Još mnogo rada da bi se dobila dobra medijska strategija – mediji i u interesu građana

NIŠ

„Kako do bolje medijske strategije”, tema je tribine koju su  predstvanici Udruženog pokreta slobodnih stanara  organizovali u Media reform centru. Na tribini se razgovaralo o o predlozima za medijsku strategiju, medijskoj decentralizaciji Srbije, kritikama projektnog finsansiranja medija i aktuelnom položaju novinara u Srbiji. O ovoj temi govorili su Zoran Gavrilović iz BIRODIA, Zorica Miladinović, dopisnica lista Danas iz Niša, Robert Kasumović, Liga Roma Milosav Jukić, UPSS i Bojana Selaković, Građanske inicijative Beograd

Veća uključenost građana u odabir medijskih sadržaja , uključenosti građana, reforma javni servis  i promena načina na koji se donose odluke o finansiranju medija putem medijskih konkursa.- osnovne su smernice delovanja za donošenje kvalitetne medijske strategije

Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa  kaže da je dobro što se zaustavio rad na prethodnoj medijskoj strategiji koja je izgrađena u netresparentnom procesu.

“ Sada se krenulo sa radom na novoj medijskoj strategiji i ono na čemu mi pre svega insistiramo je  a što nije do kraja ispoštovano je da se ne čuje glas građana u procesu izrade medijske strategije. Tu su zastupljeni novinari, novinarska udruženja, koji imaju svoje zahteve , koji štite interese svojih medijskih kuća, vlasnika ali mislimo  da  je potrebno na jedan snažniji način obezbediti da ono što je potrebno građanima  bude zastupljeno u medijskoj strategiji. Jedino ćemo tako do neke mere osigurati kvalitet sadržaja medijske strategije.”, kaže Bojana Selaković koja kaže da ne treba da bude “vakuum između građana i medija i da treba videti gde uspostaviti mostove sa građanima kako bi mediji, kao čuvari javnog interesa, zaista imali tu funkciju“, pojašnjava ona. Ona dodaje da određeni međunarodni akteri imaju uticaj na državu kako bi se javni interes ispoštovao.

Ona navodi da uticaj građana na medije nije predviđen postojećim medijskim zakonima. Inače kako ističe, predloge koji bi bili uključeni u medijsku strategiju, građani mogu da daju preko udruženja građana.

Pri svemu ovome Selaković ističe da udruženja nisu deo radne grupe za izradu strategije, već prisustvuju jedino tematskim sastancima. Uticaj građana na medijske sadržaje, navodi ona, može biti jedino preko žalbi regulatornom i samoregulatornom telu:

„Problem je što mi samo na papiru imamo mogućnost da se žalimo REM-u kao regulatornom telu jer u praksi rad REM-a loše funkcioniše, a sa druge strane problem sa samoregulatornim telima je taj što u njima nema predstavnika svih medija i novinara jer neki mediji ne priznaju Kodeks novinara“.

 Selaković se osvrnula i na finansiranje medija kroz projekte. Ona smatra  kaže da je potrebno da građani imaju uvid u ono za šta je dat novac iz budžeta za ginansiranje medijskih sadržaja.

S druge strane Selaković je dala i svoj komentar o položaju novnara u Srniji. Kazala je da novinaru u Srbiji nije lako i da su suočeni sa različitim bezvedonosnim rizicima., što je neprihvatljivo. Ona kaže da različite vrste ekonomskih pritisaka dovodi u pitanje egzistenciju novinara i medijskih kuća “ i jasno nam je da je upravo taj prostor uzrok sveg onoga što vidimo kao posledice – da postoji visok stepen cenzure i autocenzure i da su one posledice sistemskih problema.

Ništa bolja situacija nije ni kada je u pitanju informisanje pripadnika nacionalnih manjina.

“ Informisanje nacionalnih manjina je u neku ruku nemoguće kroz privatne i medije”, kaže  Robert Kasumović iz Foruma Roma. Kasumović navodi da od privatnih medija ne očekuje da informišu o nacicnalnim manjinama, osim ukoliko to nije projektno podržano.

“Jedina mogućnost da se manjine informišu ravnopravno, upravo preko javnog servisa, ali je to nemoguće u ovakvom javnom servisu kakav imamo sada. Pitanje je da li to može da se reformiše putem strategije“. On je objasnio da na TV u a ističe da postoji samo jedna emisija na pokrajinskom javnom servisu RTV koja inoformiše romsku nacionalnu manjinu, a da javni servis to samo reprizira i to u kliznim terminima pa se nekd program “ uhvati” a nekad ne. Na lokalnim medijima  program za nacionalne manjine nije informativni, već više zabavnog karaktera. Innformisanje jeste jedna od nadležnosti nacionalnih saveta manjina, međutim, Kasumović navodi da se Nacionalni savet romske manjine od svog osnivanja nije bavio time. On je stava da postoji potreba da Saveti utiču na državu i medije, ali postoji bojazan da li će ova nadležnost i dalje biti nakon izmena u radu saveta početkom septembra.

Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja kaže da je rad na igradnji javnosti u medijskoj strategiji treba generalno da doprinese  mediji vrate svoju funkciju.

“ Mere koje smo predložili imaju tri kraka – jedno je integritet na nivou medija i novinara, drugi je uključivanje građana i zaštita interesa građana u sferi medija koji oni finansiraju i čiji su konzumenti  treće , što treba da stvori uslove za prethodna dva je funkcionalna regulacija. Mi moramo dobiti novi REM koji ima drugačiji izabran savet REM , koji je trenutno pod političkim uticajem izvršne vlasti i vlasnika medija . S druge strane moramo imati REM koji će se baviti zaštitom medijskog pluraliteta i biti garant za razvoj demokratije u Srbiji, u onom delu koji se odnosi na medije. Svojim monitoringom treba da spreči ono što se u  u Srbiji  dešava”- kaže Zoran Gavrilović

“ Mi nemamo medije kao sedstva analiziranja , propitivanja, istrsaživanja već sredstva propagande i odmazde”, kaže- Gavrilović

„Rezultat medijske tranzicije jeste da mi osamnaest godina nemamo medije. Mi imamo nešto što je formalno-pravno registrovano kao medij, ali sadržaj koji se vodi kao informativni ne razlikuje se od najobičnijih reklama“, navodi on i dodaje da je za to potreba reforma kada je u pitanju Regulatorno telo za elektronske medije, kao i formiranje tela za integritet koji bi „odvojio novinare od onih koji to nisu, a predstavljaju se tako“.

Ključna stvar za rešavanje svih problema je politička volja, navodi Gavrilović i dodaje da su problemi, ukoliko postoji ta volja, veoma lako rešivi.

 

Kako je Zoran Gavrilović rekao,  u narednom periodu BIRoDi zajedno sa organizacijama civilnog društva , kao što je pokred udruženih slobodnih stanara zagovarati da se “ civilno društvo , univerzitet, strukovna udruženja angažuju iz razloga što medijslka strategija nije pitanje između vlasti i medija, odnosno vlasnika medija i novinara . Medijska strategia je pitanje komunikacije u ovom društvu. Svi relevantni akteri treba da se uključe u njenu izradu, da iskažu svoje interese i da vidimo kako možemo d ih zadovoljimo zaključio je Zoran iz BIRODIa-

“ Po mom ličnom mišljenju mi u Srbiji javnog servisa nemamo. Mi ovde imamo RTS koji se prečesto ponaša kao javno ponaša kao javno preduzeće koje je osnovala izvršna vlast  pa ćemo mi u Nišu u centralnom Dnevniku vrlo jasno čuti šta ministarka saobraćaja misli o Niškom aerodromu , ukoliko dođe u Niš pa nam to kaže, ali nećemo imati proteste koje organizuju građan i Inicijativa, kao da se to nije ni desilo” kazala je dopsinica dnevnog lista Danas iz Niša Zorica Miladinović.

Ona smatra da će “ morati na sto da se stavi pitanje regionalnih javnih servisa ma koliko to nekome zvučalo retnogradno i na povratak države u medije jer je previše ostrašćenosti, jednostranosti, lobiranja različitih finansijskih, političkih i sličnih interesa . Umesto da o tome progovorimo sa aspekta ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja , koliko bi oni tome doprineli, mi sa aspekta ostvarivanja potreba građana da bude informisan o stvarima koje su važne za život u lokalu.

Zorica kaže da je lako kritikovati situaciju u državi, gradu, životima, ali da je potrebno nešto uraditi. Takva je stvar i sa medijskom strategijom te da u tom smislu treba i iskoristti svaku priliku da se nametne ono što građanima i novinarima odgovara i potrebno je da svako sa svoje strane uradi ono što misli da je dobro za buduću medijsku strategiju. .

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare