NIŠ
Povodom 140. godišnjice Biblioteke „Stevan Sremac“ u Nišu u Svetosavskom domu. postavljena je izložba skika „Kamen drevnog snevača“ Bratislava Anđelkovića iz Vučja koja je danas.
Slike su na nesvakidašnjim“platnima“ – starim vratima, pocepanom opanku, ali i kamenu, parčetu drveta, metalu, nekom odbačenom predmetu. Preciznost slikanja, bez obzira na materijan je zadivljujući, izuzetan i veran.
„ Ova postavka je mini retrospektiva. Ja slikam na čudnim podlogama kao što je kamen, staro drvo, koža. Likovnoj javnosti više sam poznat kao minijaturista. Slikam golim okom i na zrnu pšenice i na članku mrava i na palidrvcetu. Ova izložba je pod nazivom „Kamen drevnog snevača“. Na tu temu je Nebojša Ilić uradio dva filma, prvi i drugi deo i koji su veoma dobro prošli na svim međunarodnim festivalima dokumentarnog filma. Ponosan sam na ono što radim“ kaže Bata iz Vučja.
„ Bata je jedan od najzanimljivijih likovnij umetnikakod nas, koji nam svojom energijom i ljubavlju peuža jedan renesansni duh , koji mi kao narod nismo doživeli i iživeli na jedan pravi način. Njegov rad je specifičan, jer čim pogledate njegov rad znate da je to radio Bata iz Vučja. U tome je najveća dragocenost umetnika, da ima svoj rukopis“ – stoji zapisano uz radove ovog autentičnog umetnika na njegovoj postavci u Svetosavskom domu u Nišu.
Umetnik za sebe kaže „ ja sam samo čovek koji stvara, kada ću biti slikar to je pitanje vremena. Mnogi su me kritičari prihvatili i stavili u red nekih naših većih slikara“. Dodaje da je njega kamen probudio i da je uz kamen pronašao sebe.
“ Krenuo sam tim pravcem i deset godina sam istraživao i ispitivao tehniku sa kojom ću ostavljati tragove, kako bih taj kamen opelemenio, kako bi on predstavljao mene i moju Srbiju”.
Postavka ima 58 eksponata. Jedan od ciklusa koji je posebno istaknut sastavljen je od portreta patrijarha Pavla. Predstavljena je i loza Nemanjića. A kako kaže autor izložbe on slika istoriju srpskog naroda. Na jednoj slici je polovina slike Njegoš, a sa druge strane je lik Karađorđa.
O ovom slikaru je pisao Milić od Mačve, Đorđe Kadijević, Dobrica Erić. Saradnja sa Milićem od Mačve, jednim od uticajnijih srpskih slikara druge polovine 20. veka dokazuje da Bata i njegove kreacije imaju posebno mesto u likovnoj umetnosti Srbije .