LESKOVAC
Ovako kao na naslovnoj fotografiji izgledao je centar Leskovca pre bombardovanja u Drugom svetskom ratu.
Posle bombardovanja 6. septembra 1944. godine centar Leskovca, kao i drugi delovi grada, su pretvoreni u ruševine.
Sada se ovde pravi – trg!
Sava Dimitrijević
Zaista nisam za vlast ali se ne sećam da je Sava poslednjih 30 godina pisao k centru “sad je ovde parking”, “sad je ovde seoska livada”, “sad je ovde žmigavčeva fontana, najružnija na svetu”, “sad je ovde kafanski pevač toma z.”, “sad je ovde baš ništa”..trg mu smeta u njegovom leskovcu u kome su komunisti zatrli sve trgove..trg mu smeta u najružnijem i nejneuredjenijem gradu evrope..smeta mu popločavanje i uredjenje, kao što imaju hiljade i hiljade gradova..da se razumemo, ovog jedinstvenog biografa grada leskovca čitam decenijama i volim tekstove o prošlom leskovcu..o sadašnjem i budućem izgleda da ne.
Gradjani nemaju selo, pojedini cak ni seosko poreklo. Tako obespravljeni, oni zive, 365 dana na betonu, behatonu, asfaltu, grebanom i ne. Oni imaju to jedno drvo, taj jedan park, pa travnjak, ruzu. Da sa terase mirisu lipe, da na klupi gledaju u zelene grane, da u travi prosetaju psa, da za ruku vode unuka kroz drvored. Jer, kao sto rekosmo, oni nemaju selo. I njima je drvo zlata vredno. Sa hiljade svojih zelenih listova proizvodjaca kiseonika, koji ciste pluca gradjana, vazduh od smoga, koji zaklanjaju od vreline sunca, koji usporavaju bujice koje nose sve pred sobom usled obilnih padavina. 365 dana, 8o godina, gradjani nemaju selo.
Ko onda sece drvece?
Drvece seku dosljaci, koji vikendom skoknu u rodno selo, koji su do 6.godine zivota trcali rodnim proplankom, koji svako popodne obidju roditelje pod sljivu, koji na jesen zimske radosti iz pusnice pravo iz mirisnog sela donesu u grad, onako osvezene od seoskog cistog vazduha. Drvece ne treba njima, ni trava, njima je potreban beton, behaton, asfalt za visoke potpetice koje su natekerile, da parkiraju automobile, jedan od 6 porodicnih koji se voze u njihovoj kuci, jer zive od one teske mukotrpne poljoprivrede. A smeta im, jer nije njihovo, jer ga ne osecaju, jer nisu porasli u gradu, jer preziru sve gradsko i zele da satru sve sto ima gradsko poreklo, da ne ugrozava njihovo seosko poreklo.
Kad se oni zazele zelenila eto njih u svojem selu. Grad im sluzi, da im posluzi, ne i da uzivaju i zive u njemu. On im je odskocna daska za obrazovanje, trziste za prodaju robe sa njiva, radno mesto.
Ne secite drvece. Trebace vasoj deci.
To je samo zato što si malograđanin. Pij ferveks i javi se za sedam dana.