, ili makar očijukaju sa tom idejom. “Dojče vele” donosi mali pregled.

Raspad SFR Jugoslavije i Sovjetskog Saveza stvorio je mnoge nove države u istočnom delu Evrope. Ali na zapadu kontinenta granice su bile kao urezane u kamenu. Bar na prvi pogled. Bilo je doduše grupa koje su tražile otcepljenje, neke od njih su bile i militantne, ali sa slabim učinkom.

Zastava Katalonije

Dešavanja u Kataloniji bi mogla da uliju novu snagu čitavom nizu pokreta za otcepljenje u zapadnoj Evropi.

Baskija

Težnja za nezavisnošću Katalonaca dobrim delom je posledica finansijske pomoći koju Madrid šalje upravo u Baskiju i u pokrajinu Navara sa glavnim gradom Pamplonom. Baskijski nacionalizam i baskijski jezik takođe su bili potiskivani za vreme Frankovog režima. Baskija je ekonomski mnogo slabija od Katalonije, ali su zato tamošnji separatisti mnogo nasilniji. U borbi za nezavisnost od Madrida organizacija ETA je u poslednjih 50 godina ubila preko 800 ljudi. Doduše, taj separatistički pokret se 2011. javno odrekao nasilja. Na putu ka nezavisnosti i dalje tapkaju u mestu. Referendum iz 2014. bio je simboličan i nepriznat.

Škotska

Nigde na zapadu Evrope nije izgledalo tako verovatno štampanje novih geografskih karata kao u slučaju Škotske. Unija Škotske i ostatka Velike Britanije traje već dobrih 300 godina. No na referendumu 2014, na koji je pristao i London, pobornici nezavisnosti su tesno izgubili. Ipak, izlazak Britanije iz EU naveo je rukovodstvo u Edinburgu da razmotri održavanje novog referenduma, možda već 2018. Naime, Škoti su većinski bili za ostanak u EU. Ankete ipak kažu da bi ishod sledećeg referenduma o nezavisnosti bio sličan prethodnom.

Britanska i škotska zastava

Flandrija

Na poslednjim parlamentarnim izborima u Belgiji, kao najjača stranka u Flandriji pokazala se Nova flamanska alijansa, koju predvodi Bart de Vever. Taj političar veruje da je belgijska država pred raspadom i da bi trebalo graditi samostalnu Flandriju. Separatizam u Belgiji prilično je neobičan – ako se otcepi flamanski deo u kome se govori varijanta holandskog, država će izgubiti preko polovine stanovništva, ali i privredne snage. Veliki problem bio bi status Brisela, u kome su sedišta Evropske unije i NATO-a. Neki već pominju i pripajanje frankofone Valonije Francuskoj, Luksemburgu, pa čak i Nemačkoj. Ali Belgijanci su do sada uspevali da se drže zajedno.

“Padanija”

Secesija severa Italije ima potpuno ekonomske pobude. Naime, tamo se nalaze razvijeni regioni Lombardija, Pijemont, Venecija, kao i druge bogate i industrijalizovane oblasti. Mnogi građani u tom delu zemlje veruju da Italijani sa juga žive na grbači marljivih severnjaka. Takozvana “Lega nord” nekada je tražila nezavisnu “Padaniju”, oblast koja bi obuhvatala razvijeni sever današnje Italije. Danas se koplja lome oko zahteva da u regionu ostanu tri četvrtine zarađenog novca.

Južni Tirol

I ova oblast je zvanično unutar granica Italije, ali samo od kraja Prvog svetskog rata. Ranije je bila deo Austrougarske. Nakon smrti Musolinija, Južni Tirol postepeno je dobijao sve veću jezičku i političku ekonomiju. Stanovnici tog regiona raspolagali su i dobrim delom novca sakupljenim od poreza i činilo se da sve teče glatko. Ali ekonomska kriza ponovo je probudila separatizam. Italija je, posle Grčke, druga po zaduženosti u evrozoni i muče je velike privredne teškoće. Tirolci su imućni i ne žele da se opterećuju problemima zajedničke italijanske države. Sve se glasnije čuje parola: Dalje od Rima.

Korzika

Francuske vlasti dugo su suzbijale autonomaške tendencije na tom ostrvu, uključujući tu i korišćenje lokalnog jezika u školama i javnom životu. Militantne grupe kao što je FLNC takođe su godinama pokušavale da se nasilno odvoje od Pariza, izvodeći napade na zvaničnike ili simbole francuske države. Tek leta 2014. pokret FLNC je saopštio da se više neće služiti nasiljem. Ali potencijal za sukobe ostaje – kada je francuska vlada 2000. godine predložila prilično neupadljive mere za povećanje autonomije Korzike, konzervativna opozicija u toj zemlji izašla je na barikade.

Bavarska

Veoma mali broj Bavaraca ozbiljno misli da je osnivanje sopstvene države pravi potez. A ipak, zvanični naziv ove nemačke pokrajine je “Frajštat Bajern”, odnosno “Slobodna država Bavarska”. Ta nemačka federalna jedinica na jugu zemlje verovatno bi mogla da se snađe i odvojeno od ostatka Nemačka. Bavarska ima veću površinu od svih nemačkih saveznih država, u njoj živi 13 miliona ljudi, i ona ima najveći privredni obrt u Nemačkoj. Kao i u drugim zemljama, to bogatstvo izaziva trzavice – Bavarci smatraju da previše novca odlazi u zajedničku kasu. Doduše, ima i oštrijih stavova. Član stranke bavarske Hrišćansko-demokratske unije (CSU), novinar Vilfrid Šarnagel, u svojoj knjizi “Bavarska može i sama” 2012. se zalagao za izlazak iz SR Nemačke. Za sada, nema opštenarodnog pokreta koji deli njegove stavove.

Ostavite komentar

Neka Vaš komentar bude prvi!

Obavesti me o
avatar