putlocker movies

istanbul escort iptv pulibetpulibet

Kako i da li uopšte čitamo istoriju: O Danu grada Leskovca još jedanput

LESKOVAC

Sramno: Zaboravili smo da obeležimo stogodišnjicu Dana oslobođenja Leskovca u Prvom svetskom ratu, a šta smo slavili 11. oktobra 2018. godine!? Novi pregled knjiga i napisa o toj temi.

Kako i da li uopšte čitamo istoriju: O DANU GRADA LESKOVCA JOŠ JEDANPUT

U Zborniku dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda (Tom 1, knj. 14, Beograd, 1957) za 11. oktobar 1944. piše da su posle zauzeća Vlasotinca (10. oktobar) Nemci iz Leskovca počeli da beže neorganizovano u pravcu Niša. „Snage naše 47. divizije napale su na Leskovac sa zapadne strane i zauzele ga, docnije su stigli bugarski tenkovi. U Leskovcu je ubijeno do 50 nemačkih vojnika“. (jedan pasus, pet redova)
U tomu 24. „Sabranih djela“ Josipa broza Tita, Beograd 1982, na strani 68 štampan je radiogram poslat Arsi Jovanoviću sa Visa 14. oktobra 1944. godine. U njemu piše:
„Treba javljati za Slobodnu Jugoslaviju i učešće bugarskih trupa. Leskovac su zauzeli Bugari uz pomoć naših jedinica. Sada vode naše i bugarske jedinice žestoke borbe na sektoru Niš. Osim toga , Bugari vode žestoke borbe u rejonu Ploče.
Politički je nezgodno što ste do sada ćutali o ućešću bugarskih trupa u borbi….“
U komentaru ovog radiograma u napomeni 130 na 263. strani piše: „Nije poznato kako je Tito došao do podatka da su bugarske jedinice uz pomoć NOVJ oslobodile Leskovac. U stvari, 15. srpska brigada 47. divizije NOVJ iskoristila je momenat kada su njemačke jedinice (10/11. oktobra) počele da se izvlače iz Leskovca zbog pogoršane situacije u rejonu Niša, pa je u prepodnevnim satima oslobodila Leskovac. U 12 časova u Leskovac je ušla Tenkovska brigada otačestvenofrontovske 2. bugarske armije.“
U knjizi „15. srpska brigada“ (Beograd 1991) autora Vojislava Nikčevića, na starni 116 piše:
„Uspešnom izvlačenju Nemaca iz Leskovca doprinela je i neaktivnost jedinica 47. divizije. Naime, obaveštajno-izviđačka delatnost je zatajila. Sutradan pre podne, 11. oktobra, posle kraće borbe sa nemačkim zaštitnicama, jedinice 47. divizije oslobodile su Leskovac…“
U knjizi „47. divizija NOVJ“, autora Hranislava Rakića (Beograd 1992), na strani 36 stoji:
„Međutim, operacijski dnevnik 47. divizije i druga izvorna građa govore da su se Nemci u noći 10/11. oktobra izvukli iz Leskovca i da je 15. srpska brigada ušla u Leskovac bez ijednog ispaljenog metka. O čemu se zapravo radi. Nemci, pritešnjeni sa svih strana i ne mogavši da se odupru snagama NOVJ, bili su prinuđeni da vrše koncentraciju i po mogućstvu izvrše prodor ka Prištini preko Prokuplja, pa su se zbog toga izvlačili iz rejona Leskovca. No, treba istaći da su u noći 10/11. oktobara jedinice 47. divizije izvršile silovit demonstrativni napad na Leskovac, koji je trajao do pred zoru. Nemci su sa kvislinškimk snagama odgovarali na napade kako bi prikrili nameru da se izvuku. To su činili sve dok se i poslednji vojnik nije povukao iz Leskovca. Kada su jedinice 47. srpske divizije ušle u Leskovac, grad je već nekoliko sati bio bez ijednog vojnika.“

(Ovde bi trebalo objasniti pojam demonstrativni napad. U vojnoj terminologiji, prema enciklopediji, demonstracija označava akciju pretećeg ili zavaravajućeg karaktera radi zastrašivanja eventualnog neprijatelja ili obmanu o upotrebi sopstvenih snaga, kako bi se postigao određeni vojni ili politički cilj.)
U knjizi „Retkocerski brigadni stroj“ (Beograd 1987) autora Aleksandra Živkovića, na starni 165 piše:
„Jedna zanimljivost vezana je za dan oslobeđanja grada. Naime, negde oko podne, dok je slavlje uveliko trajalo, s juga su u grad ušla dva mala bugarska tenka bez pešadije. Došli su da ‘oslobode Leskovac’. Taj, koliko neugodan toliko i komičan slučaj najviše je uzbudio i naljutio komesara Prvog bataljona Peru Jovanovića.“
U istoj knjizi na stranama 168 i 169 piše kako je Koča Popović, koji je uveče 11. oktobra, već stigao u Leskovac, posle raporta komandanta 15. brigade Stanimira Dinčića Dimče, rekao: „Sve je to dobro, ali vi niste nikako smeli pustiti neprijatelja da se nekažnjeno, bez borbe, povuče…“

U Našoj reči od 10. oktobra 1964. godine, prema rukopisu Kostadina Kocića, piše:
„Pridržavajući se plana, Četrdeset sedma divizija napala je 8. oktobra Leskovac i ovladala spoljnom linijom odbrane. Nemci su se našli u bezizlaznoj situaciji, te su noću između 10. i 11. oktobra počeli da se izvlače prema Nišu. Sutradan pre podne, posle kraće borbe sa nemačkom zaštitnicom, 15. brigada 47. divizije NOVJ oslobodila je Leskovac. Kasnije su u Leskovac ušli delovi bugarske tenkovske brigade“.
U Našoj reči od 11. oktobra 1974. godine istoričar Dobrosav Turović piše:
„Petnaesta brigada približavala se gradu, dok su 11. i 13. držale front prema Šarlincu, Deljanu i Kočanu. I pored žilavog otpora, neprijatelj je kukavički napustio grad. Noću 10/11. oktobra 1944. godine povukao se prema Nišu. Komandant 15. brigade Dinčić naredio je jedinicama da uđu u grad. Pre podne borci su sa Hisara ušli u grad, koji je sa cvećem radosno dočekao oslobodioce. Preko četiri hiljade majki našeg grada koje su ostale bez sinova i kćeri izašle su na ulice da pozdrave oslobodioce – tako dugo željenu partizansku vojsku. I oni kojima je rat prekinuo radosti i nade i čija su srca bila u ožiljcima prvi put su osetili radost slobode. U znak pobede i slobode žene su skinule crne marame… Ulicama porušenog i neisceljenog grada potekla je pesma boraca, radnika i seljaka, pesma o pobedi, slobodi, Partiji, o Titu, bratstvu i jedinstvu i o socijalizmu…“
Toliko nedoslednosti i paušalnih tvrdnji! Kome verovati: Zborniku dokumenata, Titu, autorima knjiga ili autorima napisa u novinama!? Jedna negativna činjenica u naučnoj metodologiji ima veću snagu od stotinu pozitivnih. Zato, gradska skupština Leskovca, kao u mnogim drugim gradovima u Srbiji, trebalo bi da još jedanput promisli koji dan treba obeležavati kao Dan grada. I da ga, bez ideološke egzaltiranosti kao kod Turovića gore u tekstu, obeležava a ne zaboravlja! Barem toliko možemo biti odgovorni prema našim precima!

Priredio Živojin Tasić

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o