Zatraženo uvođenje antibot zakona: Kako bi funkcionisao?

BEOGRAD

Direktor Biroa za društvena Istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović, konsultujući advokata Rodoljuba Šabića, napravio je skicu „antibot zakona“ kojim bi, ako ikada bude usvojen, trebalo da se reguliše „stranačko botovanje“ i stvaranje takozvanih „fabrika botova“.

Njime bi bilo regulisano i stvaranje takozvanih „fabrika botova“.

U svom najnovijem izveštaju o stanju ljudskih prava u Srbiji, američki Stejt department je istakao problem botovanja kao sredstva urušavanja demokratske javnosti. Povodom ovoga su se BIRODI i Građanski preokret oglasili saopštenjem u kojem predlažu uvođenje svojevrsnog „antibot zakona“.

„Ovim zakonom bi se zabranilo da neko organizuje fabrike botova, odnosno ljudi za potrebe klijenta, što je obično neka politička stranka, u ovom slučaju SNS. Ti ljudi obično sede u javnim institucijama ili privatno i prave onlajn naloge preko kojih šire govor mržnje ili promovišu nekog političkog aktera“, kaže za Danas direktor Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović.

On dodaje da se ovakvim postupanjem krši pravo slobode govora i izražavanja definisano članom 46 Ustava Srbije kao i pravo na potpuno istinito i blagovremeno informisanje koje definiše član 51.

Kaže i da nema potrebe za strahom da bi ovaj potencijalni zakon vlast mogla zloupotrebi kako bi uvela nekakvu cenzuru.

„Zakonom će biti jasno definisano šta je botovanje, a to je govor mržnje, propaganda, širenje neistina odnosno lažnih vesti. Te stvari bi bile prepoznate kao botovanje i zabranjene“, priča Gavrilović.

Svako ko bi organizovao botove, kako kaže sagovornik lista Danas, bio bi sankcionican, a oštećenima bi bila pružena pravna i svaka druga pomoć.

Gavrilović dodaje da bi bilo pogodno definisati državno telo koje bi upravljalo ovim procesima, za šta smatra da je pogodna institucija Zaštitnik građana, ali ne isključuje ni opciju formiranja posebnog tela.

„Sankcije bi bile od materijalnih do krivičnih. Bot ne mora da bude samo pojedinac, može da bude i mediji, ili neformalna grupa građana. Botovanje kao takvo je način medijskog postupanja koje ima za cilj da nekog hvali i promoviše dok se neko drugi diskriminiše i odvodi u građansku smrt“, kaže Gavrilović.

Navodi da se još prošle godine, kada je otkriveno ko su stranački botovi u Srbiji, sa svojom organizacijom obratio Tužilaštvu za organizovani kriminal.

„Od njih smo dobili odgovor da oni nisu nadležni. Obavestili su nas da su to prosledili Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ni od njih ništa do danas nismo dobili“, ističe Gavrilović.

Advokat Rodoljub Šabić koga je Gavrilović kao pravnika konsultovao oko skice ovog „antibot zakona“, kaže da je još rano za razgovor o konkretnim normama je reč o vrlo složenom zadatku, koji će zahtevati pronalaženje odgovora na više pitanja.

„Realizacija ideje podrazumeva uvažavanje ljudskih prava odnosno slobode izražavanja. U fundamentu ideje je upravo zaštita tih prava i sloboda i sprečavanje njihove zloupotrebe i pretvaranja u mehanizme zastrašivanja i maltretiranja neistomišljenika“, kaže Šabić.

Smatra da svedočimo „teškim zloupotrebama“ kroz formiranje botovskih armija koje su finansijski i logistički podržane.

„Na funkcionisanje više hiljada takvih struktura u funkciji obračuna vladajuće stranke sa neistomišljenicima stizali su ozbiljni impulsi i upozorenja iz inostranstva. Ideja da se to spreči je legitimna. To uraditi zakonom, ponavljam, nije nimalo lak zadatak, naprotiv vrlo je težak, ali vredi bar pokušati“, ističe Šabić.

Narodna poslanica i potpredsednica stranke SRCE Tijana Perić Diligenski smatra da je važno da se tematika botova normira i da se Ministarstvu informisanja i telekomunikacija predloži donošenje jednog ovakvog zakona. Veruje da je moguće doneti antibot zakon koji bi imao i antikorupcijski efekat i kojim bi se sankcionisale zloupotrebe javnih resursa u partijske svrhe.

„Cilj donošenja antibot zakona bio bi sprečavanje kršenja ljudskih, pre svega političkih prava. Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da je neko bot ako podržava određenu stranku, ali možemo da ograničimo politički govor mržnje u javnom prostoru kao i zloupotrebu javnih resursa zarad promovisanja neke političke opcije“, kaže Perić Diligenski.

Dodaje da veliki problem predstavlja to što su botovi neretko zaposleni u državnim institucijama i javnim preduzećima i „uhlebljenici na državnim jaslama koji se bave nečasnim političkim radnjama“.

„Kao dobro organizovane partijske falange, botovi zloupotrebljavaju slobodu izražavanja, vređaju političke neistomišljenike, prenose klevete i laži i pritom ne snose nikakvu odgovornost“, zaključuje Perić Diligenski.

U julu prošle godine je na društvenim mrežama osvanuo spisak od oko 14.000 „botovskih“ naloga Srpske napredne stranke pa je zato pokrenuta kampanja SNS-a „I ja sam bot“.

Izvor: Danas

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare