KAKO SRUŠITI “ŠAJKAČU”

LESKOVAC

(Nova Naša reč)

I u toj opštoj priči o stanovima , lokalima, hotelu, parkiralištima i „obilju“ zelenih površina, to kad “Delta Real Estate”, čiji je vlasnik Miroslav Mišković, onaj isto koga vlastodršci u Srbiji spočitavaju da ga finansira svakome ko se usudi da ih nešto suvislo pita, nedaj Bože da kritikuje, najpre sruši leskovački sajam,  a onda tu „investira“ gradeći zgradurine , novinara Nove Naše reči je zanimalo kako stvari stoje sa zemljištem. Naime, kada su kupili leskovački sajam, „Delta koji god“ je kupila samo zgrade ali ne i zemljište, na kome bi sada da malo zidaju. Jer ,  oni imaju SAMO pravo korišćenja tog zemljišta ali, ne bi se baš reklo da je to pravo za zidanje spontano stečeno . Iako su, u međuvremenu, u leskovačkom katastru upisali sebe kao vlasnike, o čemu je Nova Naša reč pisala još u julu 2013. godine.

Na naše pitanje šta se dešava sa zemljištem, advokat Jovana Vučković Pejčić nam je odgovorila da je “to zemljište Privrednog društva Leskovački sajam, sa pravom svojine 1/1” i da nam ona može pružiti uvid u dokumentaciju koja to dokazuje.

Na naše insistiranje da je, prema ugovoru o privatizaciji leskovačkog sajma, koji smo dobili iz Agencije za privatizaciju, “Delta holding” kupila zgrade ali ne i zemljište, na koje ima pravo korišćenja ali ne i pravo svojine, što znači da za sve svoje nameravane aktivnosti mora da dobije dozvolu od države ili grada, dobili smo odgovor:

“Što se tiče pravnog osnova o sticanje prava svojine i dokaza o pravu svojine u Republici Srbiji nisu ugovori u Agenciji za privatizaciju, već je izvod iz Katastra nepokretnosti koji je ustanovljen i važi u gradu Leskovcu. Činjenica je da je upisano pravo korišćenja na zemljištu i to nije sporno, da su kupljeni objekti i da je na zemljištu u momentu privatizacije bilo moguće steći pravo korišćenja, s tim što je prema rešenju Zakona o planiranju i izgradnji ovde moguće izgraditi i konverziju prava svojine i moguće graditi sa pravom korišćenja koje postoji. Dakle, pravo korišćenja je upisano u korist Leskovačkog sajma i to je nesporno činjenica kao i svojina na objektima, što je takođe nesporno, a znači na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti koji je na osnovu propisa Republike Srbije jedini dokaz o pravu svojine“, objasnila je  Jovana Vučković Pejčić.

„Da li to što ste vi upisali pravo korišćenja, to koje ste mogli da upišete, na osnovu čega ste upisali pravo svojine, to me zanima, nije mi jasno, insistira dolepotpisana.

„Ne, ovde piše pravo korišćenja, to nije sporno, ali inače postupak je taj da se radi konverzija prava korišćenja u pravo svojine. I to je jedan…“, objašnjava advokatica.

„Da li  od nekog iz grada morate da dobijete dozvole da biste mogli da koristite to zemljište kao da je vaše…“, nastavlja dolepotpisana sa pitanjima jer joj nije baš najjansije o čemu se radi ovde.

„Ne, ne treba da dobije bilo ko ko je vlasnik, odnosno ko je bilo kada ranije kupio bilo koje gradsko-građevinsko zemljište, a još uvek nije izvršio konverziju što može učiniti. U bilo čijem listu nepokretnosti videćete isti podatak pravo korišćenja. Ako vi imate, recimo, vašu kuću, na vašem dvorištu vama stoji pravo korišćenja. Ja verujem da za korišćenje ne tražite saglasnost grada da bi svoje dvorište koristili“, kaže advokatica.

„Ako ste  kupili dvorište na kome je kuća, onda  imate pravo svojine“, opet novinarki nije jasno.

„Tako je, oni jesu kupili i pravo korišćenja, ali biće upisano pravo korišćenja. Niste u pravu, morate da proverite“, kaže advokatica. Na sugestiju da je novinarka proveravala, advokatica konstatuje „e pa,  niste lepo proverili“. Šta da proverimo „lepo“ ostaje nejasno? Da  ne verujemo svojim očima i ne mislimo svojom glavom?

Ovaj mali dijalog je, inače, skinut bukvalno sa snimka.

Na njegovom kraju se uključuje i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji kaže sledeće o temi. A tema je rušenje sajma i izgradnja stanova, hotela i lokala na javnoj površini. Ključni argument, zauzeta javna površina u gradskom parku radi kafića i kako je to „lepo“.

„Pre svega, mislio sam da se, ne samo danas, a otvoreni smo i za danas, javnost uključi, pre svega inžinjeri i arhitekte ljudi od struke. Znači ovde imate varijantu postojeće stanje da ostane kakvo jeste i u narednom vremenskom periodu. I  da se setimo, recimo, Nišelektra i sadašnjeg ABC koji je postao prošle godine najbolji mini-hotel na nivou čitave Srbije i da nudimo perspektivu za otvaranje 300 radnih mesta i investicije od 18,5 miliona evra ili da zadržimo stanje kakvo jeste. Sami ste videli da sajam, koji je od značaja kao jedna celina, ali pre svega mislim kad je arhitektura u pitanju,  ima itekako uticaja i značaj za studente koji se bave tim delom posla, ali 1,5 miliona eura da bilo ko uloži u zgradu, a da neće u narednih deset godina, a možda i više, vratiti uloženi kapital, teško da možete naći takvog investitora. S druge strane, imate stambene jedinice koje su neophodne gradu Leskovcu, uređenje grada da to liči, kao što ste videli na savremen, kvalitetan i dobar način, sa pre svega projekcijom za humano stanovanje. Na javnosti i na ljudima koji su od struke i oni koji treba da stave svoje potpise na ovakvim projektima je da u narednom periodu prouče, da urade dobru analizu i da nam to dobro projektuju. Ono što je meni drago je da ste se, pre svega, svi ste se odazvali, da su mediju tu prisutni, da sva pitanja treba da se postavljaju, da sve nedoumice itekako treba da se reše.

Nismo svi od struke, mnogo puta dobijemo i pogrešne informacije, ali ono što je sigurno je da javnost mora da bude uključena, da možemo da razmotrimo sve varijante. I znate, ja onaj status kvo pozicije da se ništa ne menja, nisam za tu delatnost. Danas je pijaca preseljena zbog Lidla i vidim da su svi ljudi zadovoljni i da im je nova lokacija mnogo bolja nego što jeste. Da, ja  to odgovorno tvrdim,  jer sad imaju sanitarni čvor i sve što je potrebno, a biće tek zadovoljni kada se napravi investicija i kada im profit bude mnogo veći nego što jeste. A da je loša lokacija onda bi se preselili na drugu poziciju.

Tako da mnogo puta mi volimo da otvaramo teme, da raspravljamo one ekstra-negativne pozicije, a ja mislim da treba da gledamo i imamo viziju stvaranja. Mene ne interesuje ko je investitor u smislu na koji način, šta i kako je, interesuje me da to bude zakonito da se ispoštuju svi pravni akti. Da oni koji su zaduženi da štite spomenike to rade ili daju saglasnost, a oni koji žele da investiraju u našem gradu uvek su dobordošli.

Jer  grad mora da se širi, mora da se menja i mora da poprima jedan urbani i savremeni izgled. Ovde sam više izašao da, ako ima pre svega od stručne javnosti pitanja, ali i hvala Bogu od medija, da nemate inhibicije, nego trebate da pitate, jer to su stručni ljudi koji žele da investiraju, ali istovremeno ako imaju barijere i prepreke lako je da odu i na neku drugu investiciju i u nekom drugom gradu, na nama je da procenimo šta je benefit našeg grada“, rekao je gradonačelnik.

Eto.

RETKO DRVEĆE NIKOGA NE ZANIMA
U parku ispred  sajma, u kome  „investitori“ žele da grade, između dva svetska rata, zasadjeno je drveće retko i na prostorima Evrope. To niti koga zanima niti tangira.

ZLOSLUTNICE

I, ko da smo znali.

„Posebno je zanimljivo da je u  1,43 ara zemljišta , tj. parka oko leskovačkog sajma, uknjiženo i u zemljišne knjige na  ime AD „Leskovački sajam“. U leskovačkom katastru nisu mogli da nam kažu na osnovu kog dokumenta, i ko ga je izdao, je privatna firma uknjižila državno zemljiše na svoje ime sa osnovom prava „pravo korišćenja“. Nismo uspeli da dobijemo odgovor, a pitali smo razne školovane i informisane ljude i ponekog političara, da li ta „igra reči“ o „pravu korišćenja“ samo stepenica ka apsolutnom vlasništvu nad državnom imovinom. Što ne treba isključiti u postupku nekakve „konverzije“. (Nova Naša rec , početak jula 2013. godine)

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare