LEBANE
Mi smo dugi niz godina pokušavali da nađemo aktivnost gde ćemo
uposliti žene. koje pripadaju marginalnim grupama. Onda smo pokrenuli
socijalno preduzeće, kaže za JUGpress direktot “Radanske ruže” iz Lebana Predrag Stošić.
Udruženje žena „Ruža“ iz Lebana postoji od 2010. godine .Osnivači
su socijalnog preduzeća „Radanska ruža“ gde rade žene iz marginalnih
grupa i sa invaliditetom.
Pitamo ga odakle ideja da se napravi baš ovakvo preduzeće?
“Nama je jedini cilj osnivanja preduzeća bio da uposlimo žene koje
pripadaju marginalnim grupama i kojima niko nikada nije dao šansu”, kaže Stošić.
Nije im bilo lako, veliki problem su imali i preduzeće i žene koje rade u njemu 2019. godine zbog firme kojoj su dostavljali svoje proizvode, specijalitete za zimu, a ona im nije plaćala ajvar, džemove i slično.
Ipak, “nakon problema koje smo imali prošle godine i koje smo relativno
uspešno prebrodili, 2020. godinu smo posvetili i radili isključivo
organsku proizvodnju i nešto malo konvencionalnu, a naša celokupna
organska proizvodnja ide za izvoz u Austriju i Nemačku”, preneo nam ej Stošić.
U “Radanskoj ruži” trenutno rade 23 žene.
“U sezoni ih je bilo malo više. Lično sam prezadovoljan kako rade i kako su prihvatile svoje preduzeće. Ono što je bitno, to je da, kada smo 2019 godine imali problem, održali smo sastanak i Slobodanka i ja smo rekli da imamo dve opcije – ili da proglasimo bankrot ili da probamo da se isčupamo. Sve žene koje su tada bile prisutne su rekle da moramo da se „čupamo“, jer je ovo naše preduzeće i mi ćemo raditi koliko je potrebno. Plata je nebitna, ako
je bude dobro, ako ne nikom ništa, preduzeće mora da opstane.
Tada smo definitivno bili sigurni da smo uradili nešto
dobro, ne verujem da bi se to desilo u nekom drugom preduzeću.
Njihovom upornošću, vrednošću i marljivim radom uspeli smo da
prevaziđemo probleme”, kaže Stošić.
Zanima nas kako su se osećale žene kojima, kako je i sam rekao , niko nikad nije pružio šansu da rade?
” To je zanimljivi i stalno ponavljam. Mnoga preduzeća koja imaju
viziju da budu prva na tržištu, a naša misija i vizija su suze i
osmesi. To se bukvalno ponavlja kod svake nove žene koja dođe u
preduzeće, da kada primi svoju prvu platu i pogleda u telefon, mi na
njenom licu istovremeno vidimo i osmeh i suze”, prenosi nam Stošić emocije žena kada shvate da imaju “svoje parče hleba”.
” One se socijalizuju, to su žene koje nikad nisu radile, bile su zatvorene u svojim kućama…
Bilo je, uslovno rečeno, problema, kada žene dođu da se uklope u celu
našu priču, ali ono što je bitno je da su same žene uspostavile takav
sistem da se bilo koja nova žena brzo uklopi u taj sistem i evo, za
pet godina postojanja, mi nismo imali ni dan bolovanja, nemamo normu,
o svemu se dogovaramo… Nikad nismo zakasnili sa isporukom, nemamo
striktno određene pauze, one same organizuju proizvodnju i osećaju se
kao da su kod kuće. One su te koje su izgradile sistem koji
funkcioniše”, kaže direktor “Radanske ruže”.
Na pitanje da li rade nešto što je samo sezonski posao, što jeste spremanje zimnice, čime se pretežno bavi “Radanska ruža” i da li preko leta
ili jeseni angažuju još neke saradnice, Stošić kaže da su zaokružili čitav sistem proizvodnje, počev od primarne proizvodnje
“Samo prduzeće ima svoje organske parcele, imamo
nekoliko kooperanata, i kako se proizvodnja razvijala, tako smo i mi
uspevali da produžimo tu sezonalnost u proizvodnji. U prvoj godini
nismo radili nekih šest meseci, a ovu sezonu ćemo završiti tako što
ćemo raditi tokom čitave godine. Ono što je dobro je kontinuirana
potražnja za našim proizvodima, pre svega ajvarom. Ljudi su se navikli
na taj kvalitet, a i izvoz će ići kontinuirano mesečno i nama je cilj
da održavamo proizvodnju tokom cele godine”, objašnjava.
I, ono što je najvažnije, ovakav radni angažman je doprineo i osnaživanju žena.
” Ekonomski efekat je vrlo bitan i mi smo mislili da je to i
najvažniji eefekat koji će imati te žene, jer će moći da raspolažu sa
svojim novcem, ali se pokazalo da je to sekundarni efekat. Primarni
efekat je socijalizacija, one su se uključile u zajednicu, u
društvo… Mi smo imali žene koje su na prošlim izborima bile
kandidatkinje za odbornice, što je par godina pre toga bilo
nezamislivo, da te žene uopšte izađu iz kuće, a kamoli da se bave
politikom”, zaključuje Stošić.
Ovo socijalno preduzeće je osnovano partnerski sa opštinom Lebane pa nas zanima kakva je sada situacija, imaju li slobodu odlučivanja?
” Imamo slobodu odlučivanja”, kaže Stošić.
” Opština jeste suosnivač sa 40% kapitala. Nemamo nikakvih problema što se tićče poslovne politike, a ono što jeste problem je samim tim što imamo javni kapital u osnivanju imamo problem u obezbeđivanju obrtnih sredstava jer je nemoguće dobiti kredit kod poslovne banke, jer nam treba saglasnost oba osnivača, a opština Lebane ne može da da saglasnost… Mi smo imali za cilj civilno-javno partnerstvo i mislimo da je to dobar modus kako bi lokalne samouprave pomogle toj kategoriji stanovništa, jer su te žene imale i neki vid socijalne pomoći od opštine ili Republike. Sada nisu
na budžetu, već preko doprinosa i pune budžet, tako da lokalna
samouprava ima dvostruku korist od osnivanja ovakvih preduzeća”, objasnio je Stošić