Javna uprava „ćutala“, advokati nisu: Ko je oštetio budžet za 40 miliona dinara

BEOGRAD

Više od 40 miliona dinara iz bužeta Republike Srbije izdvojiće se na troškove postupaka po žalbama advokata izjavljenih Povereniku za informacije od javnog značaja. Advokati su se žalili zbog “ćutanja” javne uprave, a iz institucije Poverenika tvrde da ih obasipaju žalbama samo kako bi kasnije naplatili troškove, što im zakon omogućava, jer ova institucija veći deo tih žalbi ne uspeva da reši u zakonom predviđenom roku. Dok jedni tvrde da je u pitanju zloupotreba zakona, drugi ukazuju na to da je ovakva praksa posledica inferiornosti države.

Prema godišnjem izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja za 2023. godinu, kao najveća prepreka u ostvarivanju prava javnosti da zna navodi se sistemska zloupotreba prava na slobodan pistup informacijama.

Slavoljupka Pavlović, v.d. pomoćnice generalnog sekretara u službi Poverenika, navodi za N1 da ta zloupotreba predstavlja konstantno podnošenje velikog broja zahteva za pristup informacijama i žalbi uz angažovanje advokata i očekivanje da se po zahtevu i žalbama neće postupiti u rokovima koje previđa Zakon s namerom da se izdejstvuju troškovi postupka.

„Advokati zaposle po nekoliko ljudi u kancelarijama čiji je posao da pošalju određeni broj zahteva i žalbi samo kako bi naplatili troškove. Koriste zakonita sredstva da bi ostvarili nemoralan, nečasan i nezakonit cilj“, ističe sagovornica našeg portala.

N1

Fokusiraju se, kako navodi, na male organe javne vlasti u siromašnijim mestima gde ima manje kapaciteta da se postupi po zahtevu.

„Oni svi jedni od drugih prepisuju zahteve, na primer traže informacije o pet najvećih plata, troškove na ime potrošnje mobilnih telefona i slično, što nije sporno da se pita, to je kontrola budžeta. Ali njima nije osnovni cilj da dobiju informacije sa kojima bi posle nešto radili, već je cilj jedino da dobiju troškove. Pitaju koliko ima zaposlenih muškaraca, koliko žena. Ili recimo ima slučajeva da pošalju pitanja osnovnim školama koliko ima učenika koji su završili razred sa odličnim uspehom, vrlo dobrim, dobrim i slično. Ima tu svakojakih pitanja koje postavljaju, ali je suština da je njima osnovni cilj naplata troškova, a ne ostvarivanje prava javnosti da zna“, objašnjava Pavlović.

Prema izveštaju, ova pojava uzela je maha nakon promene stava Upravnog suda iz juna 2022. godine koja tražiocima informacija priznaje pravo na nadoknadu advokatskih troškova.

Promena stava Upravnog suda, kako navode u izveštaju, rezultirala je time da je počev od 1.01.2023. godine do 31.12.2023. godine čak 82,5 odsto žalbi izjavljeno preko advokata, naspram ranijih 9,7 odsto na godišnjem nivou, koliko je prosek iznosio pre promene stava suda.

„Poverenik veći deo tih zahteva nije uspeo da reši u zakonom predviđenom roku, pa je to rezultiralo činjenicom da je Upravnom sudu podneto čak 1.864 tužbe zbog „ćutanja“ Poverenika. Ukoliko se utvrdi da su te tužbe osnovane, Poverenik će biti obavezan da plati iz budžeta Poverenika iznos od 69.201.000,00 dinara. Osim toga, na dan pisanja ovog izveštaja (8.3.2023) Poverenik je obavezao prvostepene organe da na ime troškova postupka po žalbi plate iznos od 41.147.100,00 dinara“, ističe se u izveštaju.

Zloupotreba kao posledica inferiornosti države

Advokat i nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić navodi da problem definitvno postoji i da po svoj prilici jedan broj advokata koristi zakon kao instrument da zaradi novac.

„Podnose zahteve za slobodan pristup informacijama na račun nekih stranka koje su fiktivne ili nisu, računajući s tim da neće dobiti odgovor i da će ući u postupak u kome se sada shodno stavu Upravnog suda priznaju troškovi. Jedan broj advokata definitivno jeste tim motivisan i to jeste u krajnjoj liniji zloupotreba. Međutim, u svakom drugom postupku, sud takođe priznaje troškove. I u krajnjoj liniji, stav Upravnog suda je zasnovan na jasnoj predstavi o inferiornosti države. Da nema situacija u kojima odgovori izostaju, ne bi bilo ni postupaka, pa ni troškova. Međutim, problem treba tražiti tamo gde jeste. Da organi vlasti postupaju po zahtevu i po žalbama, ne bi bilo žalbi, ne bi bilo postupka, pa ne bi bilo ni troškova“, objašnjava Šabić.

N1

Prema njegovim rečima, neshvatljivo je zbog čega ovaj problem u izveštaju Poverenika zauzima toliko postora u odnosu na one koji su objektivno daleko veći od advokatske zloupotrebe, što u svojoj osnovi opet ima inferiornost vlasti, i koji mnogo više zavređuju pažnju i javnosti i Poverenika.

„Imate flagrantne primere za koje bi očekivali da se Poverenik osvrne. Nisu direktno vezani za slobodan pristup informacijama, ali imate poteze vlasti koji su ismevanje zakona. Imate slučaj cene spomenika Stefanu Nemanji, on je fingiran kao tajna bez ikakvog zakonskog osnova i potpuno je besmisleno da cena spomenika bude tajna. Prošao je rok kojim je zakon predvideo tajnost, ta cena se još uvek krije. Dalje, Zakon o EXPO, bitno je suzio prostor ostvarivanja prava javnosti da zna. Očekivao bi čovek da se Poverenik i na to osvrne. Zatim, neobjavljivanje Informatora o radu, koje više od pola državnih organa nije objavilo. Nedostvaljanje izveštaja i neizvršenje odluka Poverenika. To su problemi o kojima treba govoriti. Ne kažem da ovo nije problem, ali i ta cifra od 300 hiljada evra pretpostavljam da je mnogo manja od cene onog famoznog spomenika“, objašnjava Šabić.

Stav Upravnog suda kojim se priznaje pravo na nadoknadu advokatskih troškova, kaže Šabić, mogao je da se nasluti.

„To je u praksi mnogih zemlja, da u bilo kom postupku, ako imate pravo da angažujete advokata i uspete u postupku, imate pravo da dobijete naknadu“, ističe.

„Postoje interesi da se stanje održi ovakvim kakvo je sada“

Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić navodi da činjenica da problem nije rešen, iako su s njim već duže od godinu dana upoznati i narodni poslanici koji mogu da dopune zakon, kao i Ministarstvo državne uprave i Vlada koji mogu da predlože takve promene, ukazuje da postoje interesi da se stanje održi ovakvim kakvo je sada.

N1

„Pri tom ne mislim nužno na to da je neko iz vlasti povezan sa ekipom koja je pronašla način da iz budžeta izvuče stotine hiljada evra. Glavna korist za vlast dolazi od toga što je usled ovoga jedan od najvažnijih mehanizama građanske kontrole uveliko blokiran. Motiv za nerešavanje problema bi takođe mogla da bude još jedna stvar – Srbija bi, na osnovu preporuka GRECO, trebalo da izmeni jedan drugi član Zakona o slobodnom pristupu informacijama i da omogući tražiocima da se žale Povereniku u slučajevima kada informacije uskraćuju Vlada, Narodna skupština, predsednik Republike, Vrhovni sud, Vrhovno javno tužilaštvo, Ustavni sud i Narodna banka. Trenutno je sistem pravne zaštite u takvim slučajevima krajnje neefikasan, jer postoji jedino mogućnost vođenja višegodišnjeg upravnog spora pred Upravnim sudom“, navodi Nenadić.

Problem neophodno rešiti, ali je važno na koji način

Slavoljupka Pavlović navodi da je potrebno sistemsko rešenje problema i zakonske izmene.

„Jedan od predloga Poverenika jeste da se u Zakonu izričito napiše da stranka sama snosi troškove postupka po žalbi. Jedan deo problema se rešava na taj način. Ono što je takođe važno jeste da država nađe neki način da razgovora sa advokatima s obzirom na to da su Advokatske komore nadležne da disciplinuju advokate“, smatra Pavlović.

Nemanja Nenadić kaže da problem mora hitno da se reši, ali da nije svejedno kako će se rešavati.

„Dugoročno ne bi bilo dobro da se rešenje traži u tome što bi organi vlasti, Poverenik ili Upravni sud ocenjivali da li je podnosilac zahteva ‘zloupotrebio pravo’. Umesto toga, treba pokušati da se problem reši na izvoru – a to je činjenica da se prema aktuelnom stavu sudske prakse mogu naplatiti troškovi angažovanja advokata i u brojnim predmetima pristupa informacijama gde ona realno nije potrebna čak ni građanima koji nemaju nikakvo pravničko predznanje. (…) Čini se da bi problem mogao da se reši tako što bi se pravo na naknadu isključilo ili ograničilo u tom posebnom zakonu“, ističe.

Rodoljub Šabić navodi da postoje različiti načini da podignete nivo discipline u odnosu na Zakon.

„Ali ako vi insistirate na zloupotrebama tražilaca, a ne insistirate na sistematskom kršenju prava od strane onih koji imaju obaveze po zakonu, teško da možete očekivati neki dobar rezultat“, zaključuje prvi poverenik za informacije od javnog značaja.

Izvor: N1

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare