Ko će koga

LESKOVAC

(dr Vjačeslav Nešić)
Premijera pozorišnog komada Živomira Stojanovića Žorža „Ko je koga“, održana je 30. marta u leskovačkom Narodnom pozorištu (LNP) sa početkom u 20 časova, da bi repriza ove predstave bila odigrana već sutradan u petak 31. marta 2017. godine. Premijeru nisam, namerno, gledao; gledao sam reprizu. Nisam gledao premijeru da ne bih ugledao sve one likove koji redovno dolaze na premijere pozorišnih komada, jer su dobili džabe ulaznicu, kao i zbog same predstave, jer mislim da je, skoro uvek, sama predstava mnogo bolje odigrana na reprizi od premijere; tada su glumci oslobođeni bremena, pa i stega, premijernog izvođenja i postoji mogućnost da pruže svoj maksimum.
Kao što sam već pisao, povodom pozorišnog komada „Mušica“, isto tako mislim da pozorišnom komadu-vodvilju „Ko je koga“ nije mesto u repertoaru Narodnog pozorišta u Leskovcu, te da je pre namenjen amaterskim pozorištima ili estradnim putujućim družinama nego jednom profesionalnom teatru. NJegovim stavljanjem u repertoar i izvođenjem u LNP, ono (LNP) je spustilo svoju pozorišnu scenu na nivo amaterskih ili pak estradno-kabaretskih pozorišnih trupa. Jer, ovaj pozorišni komad nije komedija, nije vodvilj, nije burleska, nije pozorišna lakrdija – ovo je lakrdija od pozorišta. Samo delo je tortura publike. Ovakvog diletantskog čuda – „nešto, a pozorište“ – igraju se predškolska deca u baštama svojih porodičnih kuća gde je pozorišna zavesa najobičniji čaršaf okačen na konopac za sušenje veša i gde je publika komšiluk i najbliža rodbina. Tako ja mnim. Umesto etike, diple, gospodo, kako bi rekao Miloš Đurić. Pa, gde je ta pozorišna uprava LNP da kaže: Ovo „čudo“, na pozorišnim daskama LNP, ne može da prođe! Gde je lokalna samouprava da kaže: Ne damo ni prebijene žute banke za ovakva pozorišna iživljavanja neodgovornih pojedinaca?! Gde su svi Ti ljudi? Gde?
Sam pozorišni tekst je površan, plitak, siromašnog i jeftinog duha, sa nepotrebno grubim pikanterijama gde se ne teži za satirom, već za banalnim, kafansko-uličarskim vicem, koji ponekad upali, ali, u većini situacija, ostane na pola puta kao neuspeli vic, kao groteska sa kojom se žonglira, vrlo često ponavljajući i prerađujući se u raznim varijantama, dok gledaocu ne dosadi. Međutim, kada takav vic pređe u erotične sfere postaje neukusan i vulgaran. Imam utisak da je pisac komada Živomir Stojanović Žorž želeo da nušićevskim jezikom ispriča ljubavne jade Leposke i Milisava, ali da je preterao u želji za kopiranjem i stvaranjem nušićevske pozorišne atmosfere za koju ne poseduje spisateljskih mogućnosti, a još manje znanja i talenta. Kao da je niz pozorišnih skečeva ili čaršijskih anegdota sabrano, zbrda-zdola, i pretvoreno u nekakav konglomerat koji teži, bez imalo nade u uspeh, da bude komedija-vodvilj, gde se umesto britke satire prešlo na nekontrolisane niske strasti, jeftine prostakluke i vulgarnosti; gde smo umesto nušićevskog jezika, dobili jezik Kursadžija, sve u želji da se dobije predstava koja bi se dopala pozorišnim gledaocima. Pogotovu što sam reditelj Mladenović kaže: „…cilj ovog vodvilja je samo da zabavi i da nasmeje publiku. Viših ciljeva od toga nemamo, zaista.“ Šta nakon ovakve izjave reditelja reći? Šta? Ako je cilj ovog pozorišnog komada „…samo da zabavi i nasmeje publiku“ onda je on sasvim nepotreban, jer se „naivni“ gledalac, kakvog priželjkuje gospodin Mladenović, može „uhvatiti“ na efekat i šmiru, gde važi sentenca: „Lud se i na brašno smeje.“ Ne mogu da shvatim da su se ambicije reditelja-glumca gospodina Mladenovića, tokom njegovog tridesetogodišnjeg angažmana u LNP, zadovoljile jednim ovakvim lukrativnim pozorišnim komadom. Ovo je za plakanje!
Komedija ima svoje težište i zna se oko čega se radnja odvija. Ćerka Žike Pampura, lepa Leposka, zaljubljena je i ostaje trudna sa Milisavom, Tikomirovim sinom. Kako su porodice Žike Pampura i Tikomira Kekinog u zavadi, zaraćenih odnosa, zbog „silivanja“ Žikinih kokošaka od strane Sofronija, petla Tikomira Kekinog, samim tim je i ljubav Leposke i Milisava nedozvoljena romansa i nemoguća misija. Sam rasplet komada „Ko je koga“, sav taj kalambur, odvija se oko Žikine želje za dokazivanjem, pred licem pravde, „silovanja“ njegove Leposke od strane Milisava sina Tikomirovog. Naravno, na kraju je happy end i svadba. Radnja i siže komada toliko karakteristična za srednjovekovne komedije nastale u periodu 15. i 16. veka, pogotovu komedija tipa dell’arte.

Fotografija Narodno pozorište Leskovac

Kompletamn tekst u štampanom izdanju Nove Naše reči  i na sajtu www.novanasarec.org.rs, link

KO ĆE KOGA

Prati
Obavesti me o
guest

2 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Nema ko da glega
Nema ko da glega
5 godine pre

Vecko je 100% u pravu. Treba gradonacelnik Goran da malo vise paznje posveti i kulturi tj. pozoristu. “Musica” i “Ko je koga” ne trebaju u nasem pozoristu. Ne znam da li Goran uopste cita NNR i Veckove kritike, a morao bi jer Vecko, to se vidi, o pozoristu dosta zna. Neka Goran razmisli o Veckovim kritikama koje pise za NNR.

mizerno
mizerno
5 godine pre

A sta Vecko misli od Bizarno?