LESKOVAC

 

Da se razumemo , šikaniranje radnika “Jure” nije počelo sad. Uostalom , šikaniraju se i radnici u “Džinsiju” po raznim osnovama, samo oni još uvek nisu odlučili da ugase mašine na 15 minuta i tako svoje probleme učine vidljivijima. Govoreći pošteno, pitanje je da li bi i ovo što se dešava u “Juri” diglo toliku prašinu da nije trenutak sadašnji, tj.nekoliko dana posle, očigledno, veoma problematičnih izbora.

 

Dakle, radnici fabrike “Jura”, čiji je vlasnik dobio novac iz budžeta Srbije za njihovo upošljavanje, a od grada Leskovca onomad dobio plac za džabe u vlasništvo za izgradnju nove fabrike,  odlučili su da ugase mašine na 15 minuta jer im je, očigledno, prekipelo. Ta kap u prepunoj čaši  raznoraznih nepravdi, pritisaka, mobinga i slično bila je odluka “gazde” da im ne dozvoli da budu slobodni drugog dana pravoslavnog Uskrsa koji se potrefio baš na 2. maj, i jedan i drugi datum su praznici i neradni dani po  zakonima Srbije  u kojoj  posluje ova kompanija. Poznajući situaciju u Leskovcu, čisto sumnjamo da su se zbog ove odluke potresli u nadležnoj inspekciji rada, sve i da su se radnici usudili da dođu i požale im se.

 

Sumnjamo da će se naročito potresti i ministar, po zanimanju levičar i nosilac bedža sa likov Če Ge Vare, onaj isti koji je onoliko gurao  novi Zakon o radu koji  zaposlene u ovoj državi totalno obespravljuje. Ne bi ova stvar potresla ni mnoge druge, sadašnje i bivše moćnike koji, kao mantru, ponavljaju priču o  “uspešnim investitorima” a neštedimice im dele naše pare iz budžeta Srbije. Ne, ne, loše je reći “ ko da su njihove”. Jer takvi dooobro vode računa o svojim paricama i najmilije im je kad mogu da se grebu i da neko drugi plaća račune. Ovde je veza sasvim drugačija, oni  razbacuju i poklanjaju NAŠE pare da bi NAS očigledno glupe i naivne, ubedili kako oni sve to čine zbog NAŠE dece (da bi im obezbedili “sjajna” radna mesta u raznim Jurama, Džinsijima i slično) da bismo glasali za NJIH da bi oni, tako, obezbedili SVOJU decu, unučiće, švalerke, švalere i slično .

 

Dakle, lepo je što su radnici “Jure” dobili podrške u vidu saopštenja.

To, praktično, znači, da će, verovatno, dobiti i otkaze jer, već je rečeno onomad da je obaveza “Jure”  prema njima istekla. A  to što će oni, kobajagi, da zadrže te radnike iako im je istekla obaveza jer su od grada dobili onoliki plac za dž, (po njih za dž, doduše, građani su to već platili)  bukvalno vremenski znači nekoliko meseci, na koliko se u “Juri” potpisuju ugovori sa svima. Da li će TADA neko da ih zaštiti, tj. da li će tada neko da zahteva poštovanje zakona (makar i onog nakaradnog o radu) iskreno sumnjam.

 

Jer, da one koji su, zahvaljujući krugu sa našim parama za njihove političke funkcije,   zanima da strani i domaći investitori poštuju zakone i prava građana ove zemlje teško da bi se ti  koji maltretiraju radnike za pare koje su dobili iz budžeta države usudili da to urade. Stvar je jednostavna, ako se nekome pošalje poruka da MORA da poštuje zakone jer će, u suprotnom, imati snakcije, on će ih i poštovati. A ako je poruka “šta me briga, to je njegovo privatno vlasništvo”, pri tome ne vodeći računa da i “gazde” mora da poštuju zakone,  onda će taj tako i da se ponaša. Na stranu to što NIJE “njihovo privatno” jer nisu vlasnici radnika.

 

Jer, u ovom slučaju vlasnici “Jure” krše najmanje dva prava regulisana Ustavom Srbije koji je, inače , najviši pravni akt države Serbiice.

Jedno od njih je i pravo na slobodno upražnjavanje vere.  A za

vernike hrišćane Uskrs je najradosniji praznik. To  što se on “pada” u različito vreme za katolike i hrišćane nije razlog  za maltretiranje ljudi, svakako.  Stvar JESTE još gora što se tada pada i Praznik rada 1. maj. Ne ulazeći u to da li smo izgubili suštinu obeležavanja 1. maja , što je pobeda onih koji su se borili  za prava obespravljenih radnika a ne za opijanje i pljeskavičarenje.

 

I, da je ovo normalna zemlja to u “Juri” i  još nekim  fabrikama stranih investitora bi se stvarno tretiralo kao robovlasnički sistem. Ali, kada imate političare, koje narod, očiledno,  voli (sam od sebe ili pod raznim prinudama)  kojima su usta puna hvala za najjeftiniju radnu snagu u regionu, čime “vabe” te takozvane investitore kojim, onda, poklone novac koji, kao harač, uberu od te iste najjeftinije radne snage, bojim se da  ovo nije najgore što će se dešavati  radnicima. Već im je zabranjeno da češće  idu u toalet, da  se razboljevaju, da radnice ostaju u drugom stanju, ako žele da zadrže posao. Spisak će, bojim se,  biti još duži .

 

Sve dok je normalno da inspektor za rad  u predizbornoj kampanji primorava vlasnike seoskih prodavnica u Bobištu da zapošljavaju aktiviste jedne stranke al nikako da svrati do “Jure” da vidi šta se tamo dešava. A njemu (inspektoru) je, po logici, šef onaj što se predstavlja kao levičar i kači Če Ge Vatu na reveru. Ili mu je, možda, šef neko drugi?