Kako je radnik obezbeđenja postao vlasnik ili direktor gotovo 1.200 preduzeća u blokadi u Srbiji

BEOGRAD

Dejan Paljević, rodom iz Sremske Mitrovice, je bivši električar, radnik obezbeđenja ili penzioner, u zavisnosti od toga koji od njegovih pet profila na društvenoj mreži Fejsbuk otvorite.

Istovremeno, Paljević je, mada to ne piše ni na jednom od njegovih profila, direktor, vlasnik, zakonski zastupnik ili likvidacioni upravnik u 1.187 preduzeća, što ga čini prvim na listi direktora sa najvećim brojem preduzeća u svom portfoliju, pokazuju javno dostupni podaci.

I nije jedini. Kupovina zaduženih i „mrtvih“ preduzeća od stvarnih vlasnika u Srbiji je već jednu deceniju biznis i „paljevića“ ima barem desetak.

Internet pretragom se mogu naći agencije koje otkupljuju firme u blokadi, a oglasi koji nude isto postoje i na u Halo oglasima. U najkraćem bismo ih mogli prepričati u ove dve rečenice: Vaša firma sa dugovima je od sada naša briga. Sve što radimo je u skladu sa zakonom.

Od 2019. godine kada je istraživačka mreža BIRN radila prvo istraživanje o trgovini zaduženim i propalim preduzećima čime se izbegava plaćanje obaveza prema državi, radnicima i poveriocima, država je uradila malo šta da to suzbije. Da je drugačije, direktori koji su tada identifikovani danas ne bi imali nekoliko puta više preduzeća pod svojim okriljem.

A da nije baš sve po zakonu, svedoči i činjenica da su ovi ljudi uglavom istraživani od strane policije i tužilaštva, odnosno protiv njih postoje istražni postupci, što je za Forbes Srbija potvrdilo i Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu. Ipak, biznis i dalje, očigledno, cveta.

Forbes Srbija donosi priču o prvih pet ovakvih direktora u Srbiji. Koliko imaju preduzeća, kako ta razrađena šema ustvari funkcioniše, da li su pod prismotrom istražnih organa ili nesmetano obavljaju svoj posao.

1. Dejan Paljević – 1.187

Od 2019. do danas Paljević je povećao broj firmi u kojima jeste ili je bio direktor, vlasnik ili oboje sa 195 na gotovo 1.200.

Javno dostupni podaci pokazuju i da je među ovim firmama njih oko 460 obrisano, dok su ostala ili u procesu likvidacije ili su u višegodišnoj blokadi.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nema podatak da li se Dejan Paljević nalazi na slobodi, ali budući da je u poslednje dve nedelje povećao broj firmi za dve, dalo bi se zaključiti da jeste.

S druge strane, za Forbes Srbija kažu da su „pred ovim tužilaštvom u toku dva postupka protiv osumnjičenog Dejana Paljevića i to zbog krivičnog dela iz člana 225. Krivičnog zakonika i zbog krivičnog dela iz člana 138. Krivičnog zakonika“.

U pitanju su, naime, poreska utaja, koju reguliše član 225, ali i ugrožavanje sigurnosti, koje je regulisano članom 138.

Drugim rečima, Paljeviću se očigledno stavlja na teret da je pokušao da izbegne plaćanje poreza, doprinosa i ostalih propisanih dažbina, odnosno davao lažne podatke kako bi stečenim prihodima na osnovu kojih se utvrđuje visina tih obaveza.

Zakon takođe, u ovom članu propisuje da ako je u pitanju izbegavanje poreza veće od milion dinara zaprećena kazna je zatvor u trajanju od jedne do pet godina plus novčana kazna. Ako je taj iznos veći od pet miliona, zatvorska kazna se povećava do osam, a ako je veći od 15 miliona onda je ona od tri do 10 godina.

U drugom slučaju, Paljević je osumnjičen da je ugrožavao nečiju sigurnost i to „pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili nekoga njemu bliskog“.

2. Robert Feješ – 733

Robert Feješ je sadašnji ili bivši vlasnik ili direktor u 733 preduzeća.

Prema javno dostupnim podacima direktor je u 651 preduzeću, dok je vlasnik u 402.

Da ne bude zabune, u nekima istovremeno obavlja obe funkcije. Najveći broj ovih preduzeća je, kao i u slučaju Paljevića, u blokadi ili je u postupku likvidacije.

Feješ bi se mogao smatrati jednim od pionira u biznisu preuzimanja zaduženih firmi, zajedno sa svojom sestrom Izabelom.

Prema navodima iz Prvog osnovnog tužilaštva i protiv njega se u ovom trenutku vode dva postupka. U pitanju su krivična dela iz člana 224 Krivičnog zakonika, kao i iz člana 208. stav 4. U pitanju su krivična dela nedozvoljene proizvodnje ili prerade robe koja je zabranjena ili je za nju potrebno dobiti odobrenje nadležnih organa.

U drugom slučaju reč je o prevari, tojest pribavljanju imovinske koristi nanošenjem štete koje prelazi iznos od 1,5 miliona dinara.

Zaprećena kazna u ovom slučaju je od dve do 10 godina zatvora.

Kako je BIRN pisao, Feješ je i ranije bio pod istragom zbog sličnih krivičnih dela.

3. Nenad Stanimirov – 653

Preduzeće BG KING express je u stečaju, a stečajni postupak je otvoren jula 2021.

Prema javno dostupnim podacima, ovo preduzeće ima poreski dug od 132,6 miliona dinara i njegov jedini vlasnik je Nenad Stanimirov, još jedan sa spiska direktora sa najvećim brojem preduzeća u Srbiji.

Pored BG KING expres-a, Stanimirov ima još 652 preduzeća u kojima je vlasnik, direktor ili zakonski zastupnik.

I protiv njega se vodi postupak po članu 225 Krivičnog zakonika, odnosno sumnjiči se za delo poreske utaje.

4. Goran Goce Proev – 389

Makedonski državljanin Goran Goce Proev za prethodnih mesec dana povećao je broj preduzeća u kojima je direktor ili zakonski zastupnik za nekoliko desetina, pokazuju javno dostupni podaci.

Bio je osnivač i vlasnik firme Ceprovex o kojoj je Forbes Srbija nedavno pisao, a među 389 preduzeća koja trenutno ima u svom portfoliju njih 278 su u blokadi, a 56 se u registru Agencije za privredne registre vode kao aktivna privredna društva.

Za razliku od ostalih, u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu nema postupaka koji se vode protiv ovog direktora.

5. Izabela Feješ – 220

Do jula 2022. godine kada je ovo preduzeće obrisano iz registra privrednih društava, Izabela Feješ bila je vlasnica firme World business solution, osnovane januara 2018. za pružanje konsultantskih usluga.

Kako je svojevremeno pisao BIRN, pomenuta firma bavila se otkupljivanjem, odnosno preuzimanjem zaduženih ili blokiranih firmi, a kako su tada objašnjavali medijima taj biznis je potpuno legalan i „uživa podršku nadležnih poreskih i drugih državnih organa“.

Izabela Feješ trenutno u svojim rukama ima 220 firmi, a prema podacima tužilaštva protiv nje se vodi postupak zbog prevare, odnosno po članu 208. stav 4 Krivičnog zakonika.

Sve po zakonu

I dok je World business solution obrisan iz registra, na tržištu i danas ima firmi, tačnije konsultantskih agencija koje otkupljuju blokirana i zadužena preduzeća, nekada ih i nude na prodaju, a nekada samo posreduju između prodavaca i kupaca ove tražene „robe“ na tržištu.

Oglasi za otkup ovih firmi mogu se naći čak i na stranicama Halo oglasa. U oglasu potpisanom sa „treća generacija“ i naslovljenom kao „usluga prenosa firmi sa vas na našu osobu“ navodi se da vrše otkup privrednih društava, preduzetničkih radnji ili ortačkih društava.

“Da li je vaša firma u blokadi ili likvidaciji, to neka vas ne brine, jer ukoliko se nama obratite, od dana kada se promena preda u APR-u sva ta briga apsolutno prelazi na nas i mi smo jedini odgovorni za vaše preduzeće“, navodi se u ovom oglasu uz napomenu da je ceo posao u skladu sa zakonskim propisima.

Inače je zajedničko ovakvim oglasima kojih ima i na stranicima platformi Sasomange i Kupujem prodajem, da insistiraju na poštovanju zakona, odnosno legalnom biznisu.

„Vršimo otkup firme koja Vam nije potrebna, koja je u blokadi ili duguje dobavljačima, poreskoj… Uz poštovanje zakonskih propisa i pristupačnu naknadu na teret klijenta“, primer je takvog oglasa.

Razrađena šema

Naknada se u ovom poslu svakako podrazumeva, ali je logika obrnuta. Umesto da kupac plaća prodavcu, zapravo prodavac blokiranog preduzeća plaća njegovom novom vlasniku.

Tarifa, kako je ranije pisao BIRN, ide od 300 do više od 1.000 evra, u zavisnosti od veličine problema, ali i toga da li prodavac insistira da kupac bude osoba koja nije na spisku „prokaženih“ ili ne. Ukoliko mu je važno da njegovo preduzeće ne dospe u ruke u medijima već targetiranih kupaca, a koje je i Forbes naveo u tekstu, onda će za to mora biti spreman da plati nešto veću cenu od standardne tarife.

Srž problema je, međutim, svugde ista. U pitanju su firme kojima je zbog dugova ili nekog drugog prestupa oduzet PIB, u blokadi su zbog prinudne naplate ili je otpočet proces likvidacije. Svakako su dužnici državi, poveriocima, a nekada i radnicima po osnovu neisplaćenih zarada ili doprinosa.

Da bi izbegli da plate ove obaveze, a ujedno se oslobodili preduzeća vlasnici posežu za prenosom vlasničkih udela gore pomenutim direktorima i za to im plate određenu naknadu. Rešavajući se ovih preduzeća oni se reše i njihovih dugova, što im omogućava da osnuju novo preduzeće neopterećeni balastom. Najčešće pre nego što predaju ovakvo preduzeće oni iz njega izvuku gotovo svu imovinu, tako da na njenom kontu ostanu samo dugovi.

Motiv bivših vlasnika, dakle, je jasan. Za nekoliko stotina evra koje će dati Paljeviću ili nekome poput njega ratosiljaju se firme u dugovima.

A šta je, sa druge strane, Paljevićev motiv? Da li samo tih nekoliko stotina evra koje dobije od svakog vlasnika od koga je „otkupio“ preduzeće ili se pak radi i o nekom drugom interesu? Da li je moguće da iza ovog „biznis plana“ koji je u Srbiji poslednjih godina uzeo maha, stoji jedan 60-godišnji radnik obezbeđenja ili se ipak radi o nekom mnogo umešnijem i uticajnijem koji zapravo uzima kajmak dok Paljević i njemu slični dobijaju tek deo novca zarađenog na taj način.

Izvor: Forbes

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare