Kad je Leskovac bio. . : Kuća Josifa Šašića

LESKOVAC

  Preko put Hadživasiljkovi – Jezikovići. Braća – Dušan i Branko Jeziković. Do Jezikovići –  kuća,  al od onija koji su bili u tuj kuću nemaše koj da se seti. Ostade tako upamćena samo ona – taj kuća.

A onda su Šašićevi. Josif Šašić. Velika kuća – i sg gu ima. I koje sve u tuj kuću neje bilo i prošlo, kuća je i sg tuj, al malo koj pamti da su gu podigli Šašićevi. U zapis ostade da je čuveni leskovački trgovac delikatesne robe Josif Šašić imao kuću u Vlajkovu ulicu, a radnja mu bila kod Spomenik. Njegova žena Dara bila je ćerka poznatog pekara Spase i imali su troje dece – Svetislava, Radmilu i Lelu. Al, Šašićevi nesu imali imali sreću da u tuj svoju lepu kuću dugo žive. Ko da gim bilo suđeno da gi prativ nesreće.
Josif Šašić se družio sa trgovcem Perom Hadži Tančićem. Kao dobrom prijatelju Josif je Peri Hadži Tančiću potpisao menicu da bi Pera mogao da kupi neku robu. Ubrzo posle toga Petar Hadži Tančić je propao kao trgovac i nije mogao da vrati novac za koji mu je Josif potpisao menicu. Pošto ni Josif Šašić nije imao toliki novac Hipotekarna banka je, da bi namirila dug, njigovu kuću prodala na doboš. Od sramote što je svog prijatelja Josifa upropastio i ostavio ga bez kuće, Pera Hadži Tančić se posle nekoliko meseci obesio. Josif Šašić je sa svojom porodicom prešao da živi u kuću svoje žene Dare preko puta opštine (sada je tu stambena zgrada) koju je sazidao njen otac Spasa pekar, a kuću Josifa Šašića u Vlajkovoj ulici opština je prenamenila u Domaćičku školu.

Vlajkova ulica

Uvek vesela i temperamentna Josifova ćerka Lela brzo je po useljenju u novu kuću upoznala veoma lepu službenicu u opštini Veru Lukić Skopljanku i od tada su bile nerazdvojne prijateljice. Za vreme okupacije Lela nikome nikakvo zlo nije učinila. Ali kada je bila ona „prva vatra“ odmah po ulasku partizana u Leskovac neko je pokazao rukom na Lelu Šašić i partizani su je uhapsili i streljali! Josif Šašić je bio duboko potresen smrću svoje ćerke Lele. Nikako nije mogao da se pomiri s tim da su je partizani ubili i govorio je:
– Moja ćerka Lela nikome ništa nije zgrešila. I da treba da umrem – ja moram da se borim da živim – da bih mogao da dočekam da se osvetim za nepravednu smrt moje ćerke Lele
Josif Šašić je živeo više od 80 godina, a njegova žena Dara umrla je kada je imala devedeset dve godine. Ostatak života proveli su u kući u naselju kod Podruma na Vlasotinačkom putu.

     Do Šašićevi u Vlakovu ulicu   – Mile Dimitrijević, berberin, zvani Endžić, nije bio ženjet, brat mu je Bora. Pa je takozvano – ,,mrtvo’’ ( slepo ) sokače’’ – u toj sokače sedeli su  Bora Endžić i brat mu Velja višljer – bili su momci i s nji je živela i  njihova majka. Pa je Tasa Surudžija, zvani Tasa Nacija, imao je sinovi Acu i Peru. Onda Gilkini, trgovci – Miloš i dva njigova brata. Zatim Kole Jašmankin, bravar, Vikali su gi Jašmanci, jer gim je majka bila Jašmanka.
  Milan Kostić, Bliznak, žena Darka, deca  Dobri, Mića, Nada. Radivoje zvani Doja, sin Nače. Dobri Kostić, zvani   Bliznak, žena Milica od Grubanovići, deca  Ljilja i Vladimir, zvani Lale Guzica, žena Gordana, sin  Dobrivoje zvani Boban. Ljiljana, muž  Ljubiša Stamenković Mančić, deca Ivana i Nevena.
 Do Bliznakovi   Mile Ristić, žena   Rosa, deca Duško, Zvonko i ćerka. A onda Šušpulovi  – Blagoja Mitić Šušpula, žena Zorka, deca Žika, Nada i Vera.

I Ćatini.
Gligorije – Gorča Stanković je od šesnaes godine bija činovnik – ćata u opštinu. Po toj je i dobija nadimak – Ćata. Zabeleženo je da je Gorča Ćata bija prvi službenik opštine Leskovac koji je otišo u penziju – penzionisan je 1939. godine. Penziju je dobijao godinu dana. Al tg – poče rat, penzija se ukinu i Gligorije – Gorča Ćata više neje primaja penziju i umro je 1943. godine.
Gligorije – Gorča Stanković Ćata, žena Kostadina – Dinka, deca Kosara, Vojislav – Voja i Vida. Voja, žena Nada Vlasotinka.. Vida, muž Stojan Kostić, deca Milan i Borivoje.
Gligorije – Gorča Ćata i Kostadina – Dinka ćerku Kosaru udadoše za nekog Dimitriju Beševića iz Beogradske gazdinske kuće. Pošto je Dimitrije Bešević bija pismen njega su kao pismenoga slali da službuje po raznim mestima i u Kičevo gim se rodi ćerka Branka. Ali, Dimitrije je mnogo voleo da se kocka i on je sve živo što je od oca u Beograd nasledio i imao – prokockao. Njigova žena Kosara je u Kičevo umrla. Onda je njenu ćerku Branku njen deda Gligorije – Gorča Ćata doveo u Leskovac i očuvao je.


Sava Dimitrijević

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare