Kako je nastala poslovična izreka Leskovčana: Zare igra-ne se znaje

LESKOVAC


Sin na Miku Ludajku – Zare postade fuzbaler kakv u Leskovac do tg a ni do
sg nee bija.Zare je davaja golovi – kd si oće i odokle si oće.

Igraja je za Dubočicu i u Leskovac se ne pamti da je bila utakmica, a da Zare nee daja gol.

Samo se nee znalo kolko će gola da da – dl edn, el dva, tri… el pa pet i poviše. Pa se u Leskovac i dn dns vika: ne se znaje – Zare igra!
Kad je Napredak iz Kruševac gostovaja u Leskovac – na tuj utakmicu tatko na Zare Mika Ludajka i Lembi kladiv se s kafedžiju Guštera da Zare – u prvo
poluvreme neće da da gol! I gušter gim uzme pare, jer je Zare u prvo poluvreme daja – dva gola. Da bi povrnuli pare Mika Ludajka i Lembi opkladiv se ss Guštera da Zare u drugo poluvreme – neće da da gol.

Gušter prihvati i ovu opkladu. Lembi je bija glavni za klađenje i u pauzu za drugo poluvreme dođe kod Zare u svlačionicu i kaže mu:
– Zare, nemoj da daš gol u drugo poluvreme – tvoj tatko se kladija ss Guštera
u dve iljade – da neće daš gol!, a i ja ga pomažem u tuj opkladu. Ti si i onakoj u prvo poluvreme već daja dva gola, a u drugo poluvreme nemoj da daš gol, drugi neki neka gi davav, ali ti – nemoj! Inače će ti tatko izgubi opkladu!
Zare obeća na Lembi – „da će vodi račun i da neće da da gol!“
Al, čim poče drugo poluvreme – Zare zabravi na onoj što je obećaja na tatka
Miku Ludajku i Lembi.
– Igramo mi i Luka Pačavra – izvodi korner. Kaže Zare. U šesnaesterac –
gužva, muvanje, guranje! I Luka nabaci visoku loptu, lopta prebaci postavljeni zid, ja ripnem i s glavu – ubacim loptu u gol. I ripnem od radost što sam daja gol i pođem na kud centar – igrači mi čestitaju što sam daja gol. Kad sam turija loptu na centar setim se koje mi je rekja Lembi i udarim se s ruku po glavu: lele, reko, sg će me tatko i Lembi prebijev!
Mika Ludajka je prvi rekja:
– Zare igra – ne se znaje!
Toj na Zare ostade kao nadimak, a na leskovčani je toj i dn dns poslovica kd
oćev da kažev da je sve neizvesno i da ništa nee sigurno – dok ne bude sigurno!

A Mika Ludajka je toj rekja kd se igrala prvenstvena utakmica Vlasina i Dubočica u Vlasotince 13.marta 1955.godine. Dubočici je bila potrebna samo pobeda da ne bi ispala iz Niški potsavez, a na Vlasinu je bilo dovoljno da igra nerešeno da bi ostala u Niški potsavez. ,,I cel Leskovac se digne da ide na tuj utakmicu. Još od sobajle Leskovčani su išli u Vlasotince – ss bicikle i konjska kola, ali najviše– peške. Onija koji su imali pare i sreću da dobijev mesto – u Vlasotince su se
odvezli u dvaes dva kamiona Dodža koji smo dobili od Amerikanci. Pošto
igralište u Vlasotince nee bilo ograđeno, nego su okolo bila lojza – iz Leskovac je u Vlasotince otišla i konjička milicija da održava red na utakmicu.

Vlasina je najviše stra imala od Zare i na nekolko dana pred utakmicu na
Zare su iz Vlasotince praćali poruke da ne dođuje u Vlasotince – nemoj Zare da dolaziš – će ti iskršimo noge!
Al, Zare se nee plašija i otide da igra.
A počelo je najgore što može po Dubočicu – Vlasina je povela s tri – nula i
Vlasotinčani koji su u publiku stojali pored Miku Ludajku, tatka na Zare,počeli da mu se smejev i vikav da je sve gotovo i da Dubočica ima da ispadne iz takmičenje.
– Miko, vikv mu, ode Dubočica iz podsavez!
A Mika Ludajka gim vika:
– Aaa, će vidite vi još! Ne se znaje – Zare igra!
Mika Ludajka je mlogo voleja da se kladi – ako ti daš iljado dinara Mika ti
da – duplo! I on se ss Vlasotinčani opkladi da Dubočica neće izgubi od Vlasinu.
I – dobi opkladu! Dubočica je pobedila Vlasinu ss četri prema tri, a sva četri
gola daja je – Zare! Mika Ludajka uzede pare na Vlasotinčani i vika gim:
– Reko li vi ja – Zare igra – ne se znaje!
I toj na Zare ostade kao nadimak i dn dns!

Sava Dimitrijević

(Iz knjige LESKOVAČKIM DRVENI TRTAMVAJ )

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o
Проститутки Бишкека