LESKOVAC
U predstojećim pregovorima sa EU poglavlje koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene – Poglavlje 27 predstavljaće jedan od najvećih izazova za državu i privredu. Istovremeno, ekološki projekti nose veliki ekonomski potencijal jer ulaganja u infrastrukturu, zelene tehnologije i cirkularnu ekonomiju imaju velike mogućnosti za razvoj i nova radna mesta.
Iskustva zemalja članica EU koje su prošle ovaj put pokazuju da su investicioni i operativni troškovi finansiranja zahteva evropskih direktiva u ovoj oblasti značajni i zahtevaju visok stepen koordinacije na svim nivoima od republike preko pokrajina i gradova do opština, objašnjava Dušan Stokić, rukovodilac Centra za zaštitu životne sredine PKS. To podrazumeva uključivanje svih subjekata u ovaj proces – industrije i privrednika, predstavnika nauke i univerziteta, lokalnih samouprava, civilnog sektora, medija i svih aktera koji mogu dati svoj doprinos.
Procenjuje se da će finansijski najveći teret implementacije i sprovođenja propisa u oblasti zaštite životne sredine podneti privreda oko 60 odsto, lokalne samouprave 20 odsto i građani 20.
„Ako se posmatraju investiciono najzahtevnije direktive, na primer Direktiva o industrijskim emisijama, u sektorima energetike, naftne industrije, hemijske industrije, industrije građevinskog materijala, metalurgije, rudarstva i prehrambene industrije procenjuje se da će za oko 30 instalacija koje podležu izdavanju integrisane dozvole biti potrebno (IPPC instalacije) 1,1 milijarda evra“, ističe Stokić.
Iako se može očekivati da Evropska komisija odobri odlaganje primene nekih direktiva, procenjuje se da će svega oko 20-30 postrojenja eventualno moći da očekuje saglasnost Komisije za dobijanje prelaznih rokova, što je između pet i 10 odsto svih IPPC instalacija, ukoliko se za svako pojedinačno postrojenje za koje se vode pregovori obezbedi validna tehnička, ekonomska i finansijska argumentacija.
Sa druge strane, posledice loših pregovora mogu biti fatalne kako za privredne subjekte, tako i za državu. Privredni subjekti, čija postrojenja ne uspeju da odgovore ekološkim zahtevima i standardima neće imati uslov za izvoz i poslovanje, a država, ukoliko se preuzete obaveze ne ispunjavaju, može plaćati visoke kazne kao što je sada slučaj u Bugarskoj i Rumuniji. K
ada je reč o upravljanju otpadom, drugoj velikoj i zahtevnoj oblasti, najveći deo investicionih troškova odnosi se na razvoj infrastrukture u cilju sprovođenja Okvirne direktive o otpadu, Direktive o deponijama i Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Procenjuje se da će investicioni troškovi u vezi sa implementacijom ovih direktiva iznositi oko 917,7 miliona evra.
Novija istraživanja pokazuju da je za sprovođenje zahteva Evropske unije u vezi implementacije direktiva u sektoru komunalnih otpadnih voda i vode za piće, kao i direktive o deponijama, potrebno oko 7,9 milijardi evra. Relativno visoke investicije u ovoj oblasti ne treba posmatrati kao trošak, već kao dugoročno isplativo ulaganje u zdravlje ljudi, u čisto radno i životno okruženje i u zdravu životnu sredinu, rekao je Stokić. Pravilnom politikom zaštite životne sredine, kako je istakao, mogu se ostvariti značajne finansijske uštede zbog preventivnog delovanja na zdravlje ljudi i sprečavanje nepotrebnih i često veoma visokih troškova lečenja i zdravstvene zaštite. Ne treba zaboraviti ni značajan ekonomski potencijal, jer ulaganja u ekološke projekte, infrastrukturu, „zelene“ tehnologije i cirkularnu ekonomiju imaju veliki potencijal za razvoj i zapošljavanje.
Razvoj reciklažne industrije i jačanje i integracija sakupljačke mreže u legalne tokove, predstavlja veliku poslovnu šansu kako za postojeća privredna društva, tako i za preduzetnike i inovatore. Nova zakonska rešenja i primena principa cirkularne okonomije treba da omoguće lakše, brže i jednostavnije korišćenje otpadnih materijala, koji dobijaju status sirovine. Ovo može podstaći razvoj industrije i proizvodnje novih proizvoda od recikliranog materijala, a koji potiče od, na primer, otpada od građenja i rušenja, ambalažnog otpada, tekstilnog otpada, bio-otpada itd..
Lokalne samouprave u ovoj oblasti imaju mnogo zadataka koje mora da ispune.
Leskovac nije jedini koji ima čitav niz problema koje će morati da reši u okviru ovog poglavlja.
Jedan od njih je, svakako I prečišćavanje otpadnih voda iz gradske kanalizacije koje se ulivaju direktno u Južnu Moravu kod sela Bogojevce. Zato je ne mali značaj zapisnika koji je nedavno potpisan a odnosi se na uvođenje izvođača radova u posao na izgradnji glavnog kolektora za centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda između grada Leskovca, Ministarstva za zaštitu životne sredine, izvođača radova i predstavnika vršioca tehničke kontrole i stručnog nadzora.
Holandska Vlada doniraće skoro osam miliona evra za 88 km kanalizacione mreže u 16 sela koja gravitiraju ka Bogojevcu, mestu u kojem je locirano Postrojenje za preradu otpadnih voda, čime bi se uspostavio pun režim rada sistema.
Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović rekao je da razvoj svakog grada zavisi od kapitalnih investicija koje se realizuju u njemu.
„ Osvrnimo se zato malo unazad. Znamo da smo postrojenje, u vrednosti od 10,5 miliona evra, za preradu otpadnih voda završili zahvaljujuci donaciji Evropske unije. Ali, ono nažalost nije privedeno nameni, te zbog toga stoji obaveza da ćemo ta sredstva morati da vratimo, ukoliko se to uskoro ne dogodi. Takođe, linija mulja, koja se trenutno realizuje kao sledeća faza programa za tretman otpadnih voda u Leskovcu, treba da prođe kroz probni rad, po svom okončanju izgradnje, što bez dotoka otpadnih voda, neće biti moguće,“ rekao je Cvetanović i naglasio da je postavljene uslove grad ispunio.
„Preostao nam je onaj glavni, a to je izgradnja kolektora. Bez kolektora nam je ugroženo i dovedeno u pitanje sve prethodno izgrađeno i to samo zato što pre nas nije bilo odgovornosti onih koji su Evropskoj delegaciji obećali da će kolektor izgraditi. Taj preduslov, vezan za izgradnju kolektora ne da nije bio ispunjen, već je doživeo pravi fijasko u vidu neupotrebljivog kolektora koji je u celosti isplaćen izvođaču, a da nikada nije proradio. Propala investicija koštala nas je oko 2 miliona evra. Taj problem konačno je razrešen i to zahvaljujući Vladi Republike Srbije i, pre svega, predsedniku Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću. Svesni da Grad nema sredstava za izgradnju drugog kolektora, oni su doneli odluku da pomognu građanima Leskovca tako što su izdvojili sredstva za izgradnju novog kolektora. Radi se o preko 417 miliona dinara, koliko košta izgradnji kolektora, a rok za to je 22 meseca. Takođe, iz budžeta Srbije je dato za nadzor nad radovima 46,5 miliona dinara. Grad Leskovac je, za eksproprijaciju zemljišta kojim će kolektor proći, izdvojio oko 20 miliona dinara.“
Darinka Radojević, predstavnica Ministarstva za zaštitu životne sredine, je naglasila da je ovo ministarstvo izuzetno posvećeno projektima u lokalnim samoupravama, jer su to mesta u kojima se štiti životna sredina i stvara budućnost za generacije koje dolaze.
„Ovo je jedan od najznačajnih projekata koje ministarstvo trenutno sprovodi. Nadam se da ćemo i u budućnosti imati ovakve i slične projekte koji će nam ubrzati put ka Evropskoj uniji.“
(Ovaj tekst je deo projekta koji sufinasira grad Leskovac)