LESKOVAC

U sali Skupštine grada Leskovca održana je javna raspravu o Nacrtu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica koju organizuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nenad Nerić, državni sekretar u ovom ministarstvu, kaže da predlog zakona sublimira sve postojeće propise koji su bili do sada u opticaju.

„Želimo da na jednom mestu imamo rešenu kompletnu problematiku boračkih pitanja. Kroz javne rasprave želimo da dođemo do najboljih mogućih rešenja. Od boračke populacije ćemo čuti šta je to što im je neophodno da se ovim zakonom reši i mislim da ćemo uz njihovu saradnju doći do najboljeg mogućeg rešenja. Ovo je, nakon Vranja, naša druga javna rasprava na temu Zakona o borcima. Ukupno imamo 13 gradova, a poslednju raspravu imaćemo 3. juna. Očekujemo da ćemo već na jesen taj zakon ući u skupštinsku proceduru.“

Leskovački ratni veterani smatraju da će predlogom ovog zakona po prvi put biti obuhvaćeni svi učesnici ratova 90-ih godina (državljani Republike Srbije koji nisu ostvarili pravo iz boračko-invalidske zaštite ni u jednoj od bivših jugoslovenskih republika). Svaki pripadnik JNA i MUP-a koji je učestvovao u ratu u periodu izneđu 17. avgusta 1990. godine i 27. aprila 1992. godine može da ostvari svojstvo ratnog veterana, kao i svaki učesnik rata koji je nastavio da se bori na području bivših republika SFRJ i posle formalnog prestanka SFRJ. Isto važi i za sve pripadnike Vojske Jugoslavije i MUP-a koji su bili angažovani za vreme rata 1999. godine, od 24. marta do 26. juna, s tim što se smatra da su borbe na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija započele još 24. marta 1998. Ratni veterani predlažu i da učesnici rata i članovi njihovih porodica treba da ostvaruju prava od kojih su najvažnija:

• svaki učesnik rata dobija nacionalno priznanje, koje se sastoji od medalje, spomenice i boračkog dodatka koji iznosi od 16-30.000 dinara mesečno, u zavisnosti od dužine vojnog angažovanja i prosečne zarade u Srbiji, nezavisno od toga da li je lice zaposleno ili je korisnik penzije. Ovo pravo bi budžet koštalo oko 400 miliona evra, ali uz par važnih napomena – borački dodatak je zamišljen i kao vid iskupljenja države prema ratnim veteranima čije potrebe da ista država ne prepoznaje već 25 godina. Najveći broj ratnih veterana je u lošoj materijalnoj situaciji, između ostalog i usled pomenutog zanemarivanja, a mnogobrojni preminuli veterani nisu ni dočekali to pravo. Ovo pravo je lično i ne može da se nasledi, tako da će državu svake godine koštati sve manje.
• svi učesnici ratova koji su u ratu odlikovani ordenom ili medaljom stiču pravo da im se jednom godišnje, na Vidovdan, isplati novčani iznos od 8-25.000 u zavisnosti od ordena ili medalje koji su dobili. Isto pravo imaju i članovi porodica poginulog ili nestalog borca odlikovanog u ratu.
• ratni veteran stiče pravo na penziju kad navrši 65 godina života (60 za žene) bez obzira na penzijski staž.
• učesnici rata i članovi njihovih porodica ostvaruju i pravo na pojedine olakšice u plaćanju komunalnih usluga, imaju prioritet prilikom upisa u obrazovne ustanove, zapošljavanja u javnim preduzećima i državnim ustanovama, ne moraju da zakazuju pregled kod izabranog lekara…

Na pitanje šta će biti sa isplatom zaostalih ratnih dnevnica Nenad Nerić, državni sekretar u Ministarstvu za rad je rekao da se „u ovom trenutku dnevnice ne nalaze kao tema ovog zakona. To nije pitanje za Ministartsvo za rad, već za MInistarstvo odbrane.“