Javna rasprava o budžetu grada bez nevladinog sektora

LESKOVAC

Javna rasprava o budžetu grada Leskovca održana je danas  u sali Skupštine grada i u njoj, štćo je veoma uočćljivoć, nije učestvovao nevladin sektor.

 

Načelnik Gradske uprave za finansije Dalibor Tričković napravio je uporednu analizu budžeta za ovu i narednu godinu.

Budžet grada za 2016. godinu iznosi 3 milijarde 892 miliona 406 hiljada dinara, a planirani prihodi, preneta i neutrošena sredstva za 2017. godinu rojektovani su na 4 milijarde 482 miliona 440 hiljada dinara, što je više za 570 miliona dinara.

Budući da strukturu budžetu određuju osnovna sredstva, činjenica da od ukupnih rashoda grad ulaže 22,5 miliona u investicije, ukazuje da je bužet razvojini, konstatovao je Tričković.

 

U podužoj diskusiji Predrag Mitrović ukazao je na to da vidljivih napretka, od ekonomije do demografije, u Leskovcu nema.  Budžet nije usklađen sa Strategijom razvoja grada, on je „nelogičan, kontradiktoran, populistički, pruža mogućnost za manipulacije i manipulisanje sirotinjom“, izneo je svoj sud o nacrtu budžeta za 2017. Mitrović.

On je izneo niz podataka, koji, po njegovoj tvrdnji, ukazuju na negativne tendencije u svim sferama. Od 2012. do 2015. godine grad je izgubio 4.915 stanovnika. Kvalifikaciona struktrura nezapsolenih je takva da 87 posto ima samo srednju školu što, kako je rekao Mitrović, „otvara prostor za manipulacije od strane vlasti“.

Grad Leskovac imao je 16 izvora prihoda, od kojih priliv iznosi 19 miliona 445 hiljada 731 evro, i ta sredstva koristila su se za podsticaj zapošljavanju, podsticaj izvoza, poljoprivrede. Od različitih ministarstava i Nacionalne  službe za zapošljavanje grad je dobio 2 milijarde 239 miliona 430 hiljada dinara. Efekti priliva tih sredstava  su smanjenje nezaposlenosti, ali istovremeno nije došlo i do povećanja zaposlenosti, tvrdi Mitrović, kao i to da razlog smanjenja nezaposlenosti leži u migracijama. Reč je o podacima preuzetim sa mape registra regionalnog razvoja APR-a, objasnio je Mitrović.

Mitrović je dalje ukazao na to da od planiranog budžeta 23,58 posto sredstava odlazi na plate zaposlenih, što je više od ukupnih investicija, koje iznose 22,5 posto. On je naglasio i to da se kapitalni projekti ne realizuju, već samo prenose iz godine u godinu, da će kroz povećane poreza građani finansirati plate zaposlenih u upravi i postavio niz drugih pitanja.

„Vi ste najbolji političar koga smo do sada imali, ali ovome gradu nije potreban dobar političar već dobar domaćin, jer političar misli do sledećih izbora, a domaćin na naredne generacije“, poručio je Mitrović gradonačelniku Goranu Cetanoviću.

 

Cvetanović je ona ovo podsetio Predgraga Mitrovića da njegova stranka Dveri nije ušla u loklani parlement, „niti će to ikada moći“. Većinu njegovih tvrdnji on je demantovao. Na neka pitanja odgovorio je direktor Direkcije Milenko Milenković. Za izgradnju novog pogona Džinsija grad je kupio zgradu Sintetike, za šta je u tekućoj godini odvojeno 120 miliona dinara u cilju sprovođenja postupaka javnih nabavki, dok će u 2017. biti potrebno dodatnih 43 miliona dinara za završetak ovog objekta.

Dalibor Tričković je objasnio da je do povećanja budžeta u odnosu na 2016. došlo usled transfera i prodaje nepokretnosti, što će u 2017. uticati na povećanje prihoda.

Plate u upravi, putni troškovi, dnevnice, jubilarne nagrade, isplaćuju se strogo po zakonu, odgovorio je Tričković na Mitrovićevu tvrdnju da ima nepravilnostu ovim oblastima.

Većimir Đorđević izneo je svoje mišljenje da je gazdovanje resursima u gradu jako loše, i to u dužem vremenskom periodu. On je predložio da se na sledećoj sednici Saveta za razvoj grada, čiji je inače on član, raspravlja o urbanističkim i komunalnim problemima u gradu. Razvoj nije na onom nivou kakav grad zaslužuje, smatra Đorđević.

Gradonačelnik Cvetanović je odgovorio da je gradu potreban stručni tim, „ali da u njemu sigurno neće biti Đorđević“,  naglasio da je Đorđević decenijama unazad bio na raznim funkcijama i postavio pitanje zbog čega nije sproveo ono što zamera sadašnjoj vlasti.

Đorđeviću je odgovorio i direktor Direkcije Milenko Milenković, koji je naglasio da se gazdovanje gradskim građevinskim zemljištem vrši isključivo u skladu sa zakonom. Ostvarena je urbanistička transformacija grada, istakao je Milenković. Prihod od otuđivanje imovine u vlasništvu grada planiran je u obimu od 10 miliona dinara, dok će iz republičkog budžeta biti odvojeno 50 miliona dinara za renoviranje fasada u gradu, rekao je Tričković.

Miloš Ilić izneo je svoj stav da je budžet za 2017. godinu razvojni i da će resursi grada biti upotrebljeni na najbolji način, što će biti zamajac za dalje povećanje budžeta u narednim godinama.

Dražen Ružić je ukazao na to da je potrebno povećati prihodnu stranu budžeta, što će se omogućiti boljim gazdovanjem resursima nego do sada. Pored niza primedbi, pohvalio je to što su poslednjih godina projekcije budžeta dobre, tako da se rebalansi kreću u rasponu od 2 do 5 posto.

I Ružića je gradonačelni Cvetanović podsetio da je u prethodnim godinama bio u mogućnosti da sa pozicija vlasti ono što predlaže i sprovede. On je izneo podatak da je grad Leskovac upravo dobio odobrenje nadležnog ministarstva za otuđenje pet lokala, kojima gazduje „Dom“.

U diskusiju se ponovo uključio Predrag Mitrović, naglašavajući da o budžetu za 2017. govori „sa naučnog aspekta“, a ne kao pripadnik pokreta „Dveri“. On je, pored niza kritika upućenih lokalnoj vlasti, ukazao i na to da se strani investitori oslobađaju poreza na imovinu, dok se ta sredstva nadoknađuju povećanjem poreza na imovinu građana.

Na nekoliko pitanja, koja je u pisanoj formi dostavio Ivan Krstić, odgovorio je direktor ALER-a Bojan Tojaga.

U Kancelariji za mlade zapošljene su dve osobe, dok su sredstva od 15 miliona dinara namenjena nagrađivanju uspešnih mladih ljudi u svim oblastima.

Iz republičkog budžeta grad dobija 50 miliona dinara za uređenje fasada, do sada je revitalizovano osam fasada u gradu i bilo je šest energetskih sanacija, što je koštalo 73 miliona dinara, odgovorio je Tojaga.

Što se tiče sume od 2,5 miliona dinara za video nadzor, reč je o projektu „Grad na dlanu“, koji podrazumeva postavljanje sigurnosnih kamera.

U ovoj godini opremljen je monitoring centar, a ceo projekat vredan je 12,5 miliona dinara. Tender je sproveden po zakonu i nije bio tajni, odgovorio je Tojaga.

U ovoj javnoj raspravi nisu se uključili odbornici Skupštine grada, koji su inače prisustvovali raspravi, jer će njihov stav povodom nacrta budžeta za 2017. godinu građani moći da čuju na sutrašnjoj sednici Skupštine.

 

 

 

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare