Jovana Glidžić iz Niša je najmlađa dobitnica Svetosavske nagrade

NIŠ

Jovana Glidžić je učenica šestog razreda OŠ „Stefan Nemanja“ u Nišu i namlađi je dobitnik Svetosavske nagrade koju joj je na Savindan uručio ministar prosvete u Vladi Srbije Branko Ružić.

Nagrađena je za izuzetne rezultate u literarnom stvaralaštvu.                            

“Originalnost i kvalitet priča, pesama i književnih prikaza ove dvanaestogodišnje devojčice donelo joj je više od 80 nagrada na književnim konkursima nacionalnog i međunarodnog ranga. Njeno stvaralaštvo i promovisanje najviših životnih vrednosti, vredan su podsticaj za decu i mlade, a njena omiljena životna deviza je ‒ Ništa nije nemoguće za onoga ko ima volju da pokuša. Na takmičenjima, gde je često bila najmlađi učesnik, osvajala je najprestižnije nagrade i specijalna priznanja, a sve to postiže kao odličan učenik, ali i kao odana i posvećena drugarica”, stoji u obrazloženju Ministarstva prosvete.

 Jovana je počela  da piše u prvom razredu osnovne škole a Svetosavska nagrada predstavlja krunu njenog dosadašnjeg rada.

                           „Svetosavska nagrada je za mene veoma značajna ali moram da priznam da još uvek nisam svesna da sam njen dobitnik. Vest da sam nagrađena od strane Ministarstva prosvete javila mi je direktorka škole i tog trenutka nisam znala o čemu da mislim jer sam toliko bila srećna. Na dodali nagrade bila sam najmlađa i to je, činini mi se, privuklo pažnju mnogih. Mnogi su mi prilazili i želeli da razgovaraju, da se upoznamo, da mi čestitatju. Upoznala sam tada mnoge dobre ljude“, kaže Jovana.

                        Za sada ima preko 80 književnih nagrada, ali se prve najradije seća. Dobila ju je u prvom razredu osnovne škole i to je za nju bila najveća inspiracija da nastavi sa pisanjem. Piše poeziju ali i prozu. Želi da izda knjigu poezije u kojoj bi se našle i kratke priče. Priprema se i za pomalo neobičnu knjigu.

                       „Dnevnig mog psa“ bio bi naziv knjige koju želim da napišem. Imam psa mobsa i volela bih da pišem dnevnik u njegovo ime, kao, on je to napisao. Jako sam vezana za njega i puno ga volim. Bio bi to dnevnik mog Maksa koji je u mojoj porodici dve godine pa tako ima dosta materijala“, kaže Jovana.

                         Dodaje da najradije piše o prirodi koja nas okružuje, o drugarima, a inspiruše je stvaralaštvo Jasminke Petrović koja je njen omiljeni pisac, Violete Jović, Miroslava Kokošara…

                        Jovana je učestvovala na mnogim kolonijama i  festivalima mladih pisaca. Družeći se sa drugim  mladim piscima sticala je nova iskustva i širila svoje vidike. Nagrade koje je osvajala bile su joj samo vetar u leđa da nastavi sa pisanjem, ali i potvrda da ono što radi, radi na najbolji način.

                        „Na mnogim kolonijama i festivalima sam bila najmlađi učesnik, a u trećem razredu sam bila  najmlađi učesnik  Akademije „Saradnici sunca“ Ljubivoja Ršumovića, dve godine sam učestvovala na Кnjiževnoj koloniji u Doljevcu. Među nagradama koje sam osvajala su i dve Vidovdaneske nagrade za rezultate koje sam postigla na republičkim takmičenjima“, dodaje ova mlada pesnikinja. Od organizacije „Nađi Raula“ dobila je specijalnu nagradu za izvanredne rezultate u oblasti kulture i umetnosti i za promovisanje pravih vrednosti među mladima.

                       Jovana je dolična učenica. Naomiljeniji premeti su joj srpski jezik i nemački. Bavi se i sportom. Trenira odbojku.

                        „Volim nemački jezik. Čak razmišljam i o tome da počnem da pišem pesme na nemačkom. I odbojku volim. Često dok sam na treningu dobijem neku ideju za pesmu, a onda sačekam da se trening završi, uzmem mobilni i to zapišem. Često to radim kada u blizini nemam papir da zapišem misao koja se rodila u tom trenutku. Kasnije te ideje razrađujem i doterujem dok ne budem sama zadovoljna i pesma ne postane moćna“, objašnjava sagovornica.

                      I pored svih obaveza koje ima Jovana sve stiže.

                      „Najveći rezultat čovekovih napora je njegova  sopstvena ličnost“, Jovanina je poruka njenim vršnjacima. „Sada posmatram svoje vršnjake i vidim da je njima bitno kakve patike i stvari nose, a to uopšte  nije važno. Bitno je da smo pravi drugari i da smo dobri ljudi“.

                     Iza Jovaninog rada i truda stoji njena porodica. Oni su joj velika podrška, oni joj daju snagu da nastavi da i dalje korača putem svojih snova. Tu su i njeni drugovi i drugarice, ali i profesori u školi kao i direktorka škole. A kada uspete da iza sebe imate čitavu armiju ljudi koji su uz vas onda je sve lakše. Tako je i u slučaju mlade Jovane Glidžić, a da je na dobrom putu svedoči i nagrada koju sada ima u svojim rukama.

                         Jovanin talenat za pisanje prepoznala je nastavnica srpskog jezika i književnosti  Tanja Cekić Ganić  u niškoj Osnovnoj školi „Stefan Nemanja“ koja je i uputila predlog Ministarstvu prosvete za dodelu Svetosavske nagrade.

                       Kada je budućnost u pitanju goovo da je još uvek rano govoriti o tome, ali Jovana ima neke naznake. Volela bi da postane veterinar.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare