LESKOVAC
U Galeriji Leskovačkog kulturnog centra otvorena je izložba „Simbol(i) grada: remek dela srpskog modernizma u službi reprezentacije lokalne zajednice“. Postavka obuhvata 37 dela vodećih predstavnika srpske moderne od Paje Jovanovića do Save Šumanovića iz Zbirke Narodnog muzeja iz Smederevske Palanke. Sama izložba, istaknuto je, zamišljena je kao pregled istorije dela zbirke Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, sa posebnim akcentom ka svim pojavnim i onim manje uočljivim oblicima njene reprezentativnosti. Muzeološka u svojoj biti, konceptualna po svom karakteru, istoriografska u građi koja je dostupna, istorijska-umetnička u svojoj disciplinarnosti, ona je pokušaj autora da se publici predstave različiti činioci što su uticali na njeno stvaranje, ali i mnogi segmenti loklalnih identiteta na koje je sama po sebi uticala. S obzirom na to da je dosad malo toga napisano o pomenutoj zbirci, a imajući u vidu njenu prisutnost u nauci i izložbenim salonima srpskih muzeja, izložba bi se mogla tumačiti kao drugačije sagledavanje zbirke prve polovine 20. veka u Smederevskoj Palanci. Bez ikakvih ambicija da se ovde govori o tokovima moderne kao pravca koji je obeležio gotovo čitavo prošlo stoleće, napravljen je pokušaj da se zbirka stavi u funkciju kulturne politike, oblikovane muzeološkim principima.
Inače, zbirka prve polovine 20. veka danas broji 189 dela 87 različitih autora, gotovo svih najznačajnih predstavnika srpskog modernizma. Velika po svom obimu, sastavljena je iz više tematskih celina kao što su, iizmeđu ostalog, predstave čoveka, ratno slikarstvo, pejzaži, mrtve prirode, religiozno slikarstvo… Radovi slikani na platnu, lesonitu, dasci, ili papiru, kao i znatan broj grafika i bakroreza, svedoče o raznolikosti tehnika kojom su umetnici stvarali i koristili se. Pojedine celine ove velike zbirke pokazuju ne samo umetničke poglede na svet i prilike, već i realna istorijska kretanja i uporišta srpskog naroda i jugoslovenskih elita.
Izložbu je otvorio autor izložbe, Stevan Martinović, viši kustos – istoričar umetnosti, direktor Narodnog muzeja iz Smederevske Palanke, koji je rekao da ova ustanova u godinama stvaranja ove zbirke računala i na kvantitet kao i na kvalitet, kako bi pokazao genezu razvoja srpske umetnosti od samih početaka 20. veka pa sve kroz različite izme, odnosno kroz impresionizme, ekspresionizme, simbolizme, realizme i sve one pravce koji su obeležili prve decenije 20. veka.
„S druge strane, osim što ova izložba pokazuje tendencije nacionalnog karaktera i bavi se umetnicima koji su stasavali pre svega na akademijama u Minhenu, Parizu, Beču i Pragu, ona se bavi lokalnim narativima i pokazuje na koji način je lokalna zajednica Smederevske Palanke pokušavala da sebe ugradi u same temelje ove zbirke. Verujem da se svi pitate otkud takva zbirka u Smederevskoj Palanci, jer to pitanje dobijamo svuda gde se pojavimo, što je i logično, jer se ne bi očekivalo da jedna ovako velika zbirka bude u ovom mestu. Ali, ona itekako pokazuje jedan lokalni kontekst i dva velika jugoslovenska kolekcionara, Jovana Novakovića i Borisa Jovančevića, žitelje Smederevske Palanke nakon Drugog svetskog rata, koji su obojili kulturno tkivo u tim godinama, i zbog kojih danas i govorimo o ovoj zbirci.“ (kraj) IS/LJS
