Kako do profesionalnog informisanja

VLASOTINCE

 

Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije, u okviru projekta „Kako do profesionalnog informisanja“, koji sufinansira opština Vlasotince, organizovao je danas seminar u galeriji Kulturnog centra u ovom mestu.

U ime gradonačelnika Vlasotinca Zorana Todorovića, učesnicima seminara obratio se član Opštinskog veća Zoran Stamenković. „Opština Vlastoince istinski je posvećena pravovremenom i profesionalnom informisanju svojih građana u svim oblastima života i rada. Medije doživljavamo kao partnere, i trudimo se da informacije o tome kako se troši novac građana učinimo što transparentnijim. Mediji moraju da poštuju pravila profesionalnog izveštavanja, bez senzacionalizma i izvrtanja činjenica, što odlikuje tabloidno novinarstvo i na tom polju trebalo bi nešto da se promeni“, rekao je Stamenković.

Vlasotince seminar novinari 1

O Etičkom kodeksu novinara Srbije govorio je predsednik suda časti NUNS-a i član Komisije za žalbe u Savetu za štampu Vlado Mareš.

„Što se tiče pitanja morala, na tome zajednički treba da poradimo, i vlast, i političari i novinari, i u tome moramo biti saputnici i saradnici. Sud časti je postojao i u starom sistemu, pri Udruženju novinara, ali su sva ta udruženja bila pri organima vlasti, i  na neki način skrivena tela države. Celo novinarstvo i sva udruženja i tela bili su deo jednog državnog projekta“, rekao je Mareš.

„U NUNS-u se trudimo da sudovi časti ne budu kao što su bili u tom vremenu, transmisija vlasti i zavisni od volje političara. Novinarstvo je danas u poziciji da mora da misli samo o sebi, da bude autonomno, nađe svoj put i izlaz, i svoje mesto u društvu“, rekoa je on.

„Od pre nekoliko godina kada smo krenuli sa Savetom za štampu kao posebnim samorugulatornim telom svih novinara,  sudovi časti pri udruženjima izgubili su svoju suštinu, i dosta toga se prenelo na Savet za štampu. Od kada sam ja predsednik Suda časti u NUNS-u, imali smo samo dva slučaja o kojima smo raspravljali i izjasnili se, mada je svakako bilo razloga da ih bude više, ali je puno toga prešlo na komisije za žalbe. Posebna vrednost Saveta za štampu i Komisije je to što su sada uključeni građani da kažu šta misle, ukolko su povređeni sadržajem ili načinom na koji je neki tekst napisan. Građani mogu da žalbom popravljaju nas novinare“, rekao je Mareš.

On je objasnio da su u jurisdikciji Suda časti NUNS-a samo članovi NUNS-a, što je njegovo veliko ograničenje.

„Član NUNS-a bio je Milovan Brkić, današnji glavni urednik Tabloida, koji je slobodan u neprihvatljivoj meri. Zbog takvog načina rada Brkić je došao na Sud časti, i isključili smo ga iz NINS-a. To je posao Sudova časti. Mere koje možemo da preduzmemo su javna opomena, privremeno isključenje iz NUNS-a i trajno isključenje iz NUNS-a. To nisu rigidne mere, jer novinari i ne zaslužuju takve mere“, stav je Mareša.

„Kada prepoznamo zlu volju sa kojom novinar radi, jako smo strogi, jer novinari ne smeju da budu zlovoljni ni prema kome i ni prema čemu već moraju da rade svoj posao profesionalno i odgovorno. Borimo se protiv svake vrste autističnosti, ksenofobije, huškačkog novinarstva, predrasudnim odnosima, to su bolesna ponašanja kojih u medijima ne treba da bude“, objasnio je rad Suda časti Vlado Mareš.

O iskustvima Saveta za štampu u pormociji profesionalizma i etičkih standarda u novinarstvu govorila je generalni sekretar ovog Saveta Gordana Novaković.

Savet za štampu počeo je da radi pre pet godina, kao jedino samoregularno telo, osnovano od strane UNS-a, NUNS-a, Asocijacije medija i Lokal presa, i nadležan je za štampane i onlajn medije.

Savet izriče javne opomene, koje se najpre stavljaju na sajt i o tome obaveštavaju drugi mediji. Savet odlučuje o žalbama građana i institucija na kršenje Kodeksa novinara. Žalbe razmatra komisija od 11 članova, gde su osim predstavnika osnivača Saveta, uključeni i predstavnici civilnog društva i javnosti, koji su izabrani na konkursu. Komisija se sastaje jednom mesečno, a rok za odlučivanje je 45 dana.

„Što se tiče strukture žalbi u ovoj godini, primili smo 84 žalbe, od kojih se 10 odnose na portale. Kada se žalbe odnose na lokalne medije uglavnom je reč o portalima, tri žalbe u ovoj godini su se odnosile na štampane lokalne medije, reč je o listovima Mađar so, Narodne novine i Vranjske. Po našoj oceni samo su Narodne novine prekršile kodeks. Sa portalima je prisutan problem što se za neke od njih ne zna ni da li postoje, da li ima redakcije i urednika. Građani se najčešće žale na štampane medije, i to na one sa nacionalnom pokrivenoću, a ređe na lokalne“, rekla je Novaković.

U aprilu prošle godine Savet je počeo eksperimentalno da radi monitoring dnevnih novina. Prema tim rezultatima, u ovoj godine najviše žalbi odnosilo se na Kurir, 10, od toga je u sedam slučajeva doneta odluka da je Kodeks prekršen, na Informer, protiv koga je podneto osam žalbi i u svim slučajevima je utvrđeno da je Kodeks prekršen, šest žalbi odnosilo se na Blic, u četiri slučajeva odlučeno je da je kodeks prekršen, dok su protiv listova Alo i Novosti podnete po pet žalbe, koje su prihvaćene od strane komisije.

„Od 56 odluka koje je donela komisija, mi smo čak u 40 slučajeva odlučili da je kodeks prekršen. Rezultati ovog monitoringa su porazni. Od aprila do kraja prošle godine ukupan broj prekršaja bio je 3.357. To su nesporni prekršaji, gde nije bilo dileme  da li je kodeks prekršen ili ne. Ovi podaci se odnose na broj tekstova, a najčešće je u tim tekstovima više tačaka kodeksa prekršeno. Prema monitoringu, više od 1.000 prekršaja odnosi se na Informer, i on u tome prednjači, slede Blic pa Kukir“, rekla je Novaković.

Komisiji se građani najčešće žale na istinitost izveštavanja, ima slučajeva kada je reč o novinarskoj pažnji, a ima i slučajeva diskriminacije, mada oni nisu tako izraženi. U ne malom broju slučajeva mediji se žale jedni na druge zbog kršenja autorskih prava. Priličan broj žalbi građana odnosi se na neobjavljivanje odgovora, iako je to zakonska obaveza medija.

Rezultati monitorigna su, međutim, malo drugačiji u odnosu na iskustva komisije. U medijima se najčešće krši pretpostavka nevinosti, mada komisija ima malo žalbi vezano za to. Čest prekršaj je istinitost izveštavanja i narušavanje zaštite privatnosti. Rezultati monitoringa su upotrebljeni za podnošenje ukupno osam žalbi.

„Interesantno je kako su mediji reagovali na ove žalbe, u suštini niko od njih nije video da je nešto loše uradio“, rekla je Gordana Novaković, i naglasila da mediji i pored upozorenja ponavljaju greške.

 

P8030907 P8030904 P8030905 P8030906

 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare